petak, 22.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:23

Muzeji, arhivi i zavodi otvaraju vrata internetu

Šest stažista srpskog izdanja „Vikipedije” od proletos do juče radilo je u šest ustanova i napisalo 355 novih članaka, dopunilo ih još19, a u slobodni internet prostor pušteno je dve hiljade fotografija
Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićsreda, 12.12.2018. u 21:30
Архивска фотографија са Тре­ћег за­се­да­ња АВ­НОЈ-а постаје свима доступна (Фото Википедија)

Dragocene slike sa Trećeg zasedanja AVNOJ-a 1945. godine i prve konferencije Pokreta nesvrstanih 1961. u Beogradu, kao i istorijski trenuci iz jugoslovenskog susreta Tita i Leonida Brežnjeva 1966, koji su godinama čuvani u srpskim arhivima i muzejima, odnedavno su dostupni širokoj publici na internetu. Posetioci najpoznatije i najveće onlajn enciklopedije u ljudskoj istoriji „Vikipedije” sada ih mogu pogledati uz pomoć nekoliko klikova kompjuterskim mišem i usput videti i ikonu Svetog Đorđa iz 12. veka, statuete iz neolita, ili i propagandni plakat jugoslovenskih partizana.

Bez posete kulturno-istorijskim ustanovama u tačno određeno radno vreme i višečasovnog listanja arhivske građe dragocena dela danonoćno su izložena su javnosti na internet projektu „Vikimedije Srbija” i juče su predstavljena u Beogradu. Prvi put ove godine digitalizaciju slika i tekstova iz reprezentativnih državnih kulturno-istorijskih ustanova finansijski je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja, a već 14. put posao su obavili stažisti „Vikimedije”.

Kako je juče istakao Filip Maljković, predsednik „Vikimedije Srbije”, njihovih šest stažista od proletos do juče su u šest ustanova napisali 355 novih članaka na srpskom izdanju „Vikipedije” i dopunili 19. U slobodni internet prostor pušteno je i 1.980 fotografija, spisa, razglednica koje oslikavaju različite periode srpske istorije i kulture. Ukupno je digitalizovano 13 dragocenih knjiga koje se troše i habaju listanjem, odnosno 2.348 strana književnih dela. Svoja vrata internet publici otvorili su Muzej Jugoslavije, Muzej Vojvodine, Istorijski arhiv u Pirotu, Gradski muzej u Vrbasu, Istorijski arhiv u Pančevu i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda. Posao u ovoj sezoni još nije završen jer sedmi stažista prekosutra počinje sa digitalizacijom građe Pozorišnog muzeja Vojvodine.

– Nadamo se da ćemo dogodine posetiti još više ustanova i da ćemo proširiti opseg i van muzeja i arhiva, kao što smo već arhivirali građu iz Botaničke bašte „Jevremovac” ili Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković u Beogradu. To radimo kako bismo digitalizovali i spasili od zaborave bitne kulturno-istorijske sadržaje u Srbiji, obučili zaposlene u ustanovama koje posećujemo da to sami čine, ali i „oslobodili” i javnosti pružili što više bitnih sadržaja jer su članci i slike na „Vikipediji” slobodni za upotrebu – objasnio je Maljković.

„Šta će biti sa podacima”, „Imamo li pravo da ih pustimo u slobodno korišćenje na internetu”, „Koliko ćemo sati potrošiti na njihovu digitalizaciju”, pitanja su sa kojima su dočekali ovu novost zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, objasnila je Estela Radonjić, viši savetnik te ustanove. Ništa manji strahovi nisu bili ni kod ostalih kulturnih poslenika pred ovom novotarijom, ali kako Radonjićeva objašnjava, ispostavilo se da su potpuno neopravdani.

– Niti je bilo teško, niti smo dugo radili na tome. Stažisti su gotovo sve obavili, a ustanove su dobile digitalizovanu građu i dodatnu, mladalačku energiju koju su oni uneli u naš rad i koja je neophodna starim državnim zavodima i muzejima, poput našeg – objasnila je Radonjićeva.

Kada su posetioci „Vikipedije” na „Fejsbuku” počeli da dele neke nove razglednice koje je „Vikimediji” ustupio Istorijski arhiv u Pančevu, i to uz pravilno navođenje izvora, sve bojazni zaposlenih su nestale, objasnila je Maja Pujin, tamošnji arhivista. A Pavle Orbović, kustos Gradskog muzeja u Vrbasu, istakao je da je otvaranje vrata „Vikimediji” ustvari idealna prilika da se javnosti predstave dela sačuvana u malom muzeju u centralnoj Bačkoj.

Posle prvobitne zatvorenosti muzeji, zavodi i arhivi su oberučke pred stažiste izneli dragocenu građu tako da je u ovoj godini na najvećoj internet enciklopediji prikupljeno i više podataka nego što je planirano, istakla je Teodora Lukić, „Vikimedijina” stažistkinja i urednica. Prikupljanje građe u celom svetu na ovaj način učinjeno je po 161 put, a samo iz Državne i univerzitetske biblioteke u Drezdenu na „Vikipediju” je memorisano 250.000 fotografija, iz Zavoda za kulturno nasleđe Holandije 486.378 datoteka, a iz američkog Nacionalnog arhiva administracije 120.000 fotografija.


Komentari9
3f67b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Decak
Sjajno ! Cestitam svima koji rade (cesto volonterski) na predstavljanju nase kulture i naseg bogatstva svetu. Pre 200 godina to je uporno, hrabro i uspesno radio Vuk Karadzic
T
Kako sve gledate površno. Za mnoge ljude, pre svega mlade istraživače ovo je prečica ka potrebnom znanju na putu do naučnog rada. Takođe, umesto da nešto skuplja prašinu i propada u nekom podrumu, bolje je da ugleda svetlost dana i u elektronskom obliku bude spašeno od propadanja. Kultura je očigledno nešto što nam nedostaje i ovo je jedan od načina da se malo okrenemo sebi i svom znanju, a ne nekulturi i onome što nam se svaki dan servira na tacni.
Mike Kovian
Za Srbiju je daleko najvažnije da vrata Internetu otvore BIA i SPC.
Zemo
Trece (ili bilo koje drugo) zasjedanje AVNOJ-a zaista me ne intetesuje.
Rimiron
A sto ti mislis da nekog interesujeto to sto tebe ne interesuje ono sto njega ne interesuje?
Preporučujem 1
OK Real
A zasto mislis da nekoga interesuje to sto tebe ne interesuje.
Preporučujem 8
Sinisa Stojcic
I BIA-a da sirom otvori.Da mozemo reci vise ne zivimo u komunizmu
Vuk Pokrajac
@OK; Veoma grešite. Postoje zakonski rokovi za držanje arhiva u tajnosti ali nakon isteka - postaju dostupne javnosti. Takav zakon je i u SFRJ/Srbiji o doredio je čak 50 godina tajnosti., To znači da su dokumenta iz 1945. godine ( to je ono kad smo "oslobođeni") trebala da budu otkluučana još 1995. ali to se PROTIVNO zakonu ni do danas nije desilo
Preporučujem 3
OK Real
hahahahahahah znaci sve zemlje sveta zive u komunizmu???? Ili si toliko glup i naivan da mislis koliko su njihove obavestajne agencije transparentnije od nase...
Preporučujem 8

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja