subota, 19.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:05

Raste minus na tekućem računu države

U NBS objašnjavaju da su na to uticali brži privredni rast i cene nafte, dok stručnjaci kažu da je on i dalje nedopustivo visok
Autor: Jovana Rabrenovićpetak, 14.12.2018. u 22:00
Нафта крива за дефицит (Фото А. Плавевски)

Deficit tekućeg računa Srbije, prema projekcijama Narodne banke Srbije (NBS), iznosiće ove godine između pet i šest odsto bruto domaćeg proizvoda svega što privreda i građani stvore za godinu dana. Minus na tekućem računu države je za prethodnih šest godina prepolovljen i to sa oko 11 odsto iz 2012. godine na pomenutih pet ili šest odsto. Deficit platnog računa ne obuhvata samo onaj spoljnotrgovinski, već i saldo plaćenih kamata i dividendi povučenih iz Srbije, kao i suficit koji nastaje po osnovu doznaka.

Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS, kaže da je ključni faktor smanjenja tekućeg deficita bio rast izvoza robe i usluga, koji je u prethodnih šest godina povećan skoro 10 milijardi evra.

– Važno je što će taj deficit i ove, kao i u prethodne tri godine, biti više nego pokriven stranim direktnim investicijama – naglašava Trajković.

Prema projekciji NBS, deficit tekućeg računa u tekućoj godini trebalo bi da iznosi 5,2 odsto BDP-a, s tim što „aktuelne tendencije pokazuju da postoji verovatnoća da bude nešto veći, pre svega kao rezultat investicionog ciklusa, odnosno pojačanog uvoza opreme i sirovina”.

Na privremeno povećanje deficita utiče i rast svetskih cena nafte, na koji se, kako dodaje Trajković, donekle i računalo. – Efekat cena nafte bio je najizraženiji prošle i ove godine, pri čemu je u toku prošle godine, rast svetske cene nafte doveo do povećanja tekućeg deficita oko 0,6 procenata, dok bi ove godine taj efekat mogao da iznosi nekih 0,7 odsto – kaže Trajković.

U periodu januar-oktobar 2018. godine, oko 88 odsto tekućeg deficita odnosilo se na minus u spoljnotrgovinskoj razmeni nafte, goriva i gasa. Naredne godine bi, smatra, taj efekat trebalo da bude dosta niži, imajući u vidu aktuelno kretanje svetske cene nafte, kao i projekcije za narednu godinu.

Takođe ističe da, uzimajući u obzir projekciju za ovu godinu, kumulativna stopa privrednog rasta u Srbiji za protekle četiri godine iznosi skoro 12 procenata, pri čemu su fiksne investicije porasle više od 30 odsto. – U takvim uslovima je normalno da imate pojačan rast uvoza opreme, kao i pojačan rast uvoza sirovina, što se upravo i dogodilo u poslednje dve godine – objašnjava Trajković.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da se i u drugim zemljama, s kojima se mi poredimo, poput centralno istočne Evrope (CIE), prošle godine povećao deficit tekućeg računa što je posledica većih cena nafte, ali da rast privrede nije na to uticao.

– Druge zemlje su u sličnim okolnostima što znači da kupuju naftu, ali ipak imaju manji tekući deficit. Većina zemalja CIE ima uravnotežen račun tekućeg plaćanja ili je on u suficitu. Samo kod nas i susednih država veliki je deficit spoljnog platnog bilansa – kaže Arsić.

U NBS smatraju da je, s obzirom na aktuelni rast domaće privrede, dinamično i izvozno orijentisano privremeno povećanje tekućeg deficita uobičajena pojava. Mnogo je važnija činjenica da je rast postavljen na dugoročnim i održivim temeljima, što će dovesti i do kontinuiranog rasta standarda naših građana. Pojašnjavaju da je ključan doprinos ekonomskom rastu potekao od prerađivačke industrije, građevinarstva i usluga pretežno privatnog sektora.

Pozitivan doprinos dali su i sektori informaciono-komunikacionih tehnologija, trgovine, saobraćaja, turizma i ugostiteljstva. Posmatrano po izvorima rasta, najznačajniji doprinos dao je investicioni ciklus započet 2015. godine, pri čemu je kumulativni rast investicija u osnovna sredstva za četiri godine iznosio preko 30 odsto. Pored toga, kontinuirani oporavak tržišta rada i rast kreditne aktivnosti podržan monetarnom politikom NBS, rezultirao je i oporavkom lične potrošnje, koja od 2016. godine ima održiv rast.

 

 


Komentari8
fc660
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

haha
Imate sajt RZS pa pogledajte. šampioni smo u kritici.
Slavčez
A gde se dede "suficit" o kome svakodnevno priča predsednik?
Aleks
Budzet i platni bilans nisu ista stvar! Platni bilans gleda celu sliku zemlje, privatni i javni sektor, dok je budzet samo u domenu javnog sektora. U tekstu lepo piše da su cena nafte, saldo kamata na dividendama uzročnik toga. Na ovo prvo ne utičemo uopšte direktno, ovo drugo je izmedju ostalog rezultat činjenice da imamo trgovinske deficite. Trgovinski deficit skoro uvek dovodi do veće kupovine na trzistu kapitala deficitarne zemlje. Primer radi Tramp se zali na trgovinski deficit, ali sa druge strane zemlje koje imaju visak sa Amerikom u nju najvise i ulazu, zato NR Kina drzi najveci broj hartija od vrednosti Amerike posle različitih nivoa vlasti u samoj Americi.
Preporučujem 2
Momčilo Popović
Mi smo u nekom pogrešnom "filmu"! Celi svet nam je kriv i svi su protiv nas i pronalazimo hiljade "objašnjenja" i opravdanja zašto nam nije bolje, a istina je potpuno drugačija. Dok smo mi uzalud i besmisleno trošili svoju energiju, vreme i novac na beskrajne sukobe sa onima koji su živeli oko nas, promaknulo nam je da je svet ušao u potpuno novu fazu razvoja u kojoj se mi opšte ne snalazimo. Cela Evropa (ili bar onaj deo Evrope koji je u EU) je već potpuno zagazio u tako zvano "Postindustrisko društvo" koje karakteriše primena visokih tehnologija, potpuna "kompjuterizacija" i sve veća "automatizacija" proizvodnih procesa. Čak je i savremena poljoprivreda pretvorena u pravu "industriju" hrane i to sve skupa više nema veze sa onim kako mi to još uvek radimo. Industrija koja je ostala iz vremena socijalizma jednostavno se ugasila jer tehnološki više nije bila "kompatibilna" sa današnjom svetskom proizvodnjom industriskih proizvoda, a u ostalome..."Lost in the universe"!
Нестор Габрић
Ви сте у праву.... теоријски. Таква је криза у ЕУ да само звечи. И политичка, и економска, и ... о онима другима неком другом приликом. Често сам тамо, прошло је златно време од пре 15-так година. Бирократија развалила све, људи крпе с краја на крај како знају и умеју, пољопривреда да нема дотација би цркла, и овако је сељак на граници преживљавања. И то Вам говорим за Немачку. А тек се предвиђа 2019. велика економска криза - већа него 2008. Европа је остала без лидера и политичког вођства - Меркелова, Макрон, Мејова.... прднули у фењер. А у Бриселу међусобни сукоби бирократа јер пара нема, па ко ће више да отме за себе.
Preporučujem 9
Hm, hm...hm?!
Početkom devedesetih godina Milošević je u jednom svom govoru preteći poručio svima ostalima u Jugoslaviji otprilike ovo...: "Ako i ne umemo da radimo al' umemo da se bijemo!"E pa bračo i sestre, vreme pokazuje da je zaista "diskutabilo" koliko mi to uspešno umemo da radimo i da se uklopimo u svet koji je već takav kakav jest, a i ono koliko se dobro bijemo ....?! Hm, hm.....hm?!
Svetlana Gačeša
Da mi tu puno ne filozofiramo! Jednostavnim i razumljivim rečnikom rečeno mi u Srbiji se već u dužem razdoblju jedemo više nego li smo stanju zaraditi (stvoriti). Posledice toga su pogubne i kratkoročno i na dugu stazu. Pravi alarm treba da nam bude činjenica da po stanovniku stvaramo dvostruko manji BDP (per capita) od npr. Hrvata i oko 3 puta manji nego što to stvori jedan Slovenac ili oko 50% manji nego što to stvara jedan Crnogorac. Sve ostalo su samo puste priče i obično zamajavanja javnosti. Moramo shvatiti da po stanovniku veći BDP stvara čak i ne mali broj afričkih zemalja i mi moramo već jednom da sađemo sa oblaka, samozavaravanja, bajki i samohvala o "nebeskom narodu" i da sami sebe sagledamo u nekom objektivnijem i realnijem svetlu....i to u svakom pogledu! Jer inače...ne piše nam se dobro!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja