sreda, 16.01.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:08
INTERVJU: GORAN BREGOVIĆ, muzičar

Ko ne poludi, taj nije normalan

Još uvek osećam da imam puno muzike u sebi, i rekao bih da sam daleko od penzije
Autor: Jelena Koprivicasubota, 15.12.2018. u 19:00
(Фото Небојша Бабић)

„Sviram mnogo koncerata svake godine, ali uvek ima nekoliko nastupa koji su takvi da vam dignu temperaturu. Koncert u Areni je jedan od tih”, reči su jednog od najpoznatijih muzičara sa ovih prostora Gorana Bregovića uoči večerašnjeg koncerta, i to prvog solističkog posle gotovo dve decenije, u beogradskoj Štark areni. Uz stotinak muzičara na sceni Bregović će predstaviti poslednji album „Tri pisma iz Sarajeva”, zamišljen kao spajanje različitih muzičkih tradicija koje ističu kulturne razlike koje bi trebalo ceniti.

Umesto profesora marksizma, što mu je studijama bilo „namenjeno”, postao je rok zvezda, izbegavši, kako kaže, „tužnu sudbinu”. Posle „Bijelog dugmeta”, miliona prodatih albuma, izuzetne solo karijere, saradnje sa najznačajnijim svetskim imenima, primenjene muzike za filmove, pozorište, balet, i danas je jedini kantautor sa Balkana ovenčan najprestižnijom američkom nagradom „Gremi”. I jedini koji je, uz Mocarta, Prislija ili Sinatru, uvršćen u knjigu „101 umetnika koje morate čuti pre nego što umrete”.

Zašto se ranije niste „odvažili” da se sami poklonite beogradskoj publici već samo u društvu kolega iz „Bijelog dugmeta”?

Iskreno, nisam imao ni ponude da sviram u Beogradu. U Srbiji sam svirao samo u Guči. Ispostavilo se da je to nekako moja teritorija. Sada napokon imam dovoljno ludog menadžera koji veruje da i Arena može da se pretvori u pravu koncertnu dvoranu. Ako ja budem dobar, a biću, publika je svuda ista kad joj svirate dobru muziku. A Beograd je grad kroz koji je prošlo sve što u muzici vredi na ovome svetu, tako da je publika navikla na dobru muziku i zna da je sluša.

Poslednji album, koji ćete predstaviti večeras, naslovili ste „Tri pisma iz Sarajeva”. Kome ste namenili pisma?

Svima, sa porukom da, uprkos razlikama, moramo biti zajedno. Više mi je stalo da sviram ta „Tri pisma” kod nas nego bilo gde drugde. Zato će u Areni, na bini, biti stotinu muzičara. Ne okružujem se sa toliko muzičara zato što kvantitet tvori kvalitet, već zato što Bojan Suđić izvodi Simfonijski orkestar RTS-a u punom sastavu (68 muzičara), plus 20 pevača, plus moj orkestar i solisti... Nije sve to zato što volim sletove kao Kim Il Sung, nego zato što je album pisan za veliki sastav – tri violine i simfonijski orkestar.

Reč spektakl je takva da banalizuje bilo kakav događaj. Važnija mi je ta naša mala balkanska potreba za ludilom koju „proizvodi” muzika

Znate, kada sam došao u „neke godine” shvatio sam da je život kratak i kada od svih mogućnosti koje neko ima 15. decembra uveče bira da dva i po sata, koliko će trajati koncert, odvoji za Bregovića, to mi stvara odgovornost. I onda samo sebi kažem: „Brego, budi dobar”! I biću dobar! Voleo bih da siđem sa pozornice znajući da je zbilja vredelo truda. A i da tih 15.000 ljudi izađe sa osećanjem da su proveli lepo nekoliko sati života. Voleo bih da o ovom koncertu ne mislim kao o spektaklu. Reč spektakl je takva da banalizuje bilo kakav događaj. Važnija mi je ta naša mala balkanska potreba za ludilom koju „proizvodi” muzika. Volim tu ideju i stavio sam je kao moto na omot moje pretposlednje ploče – „Ko ne poludi, taj nije normalan”.

Vaš zvezdani status iz vremena komunizma izbrisao je rat na prostoru bivše Jugoslavije. Koliko je bilo teško pokrenuti sve iz pepela daleko odavde, u Parizu?

Beograd, grad mogućnosti
Bregović voli Beograd, jer je, kako kaže, pravi veliki grad:
– U velikom gradu ne moraš da sretneš nikoga koga ne želiš i nećeš. U malim gradovima je tako nešto neizvodljivo. Beograd, takođe, pruža mogućnosti. Retko izlazim, ali mi je dovoljno to što znam da svako veče ima dvadesetak pozorišnih predstava, da mogu da biram na koji ću koncert otići... I dobro radim ovde, u Beogradu, a oko mene, u krugu od nekoliko stotina kilometara je sve što me interesuje u muzici.

Ako već morate biti emigrant, a ja sam to morao za vreme rata, onda je Pariz najbolje mesto. Pariz ima tu dugu tradiciju da prihvata umetnike ili političare u egzilu – od ruskih ili skandinavskih pisaca, španskih slikara do svih mogućih političkih izbeglica... U Parizu zbilja možeš biti naš, a umetnik. Ne moraš biti, kao što je to slučaj u nekim drugim zemljama – naš, a lopov ili fizički radnik. 

Imao sam jedan eksperiment sa Njujorkom, ali posle šest meseci vratio sam se u Pariz. Ne mogu da pobegnem ni od domovine, iako često mislim da je ta naša ljubav prema domovini zahtevna i skupa. Mi istim žarom volimo ove svoje lude zemlje, kao što ostali ljudi vole svoje normalne zemlje, jer su, eto, imali sreću da se rode u normalnim zemljama. Moja deca će, naravno, uvek biti vezana za ovo ovde, ali drago mi je da se osećaju i Francuskinjama, jer je to nekako manje komplikovano rodoljublje.

Poslednje decenije održavate gotovo 150 koncerata godišnje. U 68. godini da li je to katkad naporno?

Znate kako kaže Luj Armstrong „Muzičari ne idu u penziju, već samo stanu kad više u njima nema muzike”. Još uvek osećam da imam puno muzike u sebi, i rekao bih da sam daleko od penzije.


Komentari19
f9969
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Joca Dobric
Goran Bregovic je bio I ostao dosljedan vremena u kojem je ponikao odrastao I stvarao, njega vjetrovi Nemogu oduvati niti promjeniti, on je zrtva kao I drugi milioni Jugoslovena ,u posljednjih 30 godina dao je vise nego bilo ko iz generacije , on nije Samo vrhunski muzicar , on je Narodni Idol , on je pokrenuo novu epohu koju su drugi srusili ,on je majcinski volio Zemlju Jugu I nije zelio raspad kao Oni sa danasnjih naslovnih strana pocev of Slovenije do Makedonije ,,
Sasa Tajkovic
Bregovic je ono sto smo nekada zvali Jugoslavijom u njemu je sve to sublimirano tako da je on ex Jugoslavija u malom. Kao umetniku moze mu se pripisati NE originalnost ali NE plagijatorstvo jer bi onda sve na nasoj sceni bio plagijat koriscenje etno elemenata u Jazz muzici je standard ako se transponuju na jedan umetnicki kreativni nacin ... dakle Bregovic mozda nije originalan ali je svakako kreativan stvaralac iza koga stoji duga i bogata karijera i u muzici i na filmu dok je njegov uticaj na nasu muzicku scenu ogroman primer Z. Colica i Severine... Mozete ga voleti ili NE ali ga morate postovati jer on svojim delom to svakako zasluzuje.
Bosko
Polupismeni, frustrirani, neostvareni ljudi, koji na kraju krajeva i ne znaju šta hoće, pljuju po čoveku, Goranu Bregoviću. Da li vam je sada lakše, da li se osećate bolje i uspešnije kada pljujete i mrzite druge ljude?
Братимир
Друже Бреговићу, нема у вама нити музике нити стихова, а понајмање мудрости. Ви продајете плагирану (украдену) робу коју су други тешком муком направили. Чак је и цитат „да сам нормалан полудео бих" део текста чувене представе „Аудиција" извођене у Сарајеву крајем деведесетих. За „ваше" композиције већ знају и врапци с грана ко их је писао. Невероватно да се у 21. веку плагијати још увек не санкционишу новчаним и затворским казнама.
Milan
"Ko tamo nije poludio taj nije normalan" je rekao jedan Jevrejin, bivsi logoras iz Ausvica.
Preporučujem 20
Данило
Ако би се не дао Бог одрицао српства радије би се уписао у Европљане него Југословене. Зашто? Зато што је југословенство било један ретроградни процес, планина се на силу угињала у ниво долине, два пута смо их све из блата у седло подизали, и? Њих никада нису престали да тресу комплекси, што им више помажеш и чиниш, они те у свести или подсвести више мрзе. Све брате, брате....па ко кога за.еб...Европа је ово давно елаборирала и нема ту пуно места за емоције, чисти рачуни и дуга љубав. Стего закон, можеш туђе назвати својим, али унапред знаш шта те чека на ћуприји. Нема музике без српских гусала и AC/DC, нема војске док се "Напред другови, не врати на: За мном браћо!" Нема државе док не буде као некада у име Закона, не народа. У име народа је пљачка и отимачина

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja