nedelja, 17.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04

​Eri Vodolije je došao kraj

Autor: Vladimir Vukasovićnedelja, 09.12.2018. u 20:00

Nikakve ironije nema u tome što je eri „Vodolije“ kraj došao na dan kada je Anegret Kramp-Karenbauer izglasana za novu liderku Hrišćanskodemokratske unije i budućeg kandidata za kancelarku Nemačke. Nedugo nakon objave onih što upravljaju „Vodolijom“, poslednjim brodom koji je spasavao migrante od davljenja u Mediteranu, da ni oni to više neće moći raditi zbog opstrukcije evropskih vlada, delegati CDU su odlučili da Angelu Merkel zameni ona od koje se očekuje da nastavi njenu politiku.

Samo bi naivne pristalice i lukavi protivnici kancelarke rekli da će onda AKK, kako zovu njenu naslednicu, nesumnjivo nastojati da vrati „Vodoliju“ na more. Naprotiv, taj i ostale brodove u istoj misiji na propast je osudila još Merkelova, i to 2015. godine, u vreme kad je dobila nadimak „izbeglička majka“.

Već tada je ona zatvorila spoljne granice Evrope i zaista otvorila svoju zemlju isključivo za one izbeglice koje su već preopteretile Grčku i Italiju. Time je zaustavila blokiranje granica između članica EU uplašenih od prelivanja migranata s juga kontinenta, odnosno sprečila je prestanak slobodnog prometa robe, ljudi i usluga na zajedničkom tržištu. Merkelova je spasavala sistem od kojeg se EU obogatila, ne one što su, privučeni time, u njemu tražili azil. Zato i izbeglice koje je primila gleda da što brže, u skladu s pravilima koje je ćutke izmenila, izbaci i pošalje kući, mada to još sporo ide. Da je drugačije, ne bi ni na „Vodoliji“ digli ruke od vađenja Afrikanaca iz orahovih ljuski u kojima prelaze Sredozemlje.

Prećutani prvobitni greh: Istinski greh Merkelove sa stanovišta tvrde i krajnje desnice, dakle, nije njena navodna slabost na migrante nego to što je stožernu stranku Nemačke i Evrope, nekad klasično konzervativnu, pomerila ka centru, preuzimajući ponešto od levičarske politike, otvorenije prema interesima manje imućnih slojeva. Zato je „anti-Merkel“ kandidat na partijskim izborima CDU bio Fridrih Merc: njegov još tvrđi stav u odnosu na migrante tu je tek dodatni mig masama zaluđenim propagandom koja je smisao savremenih političkih opcija izvrnula naglavačke, suština je u Mercovoj naklonosti prema krupnom biznisu i želji da poslovne ljude, vrativši stranku udesno, još više oslobodi dažbina i zakonskih stega za zaštitu potrošača i okoline.

Angela Merkel na stranačkom kongresu
(Foto: Beta/AP)

U poređenju s takvom perspektivom, sve bi bilo jednostavno da Merkelova, kao i većina evropskih političara s centra, u svom ševrdanju malo levo, malo desno, nije završila tako što je zakinula i siromašne i srednju klasu i bogate. Ta je politika postala nemoguća, zbog čega i u Švedskoj još od septembra nema saglasnosti za vladu: desne i leve stranke u toj zemlji sad previše vuku svaka na svoju stranu da bi imale konsenzus i većinu u parlamentu. Zato će i AKK, ako zbilja produži stopama kancelarke, imati muka, držeći nadalje u njima i celu EU. Uz veliku opoziciju i unutar partije, jer Mercu je malo nedostajalo da je pobedi, AKK će u tom slučaju, kao ključni evropski političar, biti slaba. A na drugom kraju nemačko-francuske kičme koja čini EU je Emanuel Makron, koji je u ideološkom cik-cak mršenju današnjih centrista uspeo sebi da splete omču oko vrata.

Poreski kosmopolitizam: Retko ko je, zapravo, kao Makron bio toliko nevešt da se pretvori doslovce u karikaturu liberala kakva mnogo češće postoji u propagandnim blaćenjima smišljenim u desničarskom taboru nego u stvarnosti. Većinu poteza je povukao neposredno u prilog dobrostojećima, očekujući da će mase imati strpljenja da čekaju proveru njegove tvrdnje kako će to na duže staze i njima ići u korist. I ono što je samo po sebi plemenita ideja, zaštita životne sredine, hteo je da izvede poskupljenjem zagađujućih goriva u času kada Francuzi ionako žive sve gore. Ispao je prototip tog modela skovanog za ocrnjivanje liberala, onog prema kojem oni, zagledani u u budućnost i „apstrakcije“ poput ekologije, ne vide sadašnje tegobe „običnog naroda“.

To je možda i najgora posledica Makronovog slepila: pružio je desnici opravdanje za to da ekologiju i dalje, sad s trunčicom više uverljivosti, predstavlja kao dokonu zanimaciju „umišljene kosmopolitske intelektualne elite“ kojoj je više stalo do blagodeti planete i čovečanstva nego do „sopstvenog naroda“. A za životnu sredinu su, ustvari, ništa manje zainteresovane i jedine prave elite, finansijske, jedini što imaju istinski uticaj: industrijalci, koji prete da će zbog ekoloških ograničenja, koja im podižu troškove, morati da prebace svoje fabrike u inostranstvo, što tobož nikako ne bi želeli zbog radnika i nacionalnih interesa.

To je, kao i migranti, udica bačena masama. Istina je da oni mogu premestiti svoje pogone, kao što, u suprotnom slučaju, ako im se udovolji pa nastave zagađivati do mile volje, mogu uvek preseliti i sebe i svoje porodice na bilo koje mesto na svetu gde će još biti nezatrovanog zemljišta, čiste vode i bistrog vazduha. Jer, niko osim onih koji imaju takav imetak nije pravi kosmopolit, kadar da se nastani svugde, naročito tamo gde će mu porez i ostale globe biti manje. Ako zbog toga odu iz domovine, neće se osvrnuti na one koji nemaju novca da ih prate niti će ga ikad zaraditi u njihovim, „na uvećanje nacionalnog bogatstva orijentisanim, radi dobrobiti našeg običnog radnog naroda u ovoj zemlji ostavljenim“ fabrikama.


Komentari3
814a4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dzordz
mladi novinar ambiciozno u dosta uverljivo objasnjava sva desavanja u politici eu, nemacke i francuske. zaboravlja ili precutkuje da kao sto se u buvsim republikama sfrj ne zna kako ce te ite republike izgledati za 10 ili 20 godina, tako se jos manje zna kako ce eu, nemacka ili francuska izgledati u to doba. mi koji smo ziveli vis decenija u XX veku zapanjeni smo na sta se okrenuo XXI vek, narocitom voljom usa, nemacke i eu. umesto doba razvoja i sirenja obrazovanja, sire se ratovi, najgrublja dominacija, a podstice se kriminal, verovatno kao zamena za socijalna desavanja i negodovanja. dakle, nista se ne zna. to sam siguran. evo nasa mlada demokratija kao da su joj nogge slomljene. naprediuju samo kontroverzni i pravi kriminalci.
Zoran
Asociralo me poredjenje EU i SFRJ sa jednim vicem. Dosao Mujo iz Svedske u Bosnu, pita ga drugar kako je tamo. Oni su 20 godina iza nas, kaze Mujo. Kako je to moguce, valjda mislis, 20 godina ispred nas? Ne, kod njih je jos uvek dobro.
Preporučujem 17
сивошевић
одлична анализа парламентаризма..ОДЛИЧНА

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi / Međunarodni pregled
Međunarodni pregled
Međunarodni pregled
Međunarodni pregled

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja