utorak, 19.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04

Tesla stoluje u centru Bakua

Zemlja poznata po nafti i gasu jedna je od prvih naseljenih u istoriji civilizacije i bogata je kulturnim spomenicima. – Azerbejdžanci su činili većinu sovjetskih jedinica koje su oslobađale Beograd 1944. godine
Autor: Željko Šajnponedeljak, 10.12.2018. u 20:30
Споменик Николи Тесли у престоници Азербејџана (Фото Ж. Шајн)

Specijalno za „Politiku”
Baku – Srbija i Azerbejdžan – dve male zemlje, različitih kultura i vera, s multietničkim stanovništvom – sve više unapređuju svoje prijateljstvo. Azerbejdžan je svoje prijateljstvo pokazao i glasanjem protiv članstva Kosova u Interpolu. Aleksandar Vučić i Ilham Alijev, predsednici ove dve zemlje, potpisali su u maju akcioni plan o partnerstvu dve zemlje, kojim su ugovorena ulaganja od 300 miliona evra.

Pre toga, zimus, u centru azerbejdžanske prestonice Bakua odomaćio se Nikola Tesla. Genijalni naučnik dobio je spomenik u tom gradu. Bez njegovih otkrića, uostalom, ne bi Baku bio noću onako predivno osvetljen, tako da od odsjaja blešte i kapljice slane vode Kaspijskog mora.

Neposredno uz Kaspijsko jezero, na samoj obali nalazi se drevna Devojačka kula (Qiz Qalasi), poznata kao Tvrđava ili Ičeri-šeher. Tu se i dan danas okupljaju mladići i devojke savremenih shvatanja, iako muslimanske vere, koji uveče uz drugarska i ljubavna druženja puše na nargile.

Tvrđava, koja potiče iz 12. veka, simbol je tragične ljubavi. Legenda kaže da ju je otac gradio po želji ćerke. Ne želeći da se uda za čoveka kojeg nije volela, a koji je bio očev izbor za nju, devojci je građenje ove kule donelo jedini spas – vreme. Njena dobrota, koja ju je sputavala da se suprotstavi ocu, bila je bezgranična, poput mora. Njena ljubav prema drugom jednako duboka. Ipak, ta se ljubav nije ostvarila, a devojka je nakon završetka kule skočila s vrha u Kaspijsko more. Kamen na koji je pala danas se naziva „Devojački kamen”.

Ova zemlja bila je zanimljiva i moreplovcima. Na Marka Pola izuzetan utisak ostavio je prirodni večni plamen Janar Dag (Yanar Daq), visok oko metar i širok oko deset metara, nastao još u antičko doba. Udaljen je 27 kilometara od obale Kaspijskog mora, severno od Bakua, na Apseronskom poluostrvu, gde je veliko nalazište gasa. Ovi plamteći izvori najbolje se vide u sumrak. Na ovom večnom plamenu snimljen je i jedan od filmova o Džejmsu Bondu. Ovakav plamen predmet je obožavanja u zoroastrizmu. U drevna vremena, u carstvu koje je obuhvatalo današnji Azerbejdžan, nastala je „Avesta”. Ova veleknjiga, napisana na pergamentu kože od 24.000 krava, nije bila samo religioznog karaktera, već je sadržala važne naučne i filozofske ideje. Prema „Avesti”, glavno božanstvo je bio Ormuzd, a plamen je bio njegov predstavnik na zemlji.

Azerbejdžan je zemlja bogata i arheološkim iskopinama, koje potvrđuju da je ova zemlja jedno od prvih naseljenih mesta na svetu. Kao rezultati arheoloških istraživanja sprovedenih na teritoriji Azerbejdžana, otkriveni su dragoceni predmeti iz domaćinstva, koji svedoče o kulturi prvih stanovnika.

Ova zemlja, koja je među najbogatijim na svetu po ogromnim količinama nafte i gasa, tradicionalno je vezana za Srbiju i bivši jugoslovenski prostor. Ono u čemu Azerbejdžan posebno razume Srbiju jeste pitanje Kosova, napominje azerbejdžanski ambasador Eldar Hasanov.

„Azerbejdžan bezuslovno priznaje i podržava suverenitet, teritorijalni integritet i nepovredivost granica Republike Srbije. Azerbejdžan ne priznaje nezavisnost Kosova, povukao je svoje mirovne snage sa Kosova i nalazi se među zemljama koje se suprotstavljaju proglašenju njegove nezavisnosti. Srbija podržava poziciju Azerbejdžana u njegovom sukobu sa Jermenijom. Azerbejdžan, kao zemlja koja je bila izložena agresiji susedne Jermenije, razume ovaj problem Srbije i srpskog naroda kao niko drugi. Od 2008. godine naša zemlja uvek je podržavala Srbiju u okviru međunarodnih organizacija. Naš stav o ovom pitanju ostaje nepromenjen i činjenica da je Azerbejdžan glasao protiv prijema Kosova u Interpol još jednom to potvrđuje”, kaže Hasanov.

Bez obzira na to što zvanična politika Azerbejdžana naginje ka NATO-u, između njega i Srbije opstaje bliskost. Ambasador Hasanov je kao moto svoje knjige „Balkanski mostovi prijateljstva” upotrebio citat jednog drugog diplomate, poznatijeg kao pisca ovenčanog Nobelovom nagradom, Ive Andrića: „Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički srećno preživljena nesreća.”

Inače, utemeljivač ovog prestižnog priznanja, Alfred Nobel, za veći deo svog kapitala, koji je osnova njegove fondacije, ima da zahvali Azerbejdžanu, gde ga je njegova porodica počela praviti. U Bakuu su Nobelovi ispumpavali naftu i tako, uz proizvodnju oružja u Sankt Peterburgu, stvorili bogatstvo od 50 miliona dolara, što je u drugoj polovini 19. veka bila izuzetna svota.

Gabel Surhaj Kurbanova, član Nacionalne akademije nauka Azerbejdžana, koji je za „Politiku” bio vodič na ovom putovanju, napominje još jedan detalj koji svedoči da su veze njegove zemlje i Srbije dublje nego što bi većina ljudi to pretpostavila.

„Ne zaboravimo da su se prve vojne jedinice sovjetske armije, koja je ušla u Beograd posle njegovog oslobođenja od fašista 1944. godine, uglavnom sastojale od Azerbejdžanaca. U ranija vremena, i Srbija i deo Azerbejdžana bili su pod vlašću Osmanskog carstva”, kaže Kurbanov.


Komentari15
bdafc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

jos i ovo
Treba spomenuti i ulicu Bahtjara Vagabzade u Beogradu (Banjica), cije su ime dodelili kada i Teslin spomenik ! "Бахтијар Вагабзаде Махмуд (азер. Bəxtiyar Mahmud oğlu Vahabzadə; 16. август 1925 — 13. фебруар 2009) био је песник, драмски писац, књижевни критичар, члан Удружења књижевника Азербејџана од 1945. године, национални песник Азербејџана (1984), доктор филолошких наука (1964), професор, активни члан Националне академије наука Азербејџана (2000), поштовани уметник Азербејџана (1974)"
Milo Minderbinder
Lepa zemlja Azerbejdžan.
Aleksandar Rogić
Zbog istorijskih veza i prijateljstva dva naroda. Okupirali, nije to tako jednostavno. Bar mi sa Balkana bi to trebalo znati.
Aleksandra
Oni su podigli lepsi spomenik Tesli nego mi kod aerodroma Nikola Tesla.... govori dosta o nama.
Prof Dragan
Ne bih se složio. Ne razumem savremene spomenike koji niču po Beogradu pa i kod njih gde su pantalone i sako pretežniji i važniji od lika i izraza same ličnosti kojoj se spomenik podiže. Umetnik uvek odeću minimalizije a poruka izraza lica i ličnosti treba da dominira. Takav je pomenik Tesli na Bulevaru ispred Tehničkog fakulteta. To je bio jako uspešan spomenik radjen u vreme kada su vajari odolevali svakom režimskom neukusu. Sada očigledno živimo vreme gde ni spomenici nemaju mira i spokoja a ni poštovanja jer su ružni i prazni.
Preporučujem 4
Pero Peric
Па ово је старо барем 5 година. Споменик је откривен још 2013, кад је Тома Николић био у посети.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja