subota, 23.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:00
POLEMIKA

Bedžih i Joseljani

Povodom teksta „I latinica je pismo srpskog jezika”, „Pogledi”, 11. decembar 2018.
Autor: Dragan Nikolićsubota, 22.12.2018. u 18:00
Срђан Печеничић

Uprkos početnoj zbunjenosti oko naslova, tekst „I latinica...” je delovao obećavajuće, prvenstveno zahvaljujući potpisu autora čiji je dosadašnji opus opštepoznat i prilično lepo vrednovan. Avaj, prvi utisci i zaključci često ispadnu brzopleti...

Ostavimo, za ovu priliku, po strani ponižavajući način na koji je latinica uopšte prodrla u srpski jezik i u njemu se raširila. Ta tema, obimna i bolna, zaslužuje poseban prostor, a ni primeri joj ne manjkaju. Zanemarimo i mogućnost da je u rubriku „Pogledi” (namenjenoj iznošenju ličnih stavova), zapravo zalutao literarni esej. U suprotnom, ako je tekst zaista lični pogled (a ne ogled), onda preovladava utisak da, uprkos sugestivnom „ex cathedra” maniru, tekst obiluje stavovima koji, uza sve autorove napore (poput mestimičnih i paušalnih „potkrepljivanja” istoriografskim podacima), ipak „ne drže vodu”.

Reč je, pre svega, o autorovom pokušaju da uspostavi uzročno-posledičnu vezu između činjenice da su u kreiranju „gajevice” učestvovali i neki Srbi, i sopstvenog zaključka da je upravo to, eto, dokaz kako je latinica, zapravo, srpsko pismo.

Upadljivo je i autorovo nastojanje da minimizuje postojanje digrama u „srpskoj” latinici: „Izuzetak čine samo tri slova: Lj, Nj i Dž...” koja „...nisu znatnije remetila Vukovo pravilo ’Piši kao što govoriš‘...”, da bi poenta usledila u zaključku: „Sve što je bilo u ćirilici, bilo je u latinici, s neznatnim izuzetkom od tri slova”.

Pride, ovaj stav dolazi neposredno posle hvalospeva Vuku zbog stvaranja „najsavršenijeg” pisma na svetu. Otprilike kao kada želite da kupite neki proizvod, pa vam prodavac nudi lošiji surogat, ubeđujući vas da je to „isto to, samo malo drugačije” (uzgred, „savršenije” i „najsavršenije” ne postoji; nešto je ili savršeno – ili nije). 

Možda je g. Mile Medić u poziciji koja mu dozvoljava da bagateliše postojanje dvoslova u današnjem srpskom grafičkom galimatijasu. Tu privilegiju, nažalost, nemaju mnogi kojima „Lj”, „Nj”, „Dž” (pa i „Dj”, koje ni dan-danas ne uzmiče pred Daničićevim „Đ”) svakodnevno zagorčavaju život, prouzrokujući nepotrebno oduzimanje vremena, truda i nerava. Svako ko se, na bilo koji način, bavi redakturom tekstova, sigurno bi se kiselo osmehnuo na ovakve pokušaje da se „srpska latinica” prikaže kao nekakav „dobroćudni uljez” koji, eto, postoji tu i ne pravi nikakvu štetu (što je, inače, omiljeni lajtmotiv „latiničara”, jer o bilo kakvoj koristi od te naše jezičke specifičnosti, oni jednostavno nemaju šta da kažu).

„Blagodati” prisustva latinice u srpskom jeziku su mnogobrojne i očigledne, a sa pojavom računara i obrađivanja tekstova u elektronskoj formi, te posledice sve više prerastaju u tragikomične apsurde. Isključivo zahvaljujući latinici, nametnula se potreba za pravljenjem računarskih programa za latinično-ćiriličnu konverziju, koji (ne krivicom programera) nisu u stanju da sa stopostotnom tačnošću „dešifruju” baš svako „lj” ili „dž”. Zato svi ćirilični tekstovi (pa tako i ovaj), posle silnih konverzija (za kojima ne bi bilo potrebe kada ne bi bilo latinice u srpskom jeziku), moraju da budu podvrgnuti dodatnoj lekturi i korekturi. Često se, i posle te naknadne „pešačke” provere, desi da neki Andžej postane „Andžej”, kompozitor Bedžih Smetana bude „prekršten” u „Bedžih”, a sineasta Otar Ioseliani postane „Joseljani” (na celom svetu, jedino su ovdašnji Jermeni bili prinuđeni da u svoja prezimena ubacuju slovo „I” ispred „J”, tamo gde za njim nema nikakve potrebe, tj. ne bi bilo potrebe kada srpski jezik ne bi bio „obogaćen” latinicom. I od te prakse se, izgleda, odustalo, jer su, u šahovskim rubrikama, velemajstori Levon Aronian i Rafael Vaganian odavno beznadežno postali „Aronjan” i „Vaganjan”). Tu je i doprinos srpskom leksičkom fondu, oličen u „biserima” poput: „nadživeti”, „nađačati”, „ođaviti”, „konjugacija”, dok se u narodnoj pesmi momče i devojče „nadžnjeva” (?!).  

Za ovu priliku, više nego dovoljno o „neškodljivosti” latinice u srpskom jeziku. Posle svega, ostaje nemala zbunjenost nad pitanjem koje se uporno nameće: je li moguće da su „I latinica je...” i „Zaveštanje Stefana Nemanje o jeziku” istekli iz jednog te istog pera?

 

*Enigmata, novinar i jezikoljubac

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
 

Komentari3
29a09
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

yrraf
Ma hajde da izbrišemo latinicu iz sećanja ljudi, izvinjavam se "lijudi" pošto je to najveći problem ovog društva. Sve će nam krenuti nabolje, "nabolije" kad tu pošast i "hrvatskog trojanskog konija" eliminišemo. Nestaće istoga dana korupcija, kriminal, partokratija, rijaliti programi i svi oni "nebitni" i "sporedni" problemi kojima se narod zamlaćuje i koji ga "kao" muče kad rešimo ovaj "gorući" o kome se na ovim stranama drvi najmanje dva puta nedeljno.
zoran savic
Hmmmm.....valjda je Bedržih Smetana majku mu.....lično mislim da je tema pisma individualna,jer Bože moj,za početak,Vuk je pisao jekavicom i ijekavicom a mi sad raspravljamo o totalnim zabludama......
Desko
Čitam ovaj tekst na tabletu sa latiničnim pismom (Politika još uvek ima tu opciju), pa mi je autorov Bedžih na oba mesta u tekstu prikazan isto i nećete verovati - nije me zbunio?! Možda zato što su svi čitaoci Politike dovoljno obrazovani i pismeni. Šta to onda autor uopšte hoće da kaže ovim tekstom, treba li zbog grešaka ponegde u kompjuterskoj transkripciji zabraniti latinicu? Odakle kod pojedinih ljudi tolika opsesivna potreba da ukidanjem latinice "brane ćirilicu", šta će time postići u svojim i našim životima? Ostrašćeni ljudi u javnom prostoru treba da nas plaše, posebno oni koji insistiraju na potpuno nebitnim stvarima, jer je svima jasno da niti će uspeti da ukinu latinicu, niti će time ćirilici "biti bolje". Čemu onda sve ovo nedeljama?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja