četvrtak, 18.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

U Šapcu još važe stari komunistički zakoni

Iako kuća u centru grada nikada nije pravosnažno konfiskovana državljaninu SAD Dragutinu Popoviću, šabačke vlasti su je 2003. godine uknjižile i sada je prodaju
Autor: četvrtak, 13.12.2018. u 17:06
Поповића кућа између Културног центра и Вишег суда (Фото М. Мијушковић)

Šabac – Kad je američki ambasador Kajl Skot sredinom prošlog meseca u šabačkom Kulturnom centru prisustvovao otvaranju izložbe posvećene kraju Velikog rata, verovatno mu niko od gradskih zvaničnika nije rekao da ga samo zid deli od kuće državljana SAD – Radeta i dr Ljubice Popović, naslednika nekadašnjeg šabačkog advokata i rezervnog oficira Dragutina D. Popovića (1900–1975), građanina SAD od 1945. Malo je verovatno i da bi se gostu „pohvalili” da su deo kuće prodali, kao i da isto nameravaju sa drugim, uprkos tome što su ih Popovići na vreme upozorili da na to nemaju pravo, a zatim i podneli tužbu protiv grada.

Priča o Popovića kući u Gospodar Jevremovoj ulici, u srcu Šapca, samo ovlaš liči na druge u procesima restitucije. Njena specifičnost je riplijevska, jer, verovali ili ne, lokalna vlast se 2003. godine, i to posle takozvanih demokratskih promena, pozvala na davno ukinute komunističke zakone o konfiskaciji i nacionalizaciji, i izdejstvovala da, u tadašnjem Opštinskom sudu u Šapcu, 1992. godine već proglašeni i upisani naslednici Dragutina Popovića budu izbrisani iz zemljišnih knjiga i da se umesto njih uknjiži grad.

Glavni pretres pred Višim sudom u Šapcu, po tužbi Radeta i dr Ljubice Popović, koje zastupa advokat Nevenka Savić, u utorak, 11. ovog meseca, nije održan, iako su se pozivu uredno odazvali i ona i zastupnica grada, pravobranilac Valentina Lovrin Jeftić. Razlog za odlaganje bio je izostanak postupajućeg sudije Milane Živanović. Tužba Popovića protiv grada podneta je 17. jula prošle godine, ali proces praktično nije ni krenuo, jer se sud u međuvremenu uglavnom bavio formalnim razlozima: pravobranilac je osporavao validnost ovlašćenja koje su oni dali zastupnici.

Bivši oficir Dragutin Popović, koji se iz zarobljeništva u Nemačkoj nije vratio u Titovu Jugoslaviju, već se nastanio nedaleko od Vašingtona, u gradu Betesda u američkoj saveznoj državi Merilend, gde mu se kasnije pridružila supruga Ivana sa decom, nikad nije bio proglašen narodnim neprijateljem, niti je bio osuđivan. Kao „odsutnom”, njegova polovina kuće u Gospodar Jevremovoj stavljena je pod sekvestar (privremeno oduzimanje uprave), na osnovu Zakona o konfiskaciji, ali pravosnažno rešenje o trajnom oduzimanju nije doneto.

Vlasnik druge polovine bila je Ivana, kojoj su nove vlasti ostavile jedan dvosoban stan, dok su ostatak nacionalizovale. U spisima, međutim, nema izvornog akta o oduzimanju njene imovine „zbog viška stambenog prostora”.

Dragutin Popović iz grada na levoj obali reke Potomak u Merilendu vodio se u zemljišnim knjigama kao vlasnik polovine kuće u Šapcu do ostavinske rasprave 1992, kada je njegova imovina podeljena ravnopravno na suprugu Ivanu, sina Radeta i ćerke Ljubicu i Ružicu, što je 20. aprila utvrđeno rešenjem Opštinskog suda. Dva dana kasnije, sud je naslednicima dozvolio upis svojine na polovini kuće i upis prava korišćenja parcele, što su oni i učinili.

Iako je Zakonom o nacionalizaciji najamnih zgrada i zemljišta građevinsko zemljište u državi još 26. decembra 1958. prešlo u društvenu svojinu, zamenik opštinskog javnog pravobranioca Nataša Stepanović je tek 2002. godine podnela Opštinskom sudu zahtev da se parcela broj 509 od 1.166 kvadrata (pod kućom i dvorište), koja je bila u svojini Dragomira i Ivane Popović, prenese u vlasništvo Republike Srbije, a da se kao korisnik upiše opština Šabac, uz obrazloženje da „rešenje o nacionalizaciji do danas nije realizovano”. Istog dana sudija Slavka Milisavljević Stojčić donela je rešenje kojim je dozvolila uknjižbu. Nedugo zatim, 6. februara 2003. godine, pravobranilac Valentina Lovrin Jevtić uputila je istom sudu zahtev za dopunu tog rešenja, kojim je tražila da se „sprovede i rešenje o nacionalizaciji od 15. oktobra 1962, a koje se odnosi na nacionalizaciju zgrada na pomenutom zemljištu”, što je sudija Slavka Milisavljević Stojčić sutradan dozvolila. Niko od Popovića iz Betesda u Merilendu nova rešenja nije primio.

– Odluka suda iz februara 2003. o brisanju Dragutina Popovića nema nikakvo dejstvo, jer u to vreme on nije bio upisan kao nosilac prava na spornoj nepokretnosti, već su to bili njegovi naslednici – tvrdi zastupnica Savić.

Za pravobranioca Lovrin Jevtić je nevažno što protiv Dragutina nije doneto pravosnažno rešenje o konfiskaciji. Kako ističe, „postupak protiv njega nije pravosnažno okončan oslobađajućom presudom, što znači da se nisu stekli zakonski uslovi da se imovina koja je stavljena pod sekvestar vrati sopstveniku”.

Da li su se stekli zakonski uslovi da grad Šabac proda najvrednije delove sporne kuće – jedan od dva javno ponuđena lokala u prizemlju od 116 kvadrata sa galerijom od 81 kvadrat – odlučivaće sud u daljem postupku. Saznavši za oglas, Popovići su preko punomoćnika podneli tužbu Osnovnom sudu i tražili da se privremenom merom spreči otuđenje, o čemu su obavestili ne samo gradsku komisiju, već i sve nadležne notare.

Komisija je ipak 19. jula 2017. odlučila da lokal proda jedinom ponuđaču za 36.654.000 dinara, a notar je kupoprodajni ugovor overio uz ogradu da je ovaj pravni posao u sporu, o čemu je napravljena i zabeležba u Katastru.

Sudija Milana Živanović je 23. aprila ove godine van ročišta odbacila tužbu Radeta i dr Ljubice Popović, ali je Apelacioni sud njeno rešenje ukinuo i spor vratio na početak. O novotraženoj privremenoj meri još nije odlučivala.

Miroljub Mijušković

 


Komentari22
6e312
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Саша Микић
@Петар Јакшић, Mike Kovian и Игор Г. Ни у једној држави на свету није било комунизма. Тамо где су на власти биле партије које су у својем називу имале реч ''комунистичка'' спроводиле су социјализам, који је као друштвено уређење прелаз од капитализма ка комунизму. У свим државама је био на делу државни социјализам, а у неким и класични етатизам у којем је држава и државни апарат имао утицај и уплив све сфере живота. Комунизам је као друштвено уређење идеално друштво, али пре успостављања комунизма човек ће се морати на неки начин ''излечити'' од егоизма. Иначе, по мом скромном мишљењу, егоизам је и основа прекомерног гомилања богатства и власти у свим друштвеним уређењима до сада, а нарочито је изражен у овом неолибералном капитализму, где је средњи слој готово изумро, па или сте богати, или једва састављате крај са крајем.
Marko Miletić
Članak je viđenje novinara,što ne mora biti potpuna istina.Za izvođenje zaključka bitno je da se izjasni i druga strana,da se prezentiraju odluke o nacionalizaciji ili konfiskaciji.Novinar piše i o jednoj i o drugoj meri,tako da se ne zna šta je prethodilo sadašnjem stanju,odnosno po kojem osnovu je izvršeno oduzimanje.Većina komentara se ne bazira na činjenicama,nego na vlastitim viđenjima stvari i ličnim osećanjima.
Zoran Popovic
Jedan mladi pravoslavni pop u Ekvadoru je lepo definisao stanje u Srbiji: "Krsteni komunisti su nam naneli veliko zlo, ali ovi danasnji nekrsteni komunisti su jos gori".
Игор Г.
"Петар Јакшић" Да ли је могућ да неко још не схвата да је комунизам утопија празних стомака. Ако се ико бавио пљувачином свега нормалнога зарад револуције то су управо комунисти којима није сметала идеологија да би пљачкали и ускакали у туђе кревете и куће. Лопов је увек лопов не битно из којих побуда краде. С обзиром ко је васпитавао генерације пионира од 1944 није чудно да је лоповлук нормална ствар.
Братимир
Закони су европски и Србија незаустављиво срља у шаке ЕУ. Ово са комунизмом нема никакве везе. Чиста крађа и отимачина. Лоповска држава, још од октобра 1944.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja