subota, 17.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:27

Kako su se mozgalice uselile u književnost

U početku sam, pored novosmišljenih, prerađivao i stare zagonetne priče i mozgalice, pokušavajući da ih približim duhu vremena. Najzadovoljniji sam bio kada ih u celosti sam osmislim
Autor: Uroš Petrovićponedeljak, 10.12.2018. u 21:30
Срђан Печеничић

Iako se moje rodno mesto neminovno pretvaralo u grad, još uvek je bilo mesta na kojima se moglo nagomilati granje i zapaliti pristojna logorska vatra. Posedali bismo tada oko lelujavog plamena, i dok nam je vrelina zarila lica, pričali o zanimljivim temama. Jedne od tih nadahnjujućih večeri, neko je ispričao zagonetnu priču. Beše to kratka pripovest o lešu čoveka pronađenom usred pustinje, bez odeće i sa tankim štapićem u ruci. Trebalo je odgonetnuti kako se nesretnik našao stotinama kilometara od prvog naselja, zašto je nag i u čemu je tajna onoga što mu je ostalo u šaci.

Senke od vatre igrale su po licu pripovedača, činilo mi se, kao nikada pre toga. Pažljivo sam slušao nagađanja ostalih dečaka, pokušao da iskoristim sve što čujem, mimiku zagonetača, naglasak, skrivene delove priče... Upijao sam svaki detalj, tu pored vatre, dok se u meni razgorevao mnogo veći plamen. Shvatio sam na kraju da je reč o putniku balona koji je gubio visinu nad pustinjskim bespućem, te izvukao najkraći štapić kada se biralo ko će da se žrtvuje za ostale.

Bio sam opčinjen čitavim procesom koji je ta priča zahtevala na putu do rešenja. Međutim, zanimao me je i onaj njen samo naoko skriveni deo – kako je smišljena. Često me radoznalost povede preko granice, van utabanih staza, i na tome sam joj duboko zahvalan.

Namah sam se zaljubio u te priče za rešavanje! Međutim, nije ih bilo baš u izobilju... Svega nekoliko kvalitetnih i upotrebljivih mozgalica je kružilo među generacijama (u to vreme, naravno, još uvek nije postojala ni naznaka da će se jednoga dana pojaviti zajednička neuronska mreža čovečanstva, u šta se internet odavno već neumitno pretvara). Hteo sam više! Želeo sam da ih slušam, rešavam, postavljam... Nije prošlo mnogo vremena kada sam počeo i da ih smišljam.

Narodno stvaralaštvo (uključujući sve kulture sveta) prepuno je zagonetki, i ta dragocena baština sigurno nije nastala bez dubokog smisla i valjanih razloga. Temelji su, dakle, postojali – drevni i jaki.

Zagonetke su se i u literaturi pojavljivale oduvek – od one koju je zabeležio Sofokle, a koju je Sfinga postavila Edipu, preko biblijskih i onih u delima Luisa Kerola do Golumovih izazova u čuvenom Tolkinovom romanu. Umetali su ih u svoja dela i Šekspir (Mletački trgovac), Džejn Ostin (Ema), stidljivo i na poseban način čak i Džejms Džojs i Borhes. Naravno, ni umešna Džoana Roling im nije odolela.

Više od dve decenije posle one sudbonosne vatre, počeo sam da pišem knjige kakve bih voleo da su postojale tada, u danima tih lagodnih večeri, prošaranih svetlošću plamena. U početku sam, pored novosmišljenih, prerađivao i stare zagonetne priče i mozgalice, pokušavajući da ih približim duhu vremena. Najzadovoljniji sam bio kada ih u celosti sam osmislim – od svega nekoliko u početku do čitavih kompleta u novijim knjigama. Naravno, od samog početka nisam želeo samo puku zbirku mozgalica – želeo sam pravu knjigu, sa junacima koji će imati prepoznatljive karaktere, u zanimljivom, neobičnom okruženju. Ideja je bila da objedinim mozgalice tako da celina liči na anale jednog traperskog sela. Stanovnici su nepoznatog nacionalnog porekla, imaju svojstvena, neobična imena i običaje, jašu lame, ali su vešti sa bumeranzima, dok je vrhovni autoritet u selu – vidar. Tako su nastale prve knjige serijala „Zagonetne priče”.

Dakle, nekoliko mojih knjiga jesu takve zbirke zagonetnih priča. Sada, kada se neki mališan opasno zaljubi u tu misterioznu literarnu formu, neće biti tužan što ih nema više, kao što ja svojevremeno bejah.

Nije lako smišljati nove zagonetke – meni uspeva svega tridesetak puta godišnje. Naravno, to važi uz veoma visok kriterijum koji sam sam sebi zadao, pri kojem se bez milosti odbacuju one lake i banalne, sa problematično uklopljenim postavkama i rešenjima. Kvalitetna zagonetka mora da se brusi, proverava sa velikim brojem rešavača, prilagođava i razvija, da bi konačna verzija predstavljala biser. Reč je, smatram, o posebnoj, zahtevnoj i ozbiljnoj oblasti literarnog stvaralaštva.

Ipak, želeo sam da odem još jedan korak dalje – da sasvim prepletem roman sa zagonetkama. Tako je nastao moj prvi roman sazdan od mozgalica, „Mračne tajne Ginkove ulice”. Radnja romana teče, ali je ispresecana zagonetkama koje glavna junakinja mora da reši da bi prošla dalje. Ta knjiga se toliko dopala i meni i čitaocima da sam sa velikim elanom nastavio da pišem tu sasvim novu književnu formu – do sada mi je objavljeno tri romana u zagonetkama, a uskoro će se pojaviti i četvrti. Za peti, već imam smišljene zagonetke, što znači da je najteži deo i prvi uslov za nastanak takvog dela sasvim spreman.

Naravno, pre nego što uđu u knjigu, svoje nove zagonetke postavljam i deci i odraslima, nekad uveče pored vatre, a nekada u prepunim blistavim salama u čitavom regionu, neretko i šire. Njihova rešenja samo neodgovorni rešavači skloni prečicama traže preko interneta, na svojim pametnim telefonima – naravno, uzalud. Takvi književni susreti bivaju prepuni interakcije, ideja i radosti otkrivanja, često zaliče na avangardnu pozorišnu predstavu ili performans. Uspešnim rešavačima već duže od decenije poklanjam nasmejanu lopticu kao trofej i dokaz da su hrabro i britko razmišljali. Naravno, pojavio se i veliki broj imitatora te forme nastupa, o čemu bi mogao da se napiše i poseban članak, zanimljiv iz različitih aspekata.

Rešenje zagonetke koju sam postavio nikada ne otkrivam, dok je oni kojima je namenjena ne reše sami. Trudim se da pravim mozgalice tako da, kada se odgonetnu, rešavači znaju da su uspeli. Ne moraju ni da pitaju, niti da se pitaju da li je njihovo rešenje ispravno jer, iznenada, svaka reč biva savršeno uklopljena te se čitava forma osmišljava.

Da li je to baš tako? Proverite sami! Bilo da je stara/nova ili mala/ova bi nam biljka/zanimanje dala!

*dečji pisac i nekada predsednik Mense Srbije


Komentari3
9e70e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nikola
Da nije možda herbarijum?
Zoran
Sjajno napisano!
Брано
Нисам проћитао ни једњу књигу.Аи могу да предпоставим да су занимљиве и за дјецу поучне.Па желим и ја да даднем дјеци моју поуку.Читајте књиге,од њих ћете имати користи,одстраните се од криминалних приказивања на компјутеру и игара на срећу на аутоматима,одакле пут води коцкарницама.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja