četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:02

Put šarana do slavske trpeze traje tri godine

Ribarski kompleks "Sveti Nikola" u selima Neuzina i Banatska Dubica sastoji se od 16 jezera. - Ove jeseni dnevno je na tržište plasirano i do 80 tona ribe
Autor: Đuro Đukićutorak, 18.12.2018. u 20:30
Било је ове јесени дана када је из језера извучено и отпремљено на тржиште и по 80 тона рибе (Фото Ђ. Ђукић)

Sečanj, Neuzina – U Sečnju odavno maštaju da bi šaran mogao da ih izvede iz kruga nerazvijenih. Ova srednjobanatska opština ima najviše ribnjaka u Srbiji. A najveća firma koja se ovde bavi uzgojem ribe je Poljoprivredno ribarsko preduzeće „Sveti Nikola”, koje pokriva 60 odsto opštinskih potencijala. Njihova jezera su najbolje iskorišćena.

– Ovde ima bogatih vodotokova, pre svih tu je Tamiš, koji je u ovom delu toka čist poput Drine, nema u njemu tragova hemije, a ovde je povoljno i slatinasto tlo, gde se nakon iskopa jezera dođe do nepropusne gline. Ovuda prolazi i kanal Dunav–Tisa–Dunav. Zato je podizanje ribnjaka relativno lako, a tako je i s obradom njiva, na kojima naša firma proizvodi hranu za ribe, što pojeftinjuje tov – kaže direktor „Svetog Nikole” Milan Veljović.

Ribarski kompleks čine dva ribnjaka locirana u selima Neuzina i Banatska Dubica, ukupne površine od oko 1.500 hektara, od čega je pod vodenim ogledalom 1.000 hektara. Na ribnjaku u Neuzini nalazi se 10 jezera, a na ribnjaku u Banatskoj Dubici šest. Jezera su površine od 3,8 do 190 hektara. Ribnjaci su podeljeni na jezera radi boljeg održavanja higijene, lakšeg izlova ribe i ukupne kontrole dešavanja u vodi.

– Ima gazdinstava koja pod jezerima, ili pomenutim vodenim ogledalom, imaju mnogo veće površine, ali gaje mnogo manje ribe. Zato površine nekada nisu važno merilo – kaže direktor.

– Pored jezera su izgrađeni i savremeni zimovnici, u kojima ribe bezbedno čekaju proleće. U njima se uzgajaju jednogodišnja i dvogodišnja mlađ i konzumna riba. Voda potrebna za snabdevanje jezera na ribnjacima uzima se se iz pomenutih reka i kanala Dunav–Tisa–Dunav, pored kojih se ovi ribnjaci i nalaze. Ova godina rekordna je za sečanjske ribnjake. Ribari kažu da je bila ribarska. Veliki broj slava padao je sredom i petkom, dakle bile su posne, a za te dane kod nas vrtoglavo raste potrošnja ribe. Od oko dve hiljade tona proizvedene ribe, više od polovine čini konzumna i ona će biti isporučena tržištu, a ostalo je mlađ do jedne ili do dve godine starosti. Bilo je ove jeseni dana kada je iz jezera izvučeno i otpremljeno na tržište i po 80 tona ribe.

Proces proizvodnje počinje ubacivanjem u jezera ličinke od koje se uzgaji jednogodišnja i dvogodišnja mlađ. Da bi se od prvog koraka došlo do konačnog proizvoda – konzumnog šarana potrebno je tri godine. Nasađivanje ribe vrši se u proleće, kada se ona sortira po kategorijama. Sortiranje se vrši i u jesen, kada kreće izlov. On počinje 1. oktobra i traje do 10. decembra, i to je period kada se sva jezera prazne. Naravno, izvesne zalihe se ostavljaju preko cele godine. Jednogodišnja i dvogodišnja mlađ ubacuje se u zimovnike ili mala jezera, a konzumni šaran ide u prodaju.

Ono što je karakteristično za „fabriku” ribe sa zvučnim imenom koje samo po sebi asocira na slave, sva jezera se prazne i isušuju do proleća, kada se vrši tanjiranje i posebna priprema, što znatno utiče na kvalitet šarana. U februaru proizvodnja iznova započinje krečenjem, nakon čega se u jezera upušta voda kako bi se mogao obnoviti „proces nasađivanja”. U toku letnjeg perioda, sve do pred sam izlov, riba se hrani i kontroliše njeno zdravstveno stanje i prirast kako bi dostigla idealnu težu i kvalitetu za prodaju.

Prema rečima Milana Veljovića, uzgoj ribe je dosta komplikovan posao, pa je kod nas došlo i do stagnacije u ovoj grani. Stanje se donekle promenilo nakon što je vlada odlučila da se ribari subvencionišu sa po 10 dinara po kilogramu ribe. –To nije tako veliki novac, ali govori da se poboljšao odnos države prema ovoj grani i da se uviđa njen značaj, kažu ribari. Mi smo po kvalitetu spremni za izvoz i sigurno bismo odoleli konkurenciji u svetu kada bismo radili u istim uslovima kao oni, kažu ribari, koji ovih dana u snežnom okruženju i „kroz led”. izvlače šarane. Njihovi šarani teški su i krupni, a u EU traže one od jedan do dva kilograma. Tome bismo se brzo prilagodili. Cena ribe na našem tržištu je pala i iznosi 300 dinara. To je iznos kojim može da se pokrije solidno poslovanje.


Komentari6
42b27
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Decak
Jedna od najinteresantnijih slika u novootvorenom Narodnom muzeju posvecena je osnivanju sela NEUZINE - danas velikog uzgajalista ribe.
Slavkan
Jeste li sad čuli zašto se u Srbiji pojede par kilograma ribe za godinu dana, naravo, zato što je preskupa.
Zoran
Moze vas milion stvari u Srbiji da izvadi iz nerazvijenih, ali je problem sto one nece same od sebe.
milan
cena ribe je izuzetno visoka.nikad riba nije bila skuplja od prasetine.kad su ribnjake pod svoje uzele politicke partije,cena je skocila 100%.prasici za bozic nikad nisu prelazili 250 din zive vage,a saran za svetog nikolu od 400 do 500 dinara.a onda kazu zaradili malinari,pa im partije plate 80din/kg a prodaju u maximarketima od 500 do 809din.mleko otkupljuju po 20 din/lit. prodaju od 80-100 din./kgpsenicu otkupe od 15-18din.al je za to hleb od 80 do 120 din/kg.tesko proizvodacu bilo sta da proizvodi.HIJENE pretvorene u ne-ljude sve im otmu.kad nema drzave ili kad nema macke misevi kolo vode....cena sarana nebi smela da prede 250 din/kg,pastrmke 300din./kg a sve u maloprodaji !
Marinko
Slobodno pitaj mene ja sam radijo na tom ribnjaku sve znam kad sam prico gazda me nije sluso
Preporučujem 4
Marinko
Svaka cast Milane
Preporučujem 8

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja