utorak, 01.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 07.12.2018. u 21:00 Jovana Rabrenović

Dileri pomažu državi da proda obveznice

Kod nas je nedovoljno razvijeno sekundarno tržište i na berzi i van berze pa će ovi novi „igrači” posredovati između države i drugih investitora
Наредне године почеће консултације с представницима ММФ-а (Фото Пиксабеј)

Krajem naredne godine na našem finansijskom tržištu pojaviće se takozvani „primarni dileri”, a to je najavljeno još prošlog meseca na konferenciji Beogradske berze. Oni će se baviti razvojem tržišta hartija od vrednosti (HoV), njihovom trgovinom, a sve radi smanjenja javnog duga države ispod 50 odsto.

Kakvi su to dileri i šta ih razlikuje od postojećih berzanskih brokera?

Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritiz” objašnjava da su primarni dileri igrači na finansijskom tržištu koji olakšavaju plasman državnih obveznica.

– Oni faktički posreduju između države i krupnih institucionalnih investitora, pospešuju prodaju a doprinose i razvoju sekundarnog tržišta državnih hartija kroz aktivan nastup. Slabost našeg tržišta hartija od vrednosti je slabo i nedovoljno razvijeno sekundarno tržište i na berzi i van berze što se ogleda u tome da ima veoma mali broj transakcija i da su hartije skoncentrisane kod uskog kruga investitora. Svakako, više investitora bi kupovalo hartije na primarnom tržištu ukoliko bi znali da postoji aktivno i likvidno sekundarno tržište. Dobar primer sekundarnog tržišta kod nas bile su obveznice stare devizne štednje u čijem je slučaju dobro funkcionisala prodaja pre roka – kaže Gujaničić.

Koliko je slabo sekundarno tržište državnih obveznica ilustruje time što dnevno na berzi i van berze ima tek nekoliko transakcija u proseku.

– Pošto primarni dileri posreduju između države i drugih investitora uloga im je da razviju tu trgovinu. Na primer, da smanje razliku između kupovne i prodajne cene i pospeše trgovanje. Banke su sada dominantni kupci državnih hartija od vrednosti, a verovatno će one biti i primarni dileri – kaže Gujaničić.

U Ministarstvu finansija objašnjavaju da su primarni dileri finansijske institucije koje će upravo oni izabrati kako bi se bavili državnim obveznicama, radili na unapređenju primarnog i sekundarnog tržišta hartija, na poslovima unapređenja koji se tiču javnog duga, a u saradnji sa državom.

– Uvođenjem primarnih dilera očekujemo da se poboljšaju realizacija i uslovi zaduživanja na primarnom tržištu kao i da se podstakne likvidnost tržišta državnih hartija od vrednosti, ublaži rizik refinansiranja duga i na kraju dodatno razvije sekundarno tržište državnih hartija od vrednosti, objašnjavaju u Ministarstvu finansija.

Ideja je da se tokom sledeće godine izrade planovi i procedure, odnosno, da se definišu uslovi ko će i pod kojim uslovima moći da obavlja ove poslove u Srbiji. Naredne godine će početi konsultacije s predstavnicima MMF-a o uvođenju primarnih dilera a očekuje se da aktivnost primarnih dilera počne krajem 2019, odnosno početkom 2020. godine, kažu u ovom ministarstvu. Oni objašnjavaju da je preporuka MMF-a da u prvom periodu od osnivanja bude od pet do deset dilera u Srbiji. Za sada nije predviđeno da strane kompanije mogu da se bave ovim poslom, bilo da je reč o bankama ili drugim finansijskim institucijama. Da ne bude zabune strane banke koje posluju u Srbiji su domaća pravna lica, odnosno domaće banke.

Koliko je važno da postoji sekundarno tržište i mogućnost ranije otplate duga vidi se i po tome što je država pre samo nekoliko dana u jednom danu isplatila 1,03 milijarde dolara starog duga. To je skoro 900 miliona evra čime je smanjen javni dug 1,03 milijarde dolara i njegovo učešće u BDP-u dva procentna poena, sa 56,1 odsto na 54,1 odsto.

Inače, jasno je, prema poslednjim aukcijama, da je povećan interes investitora za prodaju državnih obveznica. Na prvom prevremenom otkupu trogodišnjih dinarskih državnih obveznica Republike Srbije (kuponska stopa šest odsto), koje dospevaju 22. februara 2019, pre nekoliko dana otkupljeno je milion državnih obveznica, ukupne nominalne vrednosti 10 milijardi dinara.

Ponuđeni otkup obveznica, od strane Republike Srbije, iznosio je 10 milijardi dinara, a obim dostavljenih ponuda na održanoj aukciji bio je 16,77 milijardi dinara, odnosno 167,77 odsto od ponuđenog obima otkupa. Sredstva za prevremeni otkup trogodišnjih dinarskih državnih obeznica, kao i u prethodnom primeru, obezbeđena su iz suficita budžeta u 2018. godini, s ciljem smanjenja obaveza po osnovu javnog duga, koje dospevaju u 2019. godini. Državne obveznice otkupljene su po izvršnoj stopi prinosa od 2,90 odsto. Očigledno država koristi situaciju dok su kamate niske i proba da otkupi najskuplje dugove i generalno smanji zaduženost. To je dobra politika, jer ovakva situacija s povoljnim dužničkim kamatama neće doveka trajati.

Komentari3
0d44d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zveki
Kako su drzavne obveznice vrteli na Beogradskoj berzi Erste banka, Societe generale a kasnije i ostale kvazi banke ocigledno nije se pitao Nezavisni drzavni revizor i Agencija za nadzor fin.transakcija NBS jer u normalnom svetu celnici Centralnih banaka ne primaju mito i nisu tolerantni na netransparentu i nezakonitu trgovinu hartijama od vrednosti u kojima banke zaradjuju na pranju i kradji drzavnih para preko obveznica a drzava pase travu jer na celu NB se godinama smenjuju korupirani ljudi koji nisu marili za vaznost svoje javne funkcije.NBS je sef kartela banakaDevizna statistika i izvestaji NB koji se ne mogu prepravljati u poslednjih 20 godina govori kako su uglavnom tajkunske banke zaradile u nezakonitom stimanju libora, euribora, marzi, naknada, kamata u kreditima sa valut. klauzulama. Van pameti je da NBS placa naknadu bankama za depozite koje ove NAVODNO IMAJU u NBS a u svetu banke placaju Centralnim banaka za depozite koje im cuvaju. Kontrola i odmah pare u drzvnu kasu
Opacic
PRODAJA OBVEZNICA=KUPOVINA KREDITA!! Znaci neprekidno zaduzivanje a oni bi da podizu plate drzavnih uhleba i visoke penzije?/ alal vera nsim vlastima!! siroke smo ruke nema sta!
Ognjen Vukanovic
"Drzavnih uhleba i visoke penzije" Gde ti zivis covece? Sigurno ne u Srbiji kada mislis da su ovde visoke penzije... Nedavno su izasle plate svih zaposlenih u javnom sektoru, medicinski tehnicari, policajci, vatrogasci, vojnici... svi primaju po 45000 dinara plate. Bez tih "uhleba" bi svi mi kolektivno pocrkali u mukama. Molim se da im minimum dupliraju plate. Mozda onda doktori i medicinari ostanu u ovoj zemlji umesto da skolujemo kadar za Nemacku.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja