utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:17

Trećina garderobe na tržištu ima neodgovarajuću deklaraciju

Nema indicija da je na pijaci lošija situacija nego u tržnim centrima, kažu u Ministarstvu trgovine. – Ni roba uglednih brendova više ne podrazumeva kvalitet
Autor: Jelica Antelj / Ivana Albunovićponedeljak, 10.12.2018. u 19:51
Текстилна роба је све неквалитетнија јер произвођачи прескачу неколико важних технолошких процеса обраде материјала – што производњу појефтињује и до 30 одсто. Резултат тога је масовна појава да се гардероба, после само неколико прања, превише „скупља” (Фото Пиксабеј)

Konačno su i zvanično potvrđene sumnje kupaca da se na tržištu Srbije prodaje garderoba čiji sastav ne odgovara onome što je napisano na deklaraciji.

Više od trećine garderobe koju je ove godine kontrolisala tržišna inspekcija nije bilo odgovarajuće obeleženo.

U redovnoj ovogodišnjoj akciji, inspekcija je uradila 535 kontrola. Proveravani su podaci istaknuti na ušivnoj etiketi koji se odnose na podatke o zemlji porekla, proizvođaču i postupku održavanja i čišćenja. Potom su neki od uzoraka poslati na laboratorijsko ispitivanje sirovinskog sastava.

– Pregledali smo mnogo više proizvoda, ali smo izdvojili one za koje smo sumnjali da postoji problem u deklarisanju. Laboratorijska kontrola je pokazala da je kod trećine, od 264 proizvoda, sirovinski sastav odstupao od deklarisanog, odnosno navedenog na etiketi – rekao je za „Politiku” Slaviša Petković iz Odeljenja za usaglašenost i bezbednost proizvoda Ministarstva trgovine.

– Želimo da i u ovom segmentu zavedemo red na tržištu. Sva odgovornost je na proizvođaču i uvozniku i oni moraju da garantuju kupcu da je sirovinski sastav na proizvodu tačan – izjavio je Petković. On je takođe rekao da tokom analiza garderobe nisu pronađene agresivne komponente koje bi izazivale alergijske reakcije kod ljudi. Nepravilnosti koje su utvrđene uglavnom su se odnosile na netačno navođenje sadržaja vune ili sintetičkih materijala, što je, kako kaže Petković, „manji prekršaj, ali ipak prekršaj” za koji je zaprećena kazna do milion dinara. Na naše pitanje, da li je kontrolisana roba i u velikim tržnim centrima, on je rekao da su uzorci uzimani s različitih mesta na tržištu i da je pokrivena većina maloprodaje.

– Nema indicija da je, recimo, na pijaci lošija situacija nego u tržnim centrima – odgovorio je on. Posle ove opsežne redovne godišnje kontrole, tržišna inspekcija podnela je 104 rešenja o zabrani isporuke tekstilnih proizvoda u vrednosti od oko 7.000.000 dinara. Takođe, tržišni inspektori su podneli 71 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Petković ističe da ukoliko je potrošač na osnovu podataka koje je dobio od trgovca kupio robu, za koju se tokom korišćenja ustanovi da ne poseduje ta svojstva, on ima pravo da se sa reklamacijom obrati prodavcu. Trgovac je dužan da najkasnije u roku od 15 dana po prijemu reklamacije obavesti potrošača o odluci, bila ona popravka, zamena, povraćaj novca.

Iako su ranije iskusniji kupci mogli lakše da razlikuju pamuk od sintetike, više nije tako. Poliester je inače potpuno zamenio pamuk pa kupac više nema nikakvu šansu da prepozna sirovinski sastav robe. Ali to nije jedini problem u današnjoj masovnoj proizvodnji. Kako je „Politika” ranije istraživala, tekstilna roba je sve nekvalitetnija jer proizvođači preskaču nekoliko važnih tehnoloških procesa obrade materijala – što proizvodnju pojeftinjuje i do 30 odsto. Rezultat toga je masovna pojava da se garderoba, posle samo nekoliko pranja previše „skuplja” (za čitav broj) kao i da boja brzo bledi. Ako, pre proizvodnje, proizvođač tkaninu mašinski ne doradi na takozvano skupljanje, imaće 15 odsto više materijala. Ali, tada će se garderoba od pamuka skupiti mnogo više od dva do četiri odsto koliko je predviđeno.

Oko 90 odsto materijala i garderobe danas se proizvodi u Kini ili na Bliskom istoku. Ali ni roba većine uglednih brendova više ne podrazumeva kvalitet. Prirodne tkanine se postupkom takozvanog bombardovanja prediva zamenjuju sintetičkim pa čak i poznavaoci materijala ne mogu da procene da li je reč o pamuku ili poliesteru. Stručnjaci su za naš list objasnili da se ovo ne radi isključivo zbog cene. Pamuk, kažu, nije drastično skuplji od ovog veštačkog materijala ali je poliester dugotrajniji, pogodniji za obradu, printove, šivenje.


Komentari14
7d638
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jelena
Preko 95% (citajte 100%) pamuka u Bangladesu je GMO, isti se uzgaja u Kini i ostalim azijskim zemljama koje proizvode garderobu. Tamosnji narod u fabrikama rmbaci za 2-3 dolara na dan u nehumanim uslovima, da bi "mi" menjali garderobu svaki mesec, neki cak i svaki dan. Apsurd do apsurda.
Aca
Pa lepo dotični reče da je sva odgovornost na proizvođaču i uvozniku. Da postoji kontrola kod uvoza, nesporazumi bi bili rešeni, ovako ide njima na savest. Ko uvozi falš robu divljeg proizvođača sa neodgovarajućim sastavom i deklaracijom to radi preko novoosnovane firme doo, koja ima 1000 din početnog kapitala i to je to. Odradi jedan, "dobar", posao i ugasi firmu. Savest i odgovornost ne stanuje ovde!
Zoran
Odelo ne cini coveka. Neki uporno polusavaju da postanu ljudi preko njega, ali tesko. Recimo moja drugarica, al ona tad bila mlada, a i ne bas toliko mlada, otisla u Britaniju da zaradi neki dinar cuvajuci decu. I jednom je vozi gazda do grada, a ona kupila nekui marku majice, bas nesto skupo. On je pita, znajuci koliko je placa: Zar ti imas pare da kupis tako nesto? E onda coek pocne da razmislja kakav je, kakvi su ovi oko njega,, da li su zapadnjaci pomodarci kao i mi i tako to.
Zlatan
Pa nije to samo slucaj u Srbiji. Isto je to sirom sveta. Godinama sam kupovao Bossove majice, dzempere zbog kvaliteta ali je njihov kvalitet u zadnjih 5 i vise godina izuzetno los i nema razlike izmedju te ili neke druge marke osim u ceni koja je nekada duplo veca. Skoro 90 % poznatih brendova pravi garderobu u Kini, BOSS i Albaniji koristi veoma jeftin materijal i dobija izuzetno los kvalitet. Nista bolja situacija nije ni sa ostalom markiranom robom. Ta trka za novcem dovedena je do apsurda. Bogati nam prodaju jeftinu robu koja se "kvari" u veoma kratkom vremenu da bismo bili primorani da je ponovo kupimo , oni postaju sve bogatiji a mi svi sve siromasniji. Liberalni kapitalizam je doveden do apsurda... Samo jednog dana kada svet prokljuca bit ce haos.
Драгомир
Било би супер да је у питању НЕквалитет само код гардеробе и текстилних производа.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja