utorak, 26.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:28
INTERVJU: Miljan Ždrale, šef agrosektora EBRD za region jugoistočne Evrope

Maloprodaju u Srbiji očekuju velike promene

Rešavanje pitanja „Agrokora” na zapadnom Balkanu biće pozitivan impuls za nove investitore, pre svega u Srbiji, jer su ovde imali dominantne kompanije
Autor: Ivana Albunovićsreda, 12.12.2018. u 23:30
(Фото А. Васиљевић)

Evropska banka za obnovu i razvoj ( EBRD) procenjuje da je dolazak „Lidla” na tržište Srbije samo početak i da u narednom periodu sasvim sigurno možemo da očekujemo modernizaciju maloprodaje i to uglavnom kroz akvizicije i nove investicije.

– Očekujemo značajnije investicije i konsolidacije. To je predvidivo jer se ovde više od 50 odsto male trgovine odvija kroz neformalni, tradicionalni sektor. Razvoj moderne maloprodaje, uz poštovanje tržišnih standarda poslovanja, koji se primenjuju u razvijenim zemljama EU, može doneti benefite za kompletan vrednosni lanac u tom sektoru. Od dobavljača, primarne proizvodnje preko logistike i prehrambene industrije – kaže u razgovoru za „Politiku” Miljan Ždrale, šef agrosektora EBRD za region jugoistočne Evrope. On ističe da naznake o akvizicijama već postoje i da se očekuju ukrupnjavanja ali da je „još rano da se o tome govori”.

–„Agrokor” je već dugo tema u regionu. EBRD je bio suvlasnik u toj kompaniji iz koje je, pre svih događaja, većinski izašao 2014. godine. Kako se sada već zna struktura vlasništva, i da su kreditori najveći vlasnici, pretpostavljam da će oni ući u organizovani proces prodaje. Postoje dobri brendovi i kompanije, poput „Dijamanta”, „Frikoma”… Niko ne očekuje da će finansijske institucije, kao većinski vlasnici, tu zadržati vlasništvo. To će dovesti do novih konsolidacija u ovom sektoru – smatra naš sagovornik i dodaje da se ovakav sled događaja može očekivati u narednih godinu ili dve dana, koliko je potrebno da investitori sagledaju kako će poslovati novi „Agrokor”, očišćen od loših dugovanja i pod novim menadžmentom. Sa novim vlasnicima, ističe, očekivano dolaze sveže investicije. Jer, ako u maloprodaji ne ulažete u modernizaciju radnji, širenje mreže, logističke centre gubite u odnosu na konkurenciju.

– Vidite i sami kako ozbiljno investicijama pristupaju „Delez” i „Lidl” – kaže naš sagovornik. Zbog toga će, smatra, rešavanje pitanja „Agrokora” na zapadnom Balkanu, a pre svega u Srbiji, jer su ovde imali dominantne kompanije, biti pozitivan impuls za nove investitore.

– Ukoliko investitorima, bilo finansijski ili strateški, budemo potrebni EBRD je otvoren da bude deo kvalitetnog rešenja s obzirom na to da znamo region, sektor i kompanije – kaže Ždrale. Evropska  banka već ima iskustva u Srbiji kao manjinski koinvestitor sa prajvat ekviti fondovima kao što je slučaj sa „Mid Evropa partners” u kompanijama („Imlek”, „Bambi”, „Knjaz Miloš”…). Ističe da uspešnost ovih kompanija pokazuje da takva partnerstva mogu da daju dobre rezultate.

Ždrale očekuje i ukrupnjavanja u konditorskoj i mesnoj industriji i u uljarstvu. U tim sektorima posluje mnogo kompanija što ih čini neefikasnim. Kako kaže, EBRD i tu vidi prostor za investicije kao i u razvoj infrastrukture, zajedno sa državom. Verovatno, kako je i nedavno najavljivano, i kroz kreiranje inovativnih proizvoda koje bi preko banaka, ukoliko bude bilo interesovanja, mogli da ponude malim i srednjim preduzećima.

Na pitanje kako vidi dolazak arapske „Al Dahre” u Srbiju i kako će se njihovo poslovanje odraziti na domaći agrar, Ždrale kaže da su arapske kao i kineske investicije sve prisutnije u Evropi i da postoji geostrateški motiv za takvo poslovanje a potom i komercijalni. To nisu, kako naglašava, samo privatne kompanije, iza njih uglavnom stoje države, fondovi, banke… Kao primer navodi „Salik fond” iz Saudijske Arabije, recimo, koji ulaže u agrar i koji je investirao u kupovinu šećerana u Britaniji.

Tako je i sa „Al Dahrom”, dodaje, koja je već poslovala u Srbiji kroz saradnju sa „Rudnapom” na plantažama jabuka. Oni imaju investicije i u Maroku, Rumuniji…

– To su za nas novi investitori. Ali, ovo je realnost jer hrana i energetika postaju dva izazovna resursa kao posledice geostrateških promena, trendova, migracija, nedovoljno hrane... Dovoljno je što u Kini imate ekspanziju srednje klase što će potpuno da promeni potražnju – objašnjava predstavnik EBRD-a.

Evropska banka za obnovu i razvoj je najveći investitor u srpsku ekonomiju. U prethodnih 17 godina investirala je 4,8 milijardi evra u projekte. Godišnja ulaganja su od 300 do 400 miliona evra u oko 20 projekata u različitim segmentima. Udeo privatnog sektora u ukupnim ulaganjima je oko 60 odsto, što je više nego u bilo kojoj drugoj državi zapadnog Balkana, gde su investicije uglavnom skoncentrisane u infrastrukturu. EBRD u Srbiji već godinama sarađuje i sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) na nekoliko projekata, koji za cilj imaju unapređenje kvaliteta i kvantiteta primarne proizvodnje, trgovine i izvoza žitarica i uljarica, uvođenje oznake geografskog porekla, kao i pospešivanje međusektorskog dijaloga u toj oblasti i efikasnog zadružnog udruživanja.

Ističe da Srbija, iako pripada zapadnom Balkanu, treba da postavi ciljeve i da se poredi sa ekonomski uspešnim zemljama iz šireg regiona, kao što je Rumunija. Činjenica da je reč o velikoj zemlji od 20 miliona ljudi, da je ona članica EU i agrarna zemlja sa izlazom na Crno more, koja ima značajnu luku Konstanca i na raspolaganju više EU fondova za agrar, što sve pomaže pozitivnoj percepciji investitora. Recimo, berza u Bukureštu je posle varšavske najviše kapitalizovana u centralnoj i jugoistočnoj Evropi sa više od 30 milijardi evra, što omogućava i razvoj lokalnog agrobiznisa kroz alternativne izvore finansiranja.

– Rumunija i Srbija su imale sličan BDP po glavi stanovnika u dolarima 2002. godine. Ali 2017. Rumunija je imala više 80 odsto veći BDP po glavi stanovnika od Srbije. Nadam se da će sa novim investicijama i adekvatnom poslovnom klimom, ovaj sektor zaista postati dugoročno održiv i da će i Srbija i region krenuti da smanjuju ekonomski jaz sa zemljama centrale Evrope – zaključuje Miljan Ždrale.


Komentari23
544db
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

2 i 2
U Lidlu sam kupio 2 pileca bataka , dosao kuci napravio rucak , sve oko bataka sam pojeo ali batake sam bacio jer su imali neki cudan smek . Sutradan sam u drugoj radnji , gde inace kupujem piletinu ,kupio opet 2 bataka , napravio isto jelo i moglo je da se jede . Ne kazem da Lidl nije dobar , imjau dobre sundjere za sudove, jeftine rukavice , ......ali bataci nisu dobri
Маја М.
Е, зато ја купујем свеже заклано од бабе која гаји пилиће. Искусно око примети да ли је свеже...
Preporučujem 1
kako uđoh, tako izađoh
Moraš da platiš žeton da uzmeš kolica za kupovinu u Lidlu jer su svi Srbi lopovi koji kradu kolica? Hoćemo domaći trgovački lanac pod istim uslovima koje daje strancima - 10 godina bezz doprinosa i pet bez poreza.
SP
U svim tim "evropskim" drzavama, ne moze da se nadje prodavnica. Sva trgovina se odvija u super marketima, gde profitiraju jedino veliki trgovci i poznate marke, a sve to dovodi i do monotonih proizvoda. Izgleda da takva teznja postoji i kod nas.
Beogradjanin Schwabenländle
Зашто пишете такве неистине, наравно да је Европа пуна малих и средњих продавница које везе са супермаркетима немају: одећа, специјалне радње за одећу више класе, обућа, покућство, намештај, текстил, електрика, електроника, потребштине за животиње, књижаре, папирнице, месарнице, специјализоване радње за штофове, пробори за кројаче, прибори за лов и риболов и још штошта. Изгледа да нисте никада били у " ебропским државама ", моје мишљење.
Preporučujem 2
Zoran
Kakvi li su to monotoni proizvodi. Zmnam da ima proizvod koji odgovara kupcu i koji ne odgovara, al za monotone nisma cuo. I kod mene u Americi sve monotoni proizvodi.... Kad mi dosade mi napravimo kacamka nedeljom, supe pravimo, kuvamo vec 20 godina. Tako da razbijamo tu monotoniju proizvoda. A mozda su monotoni jer nema price sa prodavcem, ne daju ti popust...? Dodus eovd edaju popust u nekim prodavnicama, tako sofver napravljen, pa posto kupuj ceso, samo mi kazu, oces da iskoristis, imas, 5 dolara, 2 dolara,...
Preporučujem 3
nikola andric
Merkantilizam je prva (holandska) ekonomska teorija tako reci u skladu sa iskustvom. ''Kupi jeftino pa prodaj skupo'' je takozvana ''sustina'' te teorije. Svi Holandjani su sopstvenim ocima mogli da vide bogacenje holandskih trgovaca sa zacinima i kineskim porculanom. Sto nisu ''videli'' je monopolska pozicija Istocne Kompanije osigurana vojnim brodovima. Smit i Rikardo su postavili pitanje sta ce biti ako svi kupujemo jeftino i prodamo ''skupo''? Drzave koje su uvele ''porez na dodatu vrednost'' sugeriraju vracanje na mekrkantilizam. Kao sto svaki Marksov ucenik (treba) da zna ''dodata vrednost'' se stvara u proizvodnji a ne u trgovini. Sa Lidlom ce Srbija dobiti ''segregaciju'' gradjana po kupovnoj moci tako da ce siromasni znati svoje mesto, srednja klasa isto tako dok bogatima nisu potrebna uputsva za njihove kupovine. Nekadasnje ''proleterske prodavnice'' su transformisane u nove ''oblike''.
Zoran
Pa ne mogu svi d akupuju jeftino a proidaju skupo, neko mora to i da pravi, a neko da konzumira. Hajde prijatelju ti otvori samopolsugu veliku, p anaruci robu za milion dolara i nakrivi kapu pa uzivaj. Da vidim koliko ces da uzivas. Da li cu da ti dodjem i kupujem nesto. Recimo Food Lion to uradio u ovom malom mestu u Americi, a ima i Volmart. Meni niej jasno kako Lion uopste opstaje, kad on uvek ne da je poluprazan, nego skoro prazan, a Volmart uvek pun. Ili recimo jedna prodavnica, psole 10-ak godina, isto velika, Rite Aid, zatvorila svoje poslovanje ovde. Ne ide. Cudi me i da toliko opstala, jer uvek bilo gore nego i u Food Lionu. Lako je kad se gleda kako drugi uspeva, al ajde ti probaj, da vidis kako se lako propada.
Preporučujem 3
Стефан
Суштина трговине је логистика. Маркс и његови ученици нису у праву. Шта мени значи то што је неки радник у Кини, Немачкој или негде у Србији произвео неку робу ако је она и даље тамо. Или очекујете да будем у константном контакту са произвођачима свега што користим? И тако сваки појединац или породица. Захваљујући трговини ја то не морам. С друге стране ви не можете да кажете да роби на рафу у мом граду није додата никаква вредност у односу на ону која је још увек код произвођача.
Preporučujem 0
Зоран Маторац
Трговци кроје светску политику. Пре свих трговци новцем, банкари, па потом трговци енергентима, оружјем, храном, дрогом, људима... За њихове потребе се покрећу ратови у којима се отима, пљачка, убија. Политичари су само њихове слуге, непосредни извршиоци њихових налога.
Zoran
Ili Milane, otvori ti banku, pa da ti dodje covek i stavi 500.000 dolara sa nekom kamatom na 3 godine. Ti presrecan, imas pare da negde ulazes.... Onda ti dodje taj isti covek posle godinu i po i kaze uzimam pare, imam drugu banku, bolja kamata. A banka ti kaze da onda gubis deo kamate koju si uzeo . Ti kazes nema probolema, ako gubim. Onda on ode kod sefa i vraca se pa kaze: Ako ostavite pare ovde mozemo d avam damo malo veci procenat. A ti kazes opet da neces. Ti neces jer kod druga banke za godinu dana dobijas kamatu kao kod ove za dve. I tako im uzmes 500.000 dolara. Sta mislis kako je banci?
Preporučujem 1
Zoran
Milane, mi radimo 10 sati dnevno, posteno, dobro zaradjujemo, ali banka mi niej neprijatelj. Jer ja zivim koliko mogu, ne zajmim se. Cak mi ej banka OGROMAN prijatelj. Stavili smo neke pare za orocenje na 3%.
Preporučujem 2
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja