Zahvaljujući najsavremenijoj tehnologiji naočare „hololens” mogu da pomognu slepima da se orijentišu u prostoriji tako što svaki komad nameštaja koji snime senzori „progovori”. Po sličnom principu mogu da se primene u ratnim uslovima, da vojniku pomognu da preciznije nišani ili da mu pred očima prikažu detaljnu mapu okoline i to je kompaniji „Majkrosoft” koja ih proizvodi nedavno osiguralo ugovor sa Pentagonom vredan 480 miliona dolara. Vojska je predvidela nabavku 100.000 naočara u okviru programa za „povećanje smrtnosti kroz bolju detekciju i blagovremeno delovanje pre neprijatelja”.

Zasad nema javnog protivljenja zaposlenih u „Majkrosoftu” tome što će njihove naočare pomoći vojnicima da preciznije ubijaju, iako se to moglo očekivati s obzirom na atmosferu koja je zahvatila tehnološke kompanije u pogledu saradnje s vladom, a posebno s vojskom.

Koalicija zaposlenih u tehnološkom sektoru u aprilu je pokrenula peticiju da „Gugl” odustane od razvoja veštačke inteligencije sa Pentagonom (projekat „Mejven”) koji bi s vremenom omogućio dronovima da sami biraju mete. Drugi zahtev je bio da nijedna velika tehnološka kompanija ne treba da kroz ugovore s Pentagonom postane „deo ratnog biznisa”. Smatra se spornim da kompanije koje imaju ogromne količine podataka korisnika iz celog sveta učestvuju u proizvodnji ofanzivne tehnologije za vojsku jedne zemlje.

„Gugl” je pod pritiskom zaposlenih u junu saopštio da neće obnoviti projekat „Mejven” i tada je usvojio nove principe o veštačkoj inteligenciji (AI), obavezujući se između ostalog da neće projektovati niti koristiti AI za oružje, nadzor i druge tehnologije koje nanose štetu ljudima. Na te principe se pozvao kada je u oktobru odlučio da se povuče s tendera Pentagona za klaud usluge, koje će povezati kompletnu IT infrastrukturu od vrhovne komande do vojnika na terenu.

Zaposleni u „Majkrosoftu” su tada pozvali rukovodioce da i oni slede primer, navodeći da veliki broj njih veruje da ono na čemu rade ne bi trebalo da se koristi za ratovanje. Ipak, kompanija iz Redmonda ostala je pored Amazona glavni takmac za ovaj veliki posao i nedvosmisleno je stavila do znanja da će uvek biti uz armiju.

„’Majkrosoft’ će američkoj vojsci staviti na raspolaganje najbolju tehnologiju… svu tehnologiju koju proizvedemo. I tačka”, rekao je prošle sedmice predsednik kompanije Bred Smit na jednom forumu o odbrani.

Pomenuo je pri tome da razume negodovanje zaposlenih, posebno ako razlozi dolaze iz ličnost iskustva, i naveo primer muškarca koji je odrastao u Beogradu za vreme NATO bombardovanja 1999. i koju mu je u imejlu skrenuo pažnju da treba dobro preispitati saradnju s vojskom.

Smit je ljudima koji se ne slažu preporučio da promene projekat. Prethodno je na kompanijskom blogu podsetio da s Pentagonom ponosno sarađuju četiri decenije, da nijedna institucija pa ni vojska nema prošlost bez mrlje, ali da su se milioni Amerikanaca borili u važnim i pravednim ratovima.

Mnogima su sporne i veze tehnoloških kompanija sa imigracionom službama, jer zaposleni ne žele da imaju bilo kakvu ulogu u obračunu Trampove administracije sa doseljenicima.

Radnici „Majkrosofta” su u junu u otvorenom pismu zatražili da se raskine ugovor o klaud uslugama sa imigracionom službom zbog brutalnog razdvajanja dece imigranata od roditelja. Rukovodstvo je osudilo praksu, ali je nastavilo saradnju sa agencijom.

Džef Bejzos, prvi čovek „Amazona”, ne slaže se oko mnogih stvari sa američkim predsednikom i javno se usprotivio zabrani za doseljenike iz sedam muslimanskih zemalja. U isto vreme je njegova kompanija glavni provajder usluge klauda na kojoj se čuvaju stotine miliona otiska prstiju, fotografija i drugih podataka na osnovu kojih su pomoću softvera jedne druge kompanije za prvih devet meseci Trampove vladavine hapšenja imigranata povećana za 42 odsto.

„Amazon” se našao na meti kritika i kada se saznalo da je policijskim službama prodao alat za prepoznavanje lica u realnom vremenu. Grupe za zaštitu privatnosti ocenile su da taj softver izgleda kao priručnik za autoritarni nadzor, dok se kompanija brani da je zahvaljujući tehnologiji uhvaćeno mnogo kriminalaca.