subota, 17.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:59

Dve hiljade Bokelja u odbrani Srpstva i otadžbine

Autor: A. K. subota, 08.12.2018. u 09:28
Изложба „Тамо далеко 1918–2018” у Малој галерији Дома војске (Фото Н. Неговановић)

Dokumentarna izložba „Tamo daleko 1918–2018” posvećena stogodišnjici od proboja Solunskog fronta i pobedonosnom povratku u otadžbinu predstavljena je u Maloj galeriji Doma Vojske Srbije. Nikola Selaković, izaslanik predsednika Srbije, ocenio je da je reč o specifičnoj izložbenoj građi, delu ljudi koje krasi veliki entuzijazam, ljubav prema otadžbini i poštovanje prema precima.

– Ovom izložbom mi se odužujemo sinovima našeg naroda koji su pre sto godina, hrabrošću, pameću, silinom svoga srca i oružja, doneli Boki i tom delu primorja dugo željenu slobodu. Najdragoceniji deo ove izložbe je upravo činjenica da su ovde popisana imena heroja koji su položili živote na oltar otadžbine i oltar Srpstva – naglasio je Selaković.  
On je podsetio da je 27. novembra 1918. godine Zbor u Kotoru doneo odluku o priznavanju Petra Prvog Karađorđevića za svog vladara.

Prema rečima istoričara Aleksandra Rakovića, dve hiljade Bokelja ratovalo je u vojsci Kraljevine Srbije, a 500 je prešlo Albaniju. Oni su dali, dodao je Raković, veliki doprinos srpskom oslobođenju i ujedinjenju, što ne smemo da zaboravimo.
Obraćajući se u ime autorskog tima, Gojko Raičević istakao je da je izložba deo šireg projekta „Sto godina ponosa i slave”. Svojom formom, dodao je, ona približava duh jednog slavnog vremena kroz koje su prošli primorci Bokelji.
Osim spiskova dobrovoljaca iz Boke, posetioci ove zanimljive postavke mogu da pogledaju i priče o lokalnim herojima, kao i odlomke rodoljubivih pesama, autentične fotografije, izabrana svedočenja, anegdote, govore sakupljene u svojevrstan almanah „Male novine”.
Čuvajući sećanje na sudbinu i žrtvu naših slavnih predaka, Marko Kentera, Nemanja Kuljača, Marinko Lugonja i Gojko Raičević pripremili su ovu izložbu pod okriljem agencije „Tipon” iz Beograda, Udruženja za negovanje tradicije i kulture valjevskog kraja i portala IN4S.


Komentari7
b4891
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ivo Mušić
@Trifun Što je od vas i ovo je previše. Hajdmo malo do Kotora pa pogledajte malo crkvu, groblje, muzej. Bokelji su Hrvatskog porijekla u smislu vjere ponajviše.
Милош Цветић
У смислу вере, у Дубровнику су крајем 19. столећа живели Срби католици. Они су после постали Хрвати. Српска несрећа је што нас је вера поделила (чему смо много црква крива), а са друге стране су Арбанаси којих има муслимана, католика и православних, али су вси Арбанаси.
Preporučujem 9
Лука Пилипенда
Било би лијепо изнијети податак о официрима црногорске војске, који су после славе на Мојковцу, прешли у српску војску, одбивши да положе оружје када је капитулирала Црна Гора.
Gavro Vučurović
29 mojih stričeva, Vučurovića bilo je na Solunskom frontu. Imena dvojice ujaka su upisana na spomen ploču u Solunu. To se ne zaboravlja.
ВОЈИН
Када је краљ Александар Ослободиоц, анектирао десну обалу Јадрана он је "море унео" у Југославију а не у Ц. Гору или Хрватску. Броз је, као да му је деда оставио, ту обалу мора, за коју је проливено МОРЕ СРПСКЕ КРВИ, једноставно поклонио на тацни Хрватима и Црногорцима. Они су на добром путу да ту обалу проћердају "продајући и црно испод нокта".Са тог аспекта Бокељи су апсолутно у праву!
Pekabela
Pogledaj malo oko sebe pa onda govori o "prodaji crnog ispod nokta"!
Preporučujem 4
Trifun
Boka se 1918.g. direktno prisajedinila Kraljevini Srbiji,a ne Crnoj Gori,kojoj nikad pre nije.pripadala do Broza,Blaza Jovanovica i komunizma i avnojevske CG.Ponistavanjem "Podgoricke skupstine"otvara se.pitanje Boke.Inace,Bokelji se ni u vreme najmracnijeg titoizma nijesu izjasnjavali kao Crnogorci nego kao Srbi Bokelji.Tako se i danas ,u.vreme najmracnije Milove diktature i antisrpske.histerije, izjasnjava vecina Bokelja..FREE srpska Boka!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja