četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:29
POGLEDI

Kome uopšte treba Srbija

Za opstanak Srbije su zainteresovani oni koji baštine ideje kojima su se rukovodili: Karađorđe, Njegoš, knez Miloš, Hajduk Veljko, vojvode Stepa i Mišić
Autor: Miroljub Jevtićnedelja, 16.12.2018. u 18:00

Od nastanka, posle Prvog i Drugog srpskog ustanka, moderna Srbija je nastojala da bude zemlja slobode za sve, ne samo za Srbe. Članom 118 Sretenjskog ustava određeno je: „Rob bez obzira da li je došao sam ili sa nekim, stupanjem na tle Srbije postaje slobodan čovek.” Koliko je to važna činjenica vidi se iz podatka da su i Prvi i Drugi srpski ustanak bili između ostalog verski ratovi Srba hrišćanske i muslimanske vere. Boj na Mišaru bio je sukob s muslimanima Srbima iz Bosne, Drugi srpski ustanak je izazvan teškim zločinima koje je nad pravoslavnima vršio Srbin Mustafa-paša Skopljak iz Uskoplja u Bosni. On je imenovan za beogradskog vezira s namerom da se osveti za poraz na Mišaru.

Uprkos tome, Srbi su muslimanima koji su ih, do juče, ugnjetavali dali sva prava. Rešenjem kneza Mihaila Obrenovića i državnog saveta 1868. islam je priznat od države. I ne samo to, država se obavezala da daje plate imamima, mujezinima i da izdržava Bajrakli džamiju, koja je, ne zaboravimo to, podignuta kao znak da su hrišćanski Srbi porobljeni.

Isto se desilo sa ostalim veroispovestima u Srbiji. Sa katoličkom crkvom se u toku rata 1914. sklapa konkordat. A taj rat su biskupi iz Slovenije i Hrvatske blagosiljali. I poslednjim ustavom Srbija je definisana kao država srpskog naroda i svih njenih građana bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. A kako joj se vraća? Predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća je neposredno posle izbora izašao u javnost sa zamišljenom mapom Srbije 2025. Na toj mapi se jasno pokazuje da je Raška oblast otcepljena od Srbije kao posebna država. Ali posebno je važno da on i Vojvodinu predstavlja kao nezavisnu državu. Ako bi nekako moglo da se razume otcepljenje Raške oblasti, kako shvatiti zalaganje za otcepljenje Vojvodine u kojoj su Srbi većina? Da li je to prijateljstvo prema Srbima?

Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca s juga Srbije je takođe izjavio da mu je predsednik Edi Rama. Čini mi se posebno važim da istaknem jedan malo poznat podatak. Prilikom inicijative albanskih odbornika Bujanovca da se trg Karađorđe preimenuje u Skenderbeg, o tome se izjasnio i Međunacionalni savet opštine. On je sastavljen od tri Albanca i od po dva Srbina i Roma. Rezultatom 4:3 odluka je usvojena. Vrlo je lako izračunati da je jedan glas za bio glas jednog predstavnika Roma. Jasno je na čijoj je strani onaj ko između tvorca moderne Srbije Karađorđa i Skenderbega bira ovog drugog?!

Posebno je važno da još radikalniji stav prema Srbiji, srpstvu i Srbima imaju i pojedinci i neke organizacije, bilo političke bilo nevladine, koje vode ljudi sa nesporno srpskim imenima. Jedan od njih je povodom višenacionalne slike Vojvodine izjavio da je to malo i da je loše što tamo nema još više nacionalnih manjina i da je šteta što uopšte tamo Srbi čine etničku većinu. Ili recimo: „Srbija će postati moderna zemlja – sa Srbima ili bez njih!”

Jasno je da svim pobrojanim Srbija uopšte ne treba. Kome onda treba? Za opstanak Srbije su zainteresovani oni koji baštine ideje kojima su se rukovodili: Karađorđe, Njegoš, knez Miloš, Hajduk Veljko, vojvode Stepa i Mišić... Ti ljudi su neodvojivo vezani za pravoslavlje bilo kao aktivni vernici bilo kao oni, a njih je većina, koji su ateizirani ali vezani za pravoslavnu tradiciju i istoriju Srba koja je slivena s pravoslavljem i Srpskom pravoslavnom crkvom. Bilo bi nepravedno ne spomenuti i brojne manjine koje su se opredelile za Srbiju i prihvatile je kao svoju otadžbinu.

Hrišćanstvo uopšte, a samim tim i pravoslavlje, ne odobravaju etnofiletizam, ali sticaj okolnosti je učinio da su čak i takve crkve kakva je univerzalna i nenacionalna katolička sticajem okolnosti  izjednačene sa etničkom egzistencijom pojedinih naroda, kakve su poljska  i hrvatska. To je još više slučaj sa pravoslavljem gde su crkve, opet zbog okolnosti, autokefalnost, koja je suštinski nenacionalna povezali sa etničkim. Zato što se autokefalija dodeljivala crkvenim pokrajinama  u kojima je dominirao jedan narod.

To su jasne činjenice. Ako ljudi kojima su inspiracija Sveti Sava, Njegoš i Karađorđe ne drže čvrsto dizgine kulturne politike u svojim rukama, uz pravo drugih, a posebno nacionalnih manjina, da se slobodno izraze, onda Srbi kao nacija niti Srbija kao srpska država nemaju budućnost. Ako Srbija ne treba Srbima zašto bi bila potrebna Nemcima! U tom slučaju nema razloga da Srbija i dalje postoji i mogla bi slobodno da svoju teritoriju, istoriju i kulturu prepusti susedima i „omogući trajni mir” na Balkanu.

Profesor univerziteta i osnivač naučne discipline Politikologija religije

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari8
f2b6c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Таско из Бујановац
Гаги Домаћин@ Не сви пријатељу. Само један од два Рома више воли Скендер бега него Карађорђа. Тај је један од најбогатијих људи из Бујановца. Значи показао је да му сиромаштво није мотив него да више воли Албанце него Србе. Други Ром није ,њему је Србија очигледно дража. Али овај Скендербеговац је тако и све своје гласаче ставио на страну Албанаца. Ако се не слажу с њим нека га други пут при гласању одбаце. To бито био доказ да им је Србија дража од Велике Албаније.
Гаги Домаћин
Више пута сам читао занимљиве текстове професора Јефтића. Теза: Србија је потребна само Србима, међутим, прилично ми је климава. Зато што је Ром у Бујановцу гласао за преименовање трга, на пример, Проф. закључује да сви сем Срба у том граду, навијају за Скендербега. Да ли? Шта ако је сироти Ром натеран да тако гласа? Шта ако је већина у Буј, у ствари, гладна и без посла и свеједно им је како ће се звати трг?
DEJAN GAJIC
Strasno sta cinimo (uglavnom) sami sebi i koliko nemamo samopostovanja! I koliko smo podlozni uticaju sa stane bilo koje vrste, kao i koliko smo, na zalost, ne-jedinstveni; sami sebi smo najveci neprijatelj a sto neki narod rekao: "pored ovakvih prijatelja, neprijatelji nam nisu ni potrebni"...
Драгана Ценић
Мени се од текст много важнијом чини податак да је Јевтић оснивач научне дисциплине. Како онда није академик?И то кооптиран без изборне процедуре. Разлог за то је веома једниоставан. Ниједан наш академик ни садашњи ни прошли, чак ни Никола Тесла није основао неку науку. Нормално то не значи да се Јевтић може упоредити са Теслом. Али је тачни и да је само Јевтић osнивач нуке ии да је то прихваћено на највећим светским универзитетима и u научним удружењима
Dimitrije
Поштовани професоре, свака Всм част на тексту, којег се политика ограђује на крају тог истог. На нашу велику жалост, мало је оних који размишљају у истом смјеру, тек мало их је на политичкој сцени и у важним позицијама.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja