subota, 17.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:59
BEOGRAD KAO PAMETNI GRAD

Saobraćajem po zonama protiv gužvi na ulicama

Od januara će početi postavljanje i uvezivanje pametnih senzora, kamere i umrežavanje semafora kako bi se u određenom delu grada omogućilo više zelenih talasa. – Pratiće se navike vozača kako bi moglo da se predvidi stanje na ulicama
Autor: Dejan Aleksićnedelja, 16.12.2018. u 11:32
(Фото Д. Јевремовић)

Kada vozači krenu preko Pančevačkog mosta, preko Borče ka Zrenjaninu ili iz Karađorđeve i Savske ka niškom auto-putu znaju da im osim opreza, redovno treba i dosta strpljenja. Saobraćajnim gužvama u ovim delovima grada, osim saobraćajnica koje su odavno zrele za sređivanje i proširenje, uveliko doprinose i semafori. Umesto da imaju podešen takozvani zeleni talas, naročito u delovima dana kada su uobičajeno najveće gužve, oni trenutno „talasaju” crveno.

Da su saobraćajne gužve za nadležne jedan od najvećih izazova saglasan je i gradonačelnik prof. dr Zoran Radojičić koji navodi da bi to polako moglo da počne da se menja već početkom 2019. Od januara će, u okviru pretvaranja Beograda u pametni grad, da se krene sa sistemom upravljanja saobraćajem po zonama, odnosno sa postavljanjem i uvezivanjem pametnih senzora, kamera i umrežavanje semafora u određenom delu prestonice. Tako će se omogućiti više zelenih talasa, ističe Radojičić za „Politiku”. Ideja je da sistem prati navike vozača i da predvidi stanje na ulicama, odnosno po zonama.

– To znači da ćemo ukoliko ocenimo da je gužva na Novom Beogradu moći da ubrzamo saobraćaj na Brankovom mostu i time rasteretimo Novi Beograd. To je veliki korak u odnosu na trenutnu situaciju, jer sada i semafori i ostatak sistema većinom funkcionišu nezavisno od stanja na ulicama. Ovo je veliki posao, ali kako gde postavimo i umrežimo ove uređaje, tako će građani moći odmah da osete benefite novog sistema. Potrebu za uvođenjem novog sistema potvrdili su nam i pilot-projekti koje smo sproveli. Trenutno na 15 lokacija merimo obim saobraćaja, na 280 od 650 raskrsnica imamo neku vrstu senzora, a na 67 putnih pravaca je moguće uspostaviti zeleni talas – ukazuje Radojičić dodajući da se za problem saobraćajnih gužvi, se kojima se ne suočava samo naša prestonica već i najveći svetski gradovi, nema brzog rešenja.

– Ali, trudimo se da ovom problemu pristupamo humano i ekološki. Želimo da skratimo vreme putovanja, da bolje iskoristimo postojeće resurse i podstičemo građane da koriste GSP umesto sopstvenog vozila. Podsetiću da je kod nas u najvećem broju vozila samo jedan čovek. Kako bi bilo manje vozila na ulicama, važno je da se više ljudi opredeljuje za gradski prevoz, vožnju bicikala i pešačenje, a da bismo ih podržali u tome, širimo pešačke zone i biciklističke staze – ukazuje Radojičić.

U okviru pretvaranja Beograda u pametni grad od januara će početi i formiranje takozvanih ličnih karti svih gradilišta na teritoriji prestonice.

– Objedinićemo podatke o svim građevinskim radovima u gradu, tako da preko svojih računara svi direktori gradskih preduzeća mogu da dobiju informacije o tome gde se odvijaju i u kojoj su fazi. Ovo će omogućiti bolju usklađenost radova javnih preduzeća, brže završavanje radova i velike uštede – kaže prvi čovek prestonice.

Kako dodaje sekretar za vanredne situacije, komunikaciju i koordinaciju odnosa sa građanima Darko Glavaš, svako od preduzeća uneće plan poslovanja za sledeću godinu. Tu će se nalaziti opis, okvirni početak i završetak radova, mogućnost pomeranja radova, kao i informacija o tome da li je potrebno uključivanje još nekog preduzeća u ove radove.

– Podatke će imati izvršni i generalni direktori preduzeća i oni će za njih odgovarati – naglašava Glavaš.

Trenutno se u gradu razvija i Situacioni centar u kome će na jednom mestu biti sve ključne informacije važne za komunalno funkcionisanje prestonice – od potrošnje vode i energije, preko gradskog osvetljenja, pametnog upravljanja saobraćajem, video nadzora, parking mesta i javnih garaža.

– To znači da će svi komunalni problemi biti uočeni istog trenutka kada se pojave, kao i da će biti moguće rešiti ih veoma brzo. Situacioni centar će biti gotov 2020. godine, a razvijamo ga uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj – napominje Radojičić.

Neka od rešenja koja podrazumeva pametni grad već se primenjuju u prestonici. Pre oko mesec dana unapređen je dispečerski centar u okviru koga se koordiniše celim sistemom „Beogradskih elektrana”, tako da u toku hladnih dana Beograđanima stanovi budu topli, a da se pritom vodi računa da se ne troši više električne energije nego što je potrebno.

– Na osnovu pregleda vremenskih prognoza, koje se ažuriraju na svakih 15 minuta, sada može da se predvidi koliko će se energenata potrošiti u naredna 72 sata. Zahvaljujući tome, procena je da ćemo godišnje uštedeti više od 500 miliona dinara, a potrošnja gasa će se smanjiti za oko tri procenta. Celokupan projekat je rađen na osnovu iskustva Japana – dodaje Radojičić.

Započet je i projekat pametnog parkiranja kako bi se vozačima pružile brze informacije o najbližim slobodnim parking mestima. Postavljene su info-table koje pokazuju broj slobodnih mesta u garažama u blizini što je, kako navodi Radojičić, vozačima za oko 21 odsto smanjilo vreme koje bi trošili na traženje parking mesta.

– Time za oko 30 odsto smanjujemo i emisiju ugljen-dioksida.

Do sada je postavljeno 1.500 bežičnih senzora na lokacijama širom grada, a podaci se prikupljaju 24 sata sedam dana nedeljno.

To je odličan primer kako na jednostavan način, malim projektima, savremene tehnologije pomažu kvalitetu života građana. Ovu oblast želimo dalje da unapređujemo – kaže Radojičić.

Prema prognozama, u narednih 15 godina Beograđana će biti za oko 250.000 više nego danas pa je, kako ističu Radojičić i Glavaš, potrebno da na vreme pripremimo i organizujemo naš grad kako bi mogao da odgovori izazove gradova koji rastu.

Javni bicikli na 150 lokacija u naredne tri godine

Jedna od privih stvari koja je urađena u okviru pametnog grada bila je telefonska aplikacija u sklopu „Beokom servisa”. Preko nje Beograđani svaki problem u radu komunalnih službi mogu da prijave čim ga uoče.

– Trudimo se da svaki problem rešimo najbrže moguće, u skladu sa kapacitetima ovih službi – ističe Glavaš.

Jedna od novina, u okviru pametnih rešenja, koja bi trebalo da podstakne veće korišćenje bicikala, a ne automobila u narednim godinama biće javni dvotočkaši. Odluka koja se tiče njihovog postavljanja usvojena je nedavno u Skupštini grada.

– Na 150 lokacija, građanima će na raspolaganju biti 1.500 bicikala i to bi trebalo da bude završeno u naredne tri godine. Trenutno imamo 83 kilometara biciklističkih staza, ali u planu je još 120 kilometara – podseća gradonačelnik dodajući da će Beograd imati i 200 parkinga za bicikle


Komentari9
8e113
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dipl. agronom
Raduje me osnivanje tzv. Situacionog centra,koji izmedju ostalog daje informacije od kljucnog znacaja za prestonicu ( u Republici ...? ) ,te da da gosp. Glavasa,ovim putem upitam,kolika je potrosnja vode u sekundi...?! Nekada je sve ovo obnasao jedan Studio B i redakcija beogradske razglednice,da li smo mi to,danas napredovali,ili cekamo digitalizaciju realne slike na terenu ( virtuelizaciju zivota ).
Никола
А да мало растеретите Београд развојем остатка Србије? Хоћемо ли целу Србију и пола Црне Горе да набијемо у Београд, који је одавно попуцао по шавовима? Зашто лепо неко не стисне и не каже шта је прави узрок ненормалним гужвама? Одговор је врло једноставан, у Београду одавно влада урбанистички тероризам, или тероризам квази-урбаниста који развог једног велеграда разумеју тако да сваку зелену површину или парк претварају у бетон, локале и пословно стамбене монсруме, без паркинга, без нових зелених површина, без пратећих садржаја који би живот опет учинили хуманим, какав је и био чак и у Београду! Сви би да се набију у центар, или што ближе њему. Е па не може, инвеститори и урбанисти. Једни другима смо на главама, ово је постало неиздрживо. По систему дошли дивљи и отерали питоме. Србија није Београд! А Београд је одавно пренасељен, зато је две трећине Србије опустело. Није неко џабе пројектовао нпр. Нови Београд са огромним зеленим површинама, да га ови данас заливају у бетон! Јадно.
Александар
Вјерујте, ни у другим српским градовима није боље. Рецимо код нас у Бијељини је сличан случај. Зелене површине се агресивно уништавају, које ионако има мало, да би инвеститори градили здања од 5 до 7 спратова у центру града. А онај ко је био у Бијељини зна колико је град насилно порастао у задњих 25 година и да су улице преуске за овакав развој. Иначе источна Реп. Српска опустошена. Одговорни не маре пуно, нити постоји јасна регулација.
Preporučujem 3
Закони физике
"...уколико оценимо да је гужва на Новом Београду моћи да убрзамо саобраћај на Бранковом мосту и тиме растеретимо Нови Београд." Можете да "убрзате" Бранков мост, из правца Нови Београд-стари Београд, али само док се не створи чеп у Теразијском тунелу и у Призренској. Ако, пак, "убрзате" Теразијски тунел и Призренску, закрчићете Моше Пијаде и Македонску, као и Теразије и Балканску, и тако даље. Једино да смислите неки огроми усисивач који ће усисавати вишкове аутомобила и аутобуса и преносити их негде далеко, на пример у Делиблатску пешчару.
Београђанин
Е баш јесу Београђани. У Београду су најбахатији возачи у односу на Србију. Нема жмигавца за престројавање, нема пропуштања пешака, првенства пролаза и сл. То је случај у свим великим градовима у свету јер сви покушавају да се бахатошћу пробију кроз гужве. У малом месту нема потребе за тим јер уштеда времена није значајна, а бахатост може да кошта.
Aranđel Mihajlović
Zar iko normalan koji svakodnevno stoji zaglavljen satima u gradskom saobraćaju , može da poveruje da će ove kozmetičke akcije da povećaju protočnost saobraćajnica . Beogradu nedostaje najmanje pet mostova i barem tri tunela . Pravi planeri su to preporučivali pre par decenija , i mogao je veći deo već biti ostvaren iz gradskog budžeta i razumnog zaduživanja . A o koncesijama za barem tri metro linije da i ne govorim .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja