subota, 17.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:59

Ukinuta presuda za ubistva Bojovića i Vidakovića

četvrtak, 13.12.2018. u 15:06
Место убиства Николе Бојовића (Фото Т. Јањић)

Apelacioni sudu u Beogradu ukinuo je presudu kojom je Miloš Delibašić (34) bio oslobođen od optužbi da je zajedno s pokojnim Slobodanom Šaranovićem organizovao kriminalnu grupu i njene pripadnike podstrekavao da ubiju brata Luke Bojovića, Nikolu, 2013. godine u Beogradu, kao i Miloša Vidakovića u Budvi iste godine.

Istom odlukom sud je naložio da se ponovi suđenje pred Specijalnim sudom Delibašiću, ali i ostaloj četvorici okrivljenih koji su bili osuđeni na kazne od 10 do 35 godina zatvora zbog ovih ubistava, kao i Goranu Bojaniću koji je bio oslobođen optužbi da je bio pripadnik Delibašićeve i Šaranovićeve grupe, objavljeno je danas na sajtu Apelacionog suda.

U obrazloženju odluke Apelacioni sud navodi da prvostepeni sud, pored ostalog, nije u dovoljnoj meri cenio iskaz okrivljenog saradnika Miloša Vojinovića, koji je detaljno opisao uloge i radnje Delibašića i ostalih u kriminalnoj grupi.

Ukinutom prvostepenom presudom, Delibašić je u aprilu ove godine oslobođen od optužbi za krivična dela zločinačko udruživanje i teško ubistvo u podstrekavanju zbog nedostatka dokaza, kada mu je ukinut i višegodišnji pritvor i on se sada nalazi na slobodi.

Delibašić je do ove ukinute presude bio u pritvoru od izručenja iz Crne Gore od marta 2014. godine, ali u aprilu nije pušten na slobodu, već je poslat u zatvor na izdržavanje kazne od 15 meseci zatvora za falsifikovanje isprave.

Kaznu je izdržao u celosti i početkom novembra je pušten iz zatvora na slobodu.

U obrazloženju odluke Apelacionog suda, prvostepena presuda je doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka jer je, kako smatra, izreka presude nerazumljiva i suprotna razlozima koji su dati u obrazloženju, kao i jer nisu dati jasni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja.

Takođe, sud smatra da pojedine odlučne činjenice od značaja za pravilno i zakonito presuđene ostale su neutvrđene i nedovoljno razjašnjene tako da se presuda zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjenicnom stanju, zbog čega nije moguće ispitati njenu zakonitost i pravilnost.

Osnovano se žalbom Tužioca za organizovani kriminal ukazuje da je izreka presude nerazumljiva u delu u kome je okrivljeni saradnik Vojnović oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela, naveo je sud.

„Ukoliko se radi o neutvrđenom broju NN lica, kao pripadnika organizovane kriminalne grupe, ne može utvrditi kako je izveden činjenicno pravni zaključak da je uopšte nastala organizovana kriminalna grupa, koja mora imati najmanje tri pripadnika”, napomenuo je Apelacioni sud.

Istovremeno, kako je dodao, izostali su jasni i argumentovani razlozi u pogledu zaključka prvostepenog suda da je Vojinović postao član NN organizovane kriminalne grupe, posebno imajući u vidu da se on tokom postupka detaljno izjašnjavao kojoj organizovanoj kriminalnoj grupi je pripadao, ko su njeni organizatori, ko članovi, kao i koje su radnje preduzimali.

Apelacioni sud smatra da prvostepeni sud nije na dovoljno jasan i argumentovan način cenio iskaz Vojinovića, a nije ni argumentovao svoj stav da ga ne prihvata.

„Samo navođenje da je iskaz u određenim delovima nedosledan, nelogičan i neživotan je neprihvatljiv za Apelacioni sud”, navodi se u rešenju Apelacionog suda.

Dodaje se da se sa tim u vezi osnovano u žalbi Tužioca za organizovani kriminal ukazuje i to da Vojinović i pored brojnih pritisaka koji su tokom postupka vršeni na njega da promeni svoj iskaz to nije učinio već je tokom postupka na jasan i dosledan način izjašnjavao o ovim okolnostima koje su njemu bile poznate.

„Iskaz svedoka okrivljenog u kome je objašnjavao na koji način i zbog čega je došao u Crnu Goru i kako je izvršio krivično delo kao i u pogledu činjenica koje su se dešavale, a u kojima su učestvovali i drugi okrivljeni, objašnjavajući svoju ulogu, kao i ulogu ostalih okrivljenih, prvostepeni sud je morao detaljnije ceniti, a u kontekstu ostalih izvedenih dokaza”, naglasio je Apelacioni sud.

Ovaj sud, takođe, smatra da u spisima predmeta postoje kontradiktorni argumenti u vezi sa odnosom između Vojinovića i Delibašića, zbog čega ih ne može prihvatiti.

U konkretnom slučaju, kako navodi Apelacioni sud, osnovano se žalbom tužioca ukazuje da je prvostepeni sud u obrazloženju presude nije bavio analizom odbrana okrivljenih, upoređivanjem njihovih odbrana, za pojedine dokaze u obrazloženju presude nije naveo njihovu sadržinu i nije izvršio povezivanje izvedenih dokaza ni upoređivanje i ocenu kotradiktornih dokaza.

Protiv Šaranovića, optuženog da je zajedno s Delibašićem organizovao ovu grupu, postupak je obustavljen zbog smrti jer je u februaru 2017. godine ubijen u Budvi.

Ukinutom presudom kao i Delibašić, svi optuženi u ovom slučaju su bili oslobođeni optužbi za zločinačko udruživanje.

Saša Cvetanović je bio osuđen kao neposredni izvršilac ubistva Bojovića na 35 godina zatvora.

Ratko Koljenšić, koji je nedostupan pravosudnim organima Srbije i živi u Crnoj Gori, je bio osuđen na 30 godina zatvora zbog saizvršilaštva u Bojovićevom ubistvu.

Miloš Vojnović je bio osuđen na 10 i po godina zatvora, kao pripadnik grupe i egzekutor Vidakovića - u skladu sa sporazumom sa Tužilaštvom za organizovani kriminal koji je prihvatio sud, a prema kome je u zamenu za priznanje ubistva i svedočenje u procesu osuđen na minimalnu kaznu zatvora za krivično delo teško ubistvo.

Sud mu je u jedinstvenu kaznu uračunao i ranije izrečenu kaznu, pa mu je izrekao ukupno 14 godina zatvora.

Slaviša Novaković, koji je takođe u bekstvu, bio je osuđen u odsustvu na 35 godina zatvora kao i saizvršilac u ubistvu Vidakovića.

Goran Bojanić je ukinutom presudom bio oslobođen optužbi da je bio pripadnik ove grupe.

Apelaiconi sud je Vojnoviću i Cvetanoviću produžio pritvor, dok su ostali ili u bekstvu ili se brane sa slobode.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je inače tražilo da se Delibašiću i ostalima izrekne kazna - ne manja od 30 godina zatvora, a za Bojanića kazna od četiri godine zatvora.

Međutim, prvostepeno sudsko sudsko veće nije poklonilo poverenje svedočenju Vojnovića u vezi sa umešanošću Delibašića u ubistva, navodeći da pored njegovog iskaza nije bilo drugih dokaza.

Glavni organizator ove grupe i nalogodavac ubistva je prema tvrdnjama tužilaštva za organizovani kriminal bio, sada pokojni, Slobodan Šaranović, prema kojem je postupak obustavljen jer je u februaru 2017. godine ubijen u Budvi ispred svoje kuće.

Šaranović je zajedno s Delibašićem, kako sumnja tužilaštvo, iz osvete naložio ubistvo Nikole Bojovića, jer je smatrao da je prethodno po nalogu Luke Bojovića ubijen njegov brat Branislav Šaranović u Beogradu.

Svi optuženi su negirali učešće u organizovanoj kriminalnoj grupi i povezanost sa ubistvima, izuzev Miloša Vojinovića koji je priznao da je on ubio Vidakovića, kao da je bio član u kriminalnoj grupi i svedočio je protiv ostalih optuženih, pošto je u julu 2017. godine zaključio sa Tužilaštvom za organizovani kriminal sporazum o svedočenju u zamenu za nižu zatvorsku kaznu, odnosno od 10 i po godina zatvora.

Za krivična dela za koja je osuđen, odnosno za teško ubistvo predviđena je zakonska kazna kazna od 10 do 40 godina zatvora, a za zločinačko udruživanje do pet godina.

Motivi za dva ubistva Bojovića i Vidakovića su, kako se veruje, osveta za ranije ubistvo Šaranovićevog brata Branislava u Beogradu.

Luka Bojović je u španskom zatvoru od februara 2012. godine, gde izdržava kaznu od 18 godina zbog nezakonitog arsenala oružja koje je kod njega pronađeno u Valensiji.

Koljenšić je u Crnoj Gori i brani se sa slobode. Ta država vodi svoju istragu povodom ovih ubistava, pošto nije Srbiji izručila Koljenšića i Šaranovića.

Delibašić je 2016. godine, nakon višegodišnjeg suđenja, zbog nedostatka dokaza pravosnažno oslobođen optužbi da je učestvovao u pljački zlatare „Izrael dajmond centar”, u Kolarčevoj ulici u Beogradu 2008. godine, preneo je Tanjug.


Komentari0
f14cd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja