subota, 17.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:27

Opozicija u Srpskoj rascepljena oko saradnje s Dodikom

Glavna opoziciona stranka, SDS, uskoro bi mogla glasati i o poverenju svom aktuelnom predsedniku Vukoti Govedarici
Autor: Mladen Kremenovićsubota, 15.12.2018. u 14:19
Почетак изборне кампање СДС-а, чији је крај донео партији велике поделе (Фото М. Кременовић)

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – U narednim danima održaće se skupština Srpske demokratske stranke (SDS) na kojoj bi trebalo da se dođe do nekih odgovora o tome u kojem će se pravcu ubuduće kretati ta opoziciona stranka, ali najpre – ko će biti na njenom čelu. Previranja i raskoli u najvećoj partiji opozicije traju još od izbora zbog podele na one koji su za saradnju i jedinstveni srpski blok, koji je ponudio predsednik SNSD-a Milorad Dodik, i drugu struju, koja se tome protivi.

Aktuelno rukovodstvo partije, kako su to komentarisali mediji, želi da zadrži distancu u odnosu na vlast u Republici Srpskoj, iako su iz vrha SDS-a najavili da će biti deo većine u slučaju odbrane nacionalnih interesa u Skupštini RS ako to eventualno zatraži član Predsedništva BiH iz RS, to jest Dodik.

Još uvek nisu jasne pozicije SDS-a ni kada je reč o nastupu u zajedničkim organima BiH, to jest da li će i u kojoj meri u Sarajevu biti deo šireg srpskog bloka stranaka. Sve su to dileme koje se postavljaju već oko dva meseca, otkako je ta stranka izgubila izbore i zabeležila pad broja poslanika u Skupštini RS.

Nakon izbora Dodik je SDS-u ponudio saradnju, a suzdržanost rukovodstva stranke i predsednika Vukote Govedarice prema tom pozivu dovela je do toga da se dobojski odbor samoinicijativno odredi za pristupanje Dodikovom bloku, ali je taj odbor potom raspušten. I neki drugi odbori, poput onih u sarajevsko-romanijskoj regiji, kao i u bijeljinskoj, zahtevaju da se razgovara s Dodikom i iznose tonove disonantne najužem rukovodstvu stranke.

U međuvremenu, donedavni istaknuti opozicionar Dragan Čavić priklonio je vladajućem bloku svoju partiju NDP, rekavši da je očigledno da dosadašnja politika koju je opozicija zastupala nije donela rezultate i da zahteva preispitivanje. Sve je to doprinelo utisku medija i javnosti da je opozicija u RS pogubljena nakon izbora, i da te partije – ili pojedinci u njoj, i to ponegde oni ključni – više rade na tome da se priključe Dodiku nego da ga i dalje ruše, na čemu su bazirali politiku minulih godina.

Ono što pojedini mediji predviđaju jeste da će na predstojećoj skupštini SDS-a biti raspisani unutarstranački izbori, koji će biti održani na proleće naredne godine. Poneko procenjuje da bi do tada stranku trebalo da nastavi da vodi Govedarica, iako je pre izbora najavio da će se povući s mesta predsednika stranke u slučaju da izgubi izbore. Pojedini mediji navode da nije nemoguće ni to da se na stranačkoj skupštini postavi pitanje poverenja predsedniku stranke.

Tragom tih spekulacija, čuju su pretpostavke da bi, u slučaju da se Govedarici za koji dan zaista izglasa nepoverenje, partiju mogli da preuzmu Mićo Mićić, gradonačelnik Bijeljine, ili Mirko Šarović, član Predsedništva SDS-a, nekadašnji predsednik RS i član Predsedništva BiH. Kao mogući naslednik Govedarice pominjao se i Milan Miličević, predsednik Glavnog odbora SDS-a.

Drugi mediji, pak, iznose tvrdnje da, nakon što se na Skupštini SDS-a raspišu unutarstranački izbori, kao i oni za novog predsednika partije, jedini ozbiljan kandidat da dogodine preuzme partiju od Govedarice jeste Mirko Šarović. Kako objavljuju mediji, Šarovića u SDS-u vide kao osobu koja može da vrati stranku na put „patriotizma i državotvornosti”, te da partiju ponovo okrene prema saradnji s Beogradom i SPC, što građani očekuju a što su, kako se navodi, njegovi prethodnici zapostavili. Stav Šarovića kada je reč o saradnji s Dodikom nije sasvim jasan, dok se za Mićića veruje da bi radio na uspostavi srpskog bloka stranaka.         


Komentari1
627af
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Славиша Гавриловић
Сасвим је јасно да сви који представљају Републику Српску у заједничким органима морају да дјелују у истом смјеру.Проблем се не би појавио када би Скупштина Републике Српске бирала делегате и чланове извршних органа на нивоу БиХ. Али то по Дејтону није могуће, то је једна од подводних мина коју су уградили Амери из својих разлога. Није прихватљив ни став владајуће странке, СНСД-а, јер би у том случају све било подређено политици те странке. Не смијемо заборавити да је СНСД, а прије свега Додик и Радмановић (који се вјешто крије) крив због покретања активности за прикључење НАТО-у, да Додик шурује са ХДЗ-ом, а да истовремено саборским заступницима Хрватске више смета Република Српска него Бошњацима из БиХ. За сада је реално да се при Скупштини Републике Српске оформи тијело састављено од представника свих парламентраних странака које би координирало активности представника Републике Српске на нивоу БиХ.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja