„Ako bi se poštovala Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 onda bi Kfor trebalo da spreči i razoruža kosovsku vojsku”, rekao je juče austrijski političar David Štokinger povodom odluke kosovske skupštine o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku, praktično ponovivši ono što je dan uoči odluke kazao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. „Od prvog dana Kfor krši Rezoluciju 1244, na čijim je osnovama uopšte mogao i da dođe na Kosovo, jer od početka deluje državotvorno”, ocenio je ovaj političar, okrivivši i svoju zemlju da u tome „ofanzivno učestvuje, iako je formalno neutralna politički i vojno”.
O snazi Rezolucije 1244 i odnosu zvanične Moskve prema njoj govorila je pre dva dana i Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova. Komentarišući izjavu ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Čepurina da bi eventualna odluka o razgraničenju Kosova morala da bude „fiksirana” u novoj rezoluciji, Zaharova je podvukla da se „Rusija u sadašnjem trenutku oslanja na postojeću rezoluciju SB UN o Kosovu”. Međutim, kako je rekla, ako bude promena po tom pitanju, do njih može da dođe „isključivo i samo u interesu Beograda i srpskog naroda”. Ona je naglasila da će to zahtevati i promene u međunarodnom pravu, što predstavlja rezolucija SB UN.
Bivši ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović smatra da je ovakvim komentarom Zaharova išla korak napred, elaborirajući kakav bi mogao da bude srpski stav, a to je, kaže, možda i zbog toga što nisu sasvim sigurni u poziciju Beograda. „Ni njima nije baš tako eksplicitno objašnjeno šta je naša pozicija, nego smo ostali malo lelujavi u razgovorima na tu temu. Verovatno je da su Rusi hteli da otklone od sebe svaku, i najmanju, sumnju da bi oni mogli da budu pasivni. Oni nas podržavaju do kraja, a pošto smo mi ušli u pregovore o tome da se sadašnje stanje izmeni, u smislu nekog dogovora, Rusi su pomalo oprezni u odnosu na nas, jer ne znaju koji je naš konačni cilj”.
Rezolucija 1244, koja će u junu sledeće godine „napuniti” 20 godina, praktično je jedan od najjačih aduta Beograda na međunarodnoj sceni. Vrlo često su se, međutim, njene odredbe tumačile na različite načine. Predsednik Vučić je pre nekoliko meseci skrenuo pažnju da ona sadrži i stvari nepovoljne po nas, koje, kako je rekao, nikada nisu pročitane narodu. Kao problematični delovi, prema njegovim rečima, izdvajaju se dva člana – 3. i 11. „Članom 3 se potvrđuje odgovornost SRJ za krizu, poziva se da prekine nasilje na KiM i da poverljivo započne povlačenje snaga. A najveći problem po nas, a Albanci, srećom, nisu znali da na pravi način to iskoriste, jeste član 11, u kojem se ostavlja mogućnost da se građani Kosova izjasne o statusu na referendumu”, rekao je tada Vučić.
Istoričar Saša Adamović kaže da je Srbija u situaciji da se ove rezolucije UN drži „kao pijan plota”, jer ona podrazumeva i to da je KiM sastavni deo Srbije. „Problem je što je svojevremeno proces rešavanja kosovskog problema izmešten iz UN i prebačen u ingerenciju Brisela, odnosno EU. Od tog trenutka ova rezolucija je otišla potpuno u drugi plan, spominje se tek sporadično, s vremena na vreme. A odavno su u prvom planu briselski pregovori. Vidimo, međutim, da su oni došli u ćorsokak i ne vidi se način na koji bismo mogli iz njega da izađemo”, kaže Adamović i dodaje da možda, s obzirom na takvu situaciju, ne bi bilo loše da se proces rešavanja kosovskog problema vrati ponovo u UN i problem Kosova reši na nekakvoj međunarodnoj konferenciji, pod okriljem svetske organizacije.
Jovanović podseća da su oni članovi rezolucije koji se tiču albanske strane ispunjeni odmah, praktično za nekoliko meseci, a oni koji se odnose na Srbe na KiM i na Srbiju maltene su još „u vazduhu”.
„Mi posle 5. oktobra 2000. nismo uopšte insistirali na punoj primeni te rezolucije i punom povratku izbeglica. Albanske izbeglice su iz Makedonije i Albanije došle roku od 24 sata. A srpske ni posle 19 godina. Što se tiče povratka na KiM do hiljadu napih vojnika i carinika, kako stoji u rezoluciji, mi to nikada nismo ni tražili. Svojevremeno, kada su Borisa Tadića pitali zašto ne traži, on je rekao da neće da se svađa sa Zapadom. Od tada pa nadalje niko nije tražio da oni uđu na KiM”, objašnjava Jovanović.
On ističe da bi velike sile mogle i bez Beograda da promene Rezoluciju. Naročito pet velikih sila koje imaju pravo veta u Savetu bezbednosti. Na pitanje kako bi Rezolucija mogla da se promeni u UN, on kaže da bi prvo moralo da nastupi novo činjenično stanje. To bi se, kaže, desilo ako bi bilo neke vrste dogovora nas i Albanca, nas i Amerike, nas i EU, i ako bi to zadovoljilo srpsku stranu. Rusija se tome ne bi protivila. Bilo bi potrebno da se Rezolucija 1244 povuče i donese druga, koja bi konstatovala to novo stanje i time bi se završila priča o Kosovu.
