utorak, 28.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:15
BALKANSKI EVERGRIN

Skupštinski bolji život

Opozicija se na svaki način dovija kako bi pokazala da diše u parlamentu, dok vladajuća većina likuje, koristeći se restriktivnim poslovnikom koji je donela nekadašnja vladajuća Demokratska stranka
Autor: Aleksandar Apostolovskinedelja, 09.12.2018. u 21:00

Poslanici opozicije okupljeni oko Saveza za Srbiju odlučili su da noće u Skupštini. Nisu to učinili iz razloga zbog kojih to već nekoliko dana čini opozicionar iz Crne Gore Milan Knežević. Režim Mila Đukanovića pokušava da ga uhapsi, pa je Knežević, jedan od lidera Demokratskog fronta, odlučio da se nastani u zgradi zakonodavnog tela Crne Gore. Odnosno, da živi u njemu.

To nije shvatio Nebojša Medojević. Umesto da dremne u parlamentu, posle diskusije je poželeo da ode kući. Policija ga je usmerila u drugom pravcu. Sada Medojevića čekaju četiri meseca života iza rešetaka u spužkom zatvoru s jednom zvezdicom.

Dugo se govorilo o demokratskoj atmosferi koja vlada tokom rasprava u crnogorskom parlamentu, ali je, posle hapšenja Medojevića i samoizolacije Kneževića, kome je udobnija skupštinska stolica od robijaškog kreveta, ta iluzija raspršena. U srpskoj skupštini ne cveta hiljadu cvetova, ali je nemoguće i pomisliti da, posle žestokih kritika vlasti, neko od poslanika doživi Medojevićevu sudbinu. Lider Dveri Boško Obradović je, recimo, preko odela navukao žuti prsluk, kao simbol građanskih protesta u Francuskoj, ali i tako redizajniran imao je sva prava da unosi nemir u vladajuću većinu. Istu slobodu imao je kada je u parlament uneo kamenicu. Srećom da je nije koristio onomad, kada je gađao šefa odborničke grupe naprednjaka Aleksandra Martinovića u lice, već je to učinio kompjuterskim mišem.

Dragan Stojanović

Ni tada, naravno, nije imao nameru da resetuje Martinovića čačanskim stilom, niti je mislio da će ga time vratiti u radikale, gde je Martinović stekao ogromno parlamentarno iskustvo, te ga Vučić nije bez razloga postavio za šefa poslaničke grupe SNS-a. Za to postoje dva razloga: prvi je što se Martinović u klupama oseća kao u prirodnom staništu, a drugi je što mora iznova da dokazuje lojalnost, jer je kasnio s transferom od Šešelja ka Vučiću.

Saša Radulović je bio manje žestok od Obradovića. Svirao je gitaru, jeo je sendvič i izvodio performanse, teško razumljive širokom biračkom telu, što ga je umnogome koštalo rejtinga. Požuteli Boško nešto bolje razume Srbiju i zato svesno izaziva incidente. Verovatno se seća kako se, nekada, u parlamentarnim raspravama, ponašao mladi i borbeni Aleksandar Vučić.

Opozicija se na svaki način dovija kako bi pokazala da diše u parlamentu, dok vladajuća većina likuje, koristeći se restriktivnim poslovnikom koji je donela nekadašnja vladajuća Demokratska stranka. Demokrate su verovale da će vladati večno, naročito ako za govornicom zapuše usta šešeljevcima. Sada plaćaju danak svojoj samouverenosti da su poslovnikom uništili opoziciju.

Vremena i stranke se menjaju. Većina radikala je, presvlačeći se u naprednjačka odela, stvorila snažnu koalicionu većinu, dok su se demokrate u frakcionaškim borbama rasule na nekoliko stranaka koje pokušavaju da se vrate na fabričko podešavanje. Ako ih naprednjaci podsećaju na prošlost, na njihov poslovnik nemaju nikakvih primedbi. Čak su i usavršili njegovu primenu, a da ga nisu ni lektorisali.

Tako su se dosetili da ulažu stotine amandmana na prvi član predloženog zakona, a da potom ne glasaju o njima, čime su stvorili paradoks koji će se svakako izučavati. Parlamentarna su većina koja opstruira rad parlamenta! Šešelj ih opominje, da li dobronamerno ili zlurado, da im se to može obiti o glavu, naročito kada se dosetio da radikali predlažu amandmane na naslov zakona, tako da prvi dobijaju reč. Naravno, kada se približi mikrofonu, Šešelj mnogo više govori o Rasimu Ljajiću, nego o zakonima. Ali tako dobija ono što želi, a to je vreme za priču. Jedan od viđenijih radikala mi kaže: „Mi smo svoje isterali.” Kada je to rekao mislio je na ministra Ljajića, koji je potvrdio da neće sedeti u budućoj vladi. I to je srpski parlament. Šešelj je ulagao amandmane na slova zakona, a možda će uspeti u onome što nije nikome pre njega. Da istera jednog od najveštijih političara iz politike. O Rasimu je reč, naravno.

Tokom noći provedene u zgradi parlamenta, u znak protesta što nisu imali mogućnost da govore koliko su hteli o amandmanima na predlog budžeta za narednu godinu, šest opozicionih poslaničkih grupa, kojima se pridružio i Dragan Đilas, bili su zadovoljni akcionim jedinstvom koje su postigli. Gledali su televiziju, a ujutru su najavili noćni skupštinski aktivizam, kao uvod u „proteste pre protesta”.

Ne iznenađuje što je Marjan Rističević izabran da polemiše s pobunjenim delom opozicije. Junak rijaliti programa izrazito nervira oponente koji se smatraju predstavnicima elitističke Srbije, naročito kada im on lakonski odgovori da je njih 74 poslanika imalo na raspolaganju 240 i nešto više minuta da kritikuje projekciju budžeta. Potrošili su ih, reče im Marjan cinično, na besmislena prepucavanja.

Budžet je usvojen, a da se najmanje polemisalo o najvažnijem zakonu. Mnogo više pažnje je posvećeno tome da Čeda Jovanović, Nenad Čanak i, naravno, Šešelj, nisu noćili u parlamentu. Uz opasku da je povratak osveženog Čede u klupe najava vanrednih izbora.

Mnogi će se setiti prvog saziva višestranačke skupštine, 1991. godine, kada su poslanici imali na raspolaganju sve vreme ovog sveta da pričaju šta god hoće. Tada je šef parlamenta bio profesor Slobodan Unković. Televizijski prenosi Skupštine su se gledali do duboko u noć, kao serije Siniše Pavića. Ima li ironije u činjenici da je poslednja epizoda serije „Bolji život” emitovana upravo te godine? Posle su usledile reprize. Parlamentarni život iz te godine, kako je vreme odmicalo, a demokratija cvetala, nije bio bolji. 


Komentari4
753d6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

stari doktor
Hvala mome imenjaku na lakom i vrcavom humorističkom tekstu. Slika i prilika našeg političkog parlamentarnog života prikazana na lepši način, a sa "predlogom za razmišljanje" o ljudskim karakterima i sudbinama.
boeing
Sirotinja ljude svadja a i ljubav tad prestaje__ne krivite ni oca ni majku tek sad vidite zivot sta je.
Cirkuzanti opasnih namera.
Tacno onako kako je i predstavljeno ,pojednostavljeno, nama gradzanima pokornim..Neka pitanje glasi ,sta i koga predstavlja vojvoda Seselj u parlamentu,kakav je cilj,svrha njegove politike i ko su ljudi koji podrzavaju tu politiku?.Za Cedu je jasno ali je Vojvoda nepoznanica..
Raca Milosavljevic
... nikako da nam novinar prevede neki svoj tekst ... ovako to deluje lepo,leprsavo a mi nista ne saznajemo novo ... eto ako vec pominje Cedu Jovanovica zasto ne istrazi kako je i kada postao biznismen,pravo iz studentske klupe,a ako to nije atraktivno neka pokusa da istrazi kako funkcionise prijateljstvo Aleksandra Vucica i Mila Djukanovica,bas se paze da se ne uvrede ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja