četvrtak, 18.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Duge cevi i južno od Ibra

Na jednoj strani juče je vladala euforija, na drugoj loš osećaj i još jedno gubljenje nade da minimum pravde postoji
Autor: Živojin Rakočevićsubota, 15.12.2018. u 15:00
Косовска Митровица (Фото Танјуг)

Iz mraka, s one strane mosta u Kosovskoj Mitrovici, istrčava osoba sa baterijskom lampom i puškom. Tek sa nekoliko metara vidi se da je tamna uniforma, pancir. Krupniji muškarac iza njega jedva ga stiže i zauzima položaj ispred farova automobila, prst na obaraču kalašnjikova. Od njegove osvetljene i smešno preuveličane pojave trebalo bi da se uplaše putnici u našem automobilu. Međutim, panika je na drugoj strani, specijalci Rosu odmah posle strogog pregleda dokumenata trče na drugu stranu. Pokret „Oshtima” najavljuje mobilizaciju na severu Kosova, kod Gazimestana petnaest kilograma eksploziva, snažna svetla sa rotacija padaju u ravnomernom ritmu po spomeniku Kosovskim junacima. Staru kasarnu „Maršal Tito”, koja se još zvala i „Kosovskih junaka”, a danas „Adem Jašari”, čuvaju duge cevi policije Rosu.

Tako počinje dan vojske Kosova. Na jednoj strani je euforija, na drugoj loš osećaj i još jedno gubljenje nade da minimum pravde postoji. U Prištini je glasna muzika, u Gračanici tišina. Podignut je još jedan zid između Srba i Albanaca, podignut je zid između Srba i međunarodne zajednice, podignut je zid između Albanaca i njihovih nemoćnih zapadnih prijatelja, koji su im poručivali: „Nije vreme za vojsku”. Haradinaj i Tači odlučili su se za proverenu devizu: „Biraj najjačeg!” Samo on ima pravo da poništava sve obavezujuće dogovore, dokumenta, rezolucije i evropske vrednosti. On zna red na Kosovu i polaže pravo na Kosovo.

„Za mene, moju porodicu i za moje američke sugrađane, to je više od spoljnopolitičkog pitanja. To je lično pitanje”, izjavila je Hilari Klinton pre četiri godine u Prištini.

Ova rečenica je alternativni ustav Kosova, i u njoj je, zapravo, sadržano posmrtno slovo Evropi i njenim vrednostima na ovom parčetu Balkana. Jučerašnji rođendan vojske Kosova za većinu Evropljana, pa i Jensa Stoltenberga, generalnog sekretara NATO-a, jeste dan za žaljenje i, kako je rekao, „dolazi u pogrešno vreme”. U ovim opreznim sumnjama albanskih prijatelja krije se uzrok buduće nestabilnosti.

Iscrpljena briselskim pregovorima i predajom većine svojih nadležnosti, Srbija je saterana u ugao i nema više šta da ponudi. Hašim Tači je dobio sve, a nije dao ništa. Jučerašnji dan je kraj dijaloga Beograda i Prištine. Duge cevi i vojnici, koji bez reda ulaze u skupštinu Kosova, savršena su poruka Srbima i njihovim interesima. Oni su do danas, prema Ahtisarijevom planu i Ustavu Kosova, imali pravo da spreče ovakve odluke, a danas su zaobiđeni skupštinskim glasanjem. Ustav Kosova je ostao po strani, kao i ime vojne formacije.

Nacrt zakona o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u ministarstvo odbrane, nacrt zakona o transformaciji u oružane snage i zakon kojim je zvanično formalnopravno završena procedura formiranja kosovskih oružanih snaga, poništili su pravo i mogućnost Srba. Odmah posle ovog čina usledila su uveravanja Haradinaja da je to „vojska svih građana”, Tačija da se ovo „najbolji poklon za kraj godine”, ministar vojni je zahvalio Americi, a predsednik Skupštine Kadri Veseli poručio: „Čestitam vojnicima!”

U ovom, kako se smatra, poslednjem obračunu, Hašim Tači je isturio Ramuša Haradinaja da završi „istorijski posao”. Mitološki status koji uživa ova porodica i njen prvi čovek, koji nikada nije naučio da hoda po ravnom, jer mu noge propadaju kao da korača po prokletijskim vrletima, dozvoljava mu da dovrši nacionalni posao. Egzekutor Srba u ratu postao je, dvadeset godina kasnije, egzekutor Srbije u miru. Njega će se većina nerado sećati, a uživaće u plodovima njegove nacionalne misije. Jučerašnjim danom Hašim Tači je široko otvorio vrata Haga svojim saborcima iz OVK. Sada može da ih krije, predaje, pravi predstave i ucenjuje međunarodnu zajednicu.

U Gračanici – tišina. Na pustom putu albanska zastava vijori se iz automobila. Ona treba da kaže Srbima da su pobeđeni. Na pitanje šta misli o ovom danu i vojsci, jedan prolaznik kratko odgovara: „Još jedno zlo!” Politikolog Stefan Filipović tvrdi da je kompletna predstava u Prištini „jedna velika samoobmana. Dobili smo još jedan NATO bataljon, lako opremljen. Sve je ovo za unutrašnju političku upotrebu. Mislili smo da su Albanci pragmatičniji, ali i oni, kao i ostali Balkanci, padaju na najjeftiniji mogući populizam”.

U osnovi, jedina prava vojska na Kosovu jesu 450.000 dugih cevi u rukama albanskog stanovništva. Do ove brojke su došle Ujedinjene nacije, a njen razorni potencijal najbolje poznaju oni koji danas kontrolišu većinu političkih, ekonomskih i nacionalnih procesa na Kosovu. Te duge cevi su uvek spremne i tradicionalno okrenute protiv reda i države. Hašim Tači među njima teško prepoznaje svoje glasače, a u vojsci Kosova, koju on plaća, i među njihovim porodicama, ima sigurnih 50.000 glasova.

U Ulici Majke Tereze, bivšoj Vidovdanskoj, skupilo se dosta sveta, čuju se i čestitke, a iznad njihovih glava, većinom, vise američke zastave. Na stepeništu ispred Narodnog pozorišta, pred dvadesetak ljudi, mladi muzičari sa flautama protestuju i sviraju protiv korupcije.

Polako pada mrak u kasarni „Adem Jašari”, koju je NATO, zajedno sa okolinom i pravoslavnim grobljem, nemilosrdno bombardovao. Tu počinje parada, simbolični završetak celog procesa. Glavne zvezde na svečanosti su američki multifunkcionalni „hamviji”, a preko puta je nova, ogromna zgrada buduće američke ambasade.

Srbi u tišini, u Gračanici, imaju male planove i kratke puteve. „Idem do Mitrovice u poslednju turu nabavke za Svetog Nikolu. Završavam sve za slavu”, kaže profesor geografije Boban Jevtić. Srbi su navikli na ovakve „istorijske” događaje, za njih je sadašnji život istorija. Uklonjen je eksploziv kod Gazimestana, sitno provejava sneg, na putu slikar Nikola Ilić pušta pesmu Džonija Štulića: „Ili je nemir, ili je strast. Ima tog ovdje isuviše... Predah između ratova.”


Komentari6
dc845
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

buki
@Лазаре, после оваквог текста, који оставља рупу у стомаку, можда треба да ћутим и заједно са Вама маштам о руској бази у Нишу, али ма колико била тужна и очајна, не иде ми, јер знам да Руси немају географску могућност да снабдевају ту своју базу, чак и да желе да је поставе. Не могу ваздухом, не могу копном, а не могу ни водом. Око нас су НАТО и други злочинци, једноставно смо опкољени и Руси не могу да нам приђу. Подржавају нас колико могу на све друге начине, и хвала им због тога, тим пре што и сами трпе санкције западних злотвора и силеџија. Увели су им санкције јер помажу народу источне Украјине да преживе терор, који Украјина као њихова држава спроводи према својим грађанима, само зато што неће у НАТО-НАЦИСТЕ. Русија је кажњена што их одржава у животу, а Украјина похваљена што свакодневно убија своје грађане заједно са женама и децом. Сваког ко покуша да се одбрани од НАТО-зликоваца, смрдљиви запад прогласи за тиранина и отвори сезону лова на њега, где су сва средства дозвољена, и где убице добију Нобелову награду за мир.
Dejan Dimitrijević
A Vučićevi Srbi i dalje u vladi Kosova... Jasan znak da srpska vlast sve čini u saradnji sa svojim albanskim koalicionim partnerima. To je, u celoj priči, jedina prava tragedija.
Petar -Ok
Apostrofirao bi dve rečenice iz ovog teksta. U prvoj autor kaže -jedan dan za žaljenje većine evropljanja-u šta lično ne verujem, jer EU je sigurno imala kapaciteta da spreči stvaranje ovakve vojske. Druga rečenica , za nas je mnogo opasnija-H. Tači je dobio sve , a ništa nije dao-pa se nameće logičko pitanje, ako je ovo iole tačno, kako mi to ove pregovore uopšte vodimo , i sa kakvom strategijom.Ispade , da smo mi , iz zbog nas i zbog drugih faktora na Balkanu , najlošije prošli , i da i dalje propadamo.Onda je bolje da ne gubimo više vreme, i da ako znamo šta hoćemo , da i tu više ne kaskamo. Po meni je temelj ovakvih pregovora, ljudska prava i njihova imovina, pa kada se to reši , dižemo pregovore na veći nivo. Na kraju , i oni i mi izgubismo da ne kažem , ama baš sve.
Lazar
Kao sto sam rekao, saterani smo u cosak. Molim Alksandra Vucica da posto mi ne mozemo da se zastitimo, da Nis kao vojnu basu Ruskoj Federaciji. Kako pravde na zapadu nema, i nasi zapadni partneri dozvoljavaju ovakve stvari, red je da se okrenemo onima koji zaista jesu na nasoj strani, i prestanemo da zovemo partnerima one koji nam rade o glavi.
Enio Fiumesse
Živimo u svijetu u kome je toljaga jedini zakon, i onaj bez nje ima jednostavnu dilemu - ili će vezati konja gdje gazda kaže, ili će dobiti batina-pa onda vezati konja gdje gazda kaže. Dakle-veži konja gdje gazda kaže, pa taman crko i konj i gazda...
Gastarbajter
Toljaga je uvek bila glavna na Balkanu. Problem je sto nije vise u nasim rukama. Eh, sta ces.
Preporučujem 1

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja