Sečanj, Neuzina – U Sečnju odavno maštaju da bi šaran mogao da ih izvede iz kruga nerazvijenih. Ova srednjobanatska opština ima najviše ribnjaka u Srbiji. A najveća firma koja se ovde bavi uzgojem ribe je Poljoprivredno ribarsko preduzeće „Sveti Nikola”, koje pokriva 60 odsto opštinskih potencijala. Njihova jezera su najbolje iskorišćena.

– Ovde ima bogatih vodotokova, pre svih tu je Tamiš, koji je u ovom delu toka čist poput Drine, nema u njemu tragova hemije, a ovde je povoljno i slatinasto tlo, gde se nakon iskopa jezera dođe do nepropusne gline. Ovuda prolazi i kanal Dunav–Tisa–Dunav. Zato je podizanje ribnjaka relativno lako, a tako je i s obradom njiva, na kojima naša firma proizvodi hranu za ribe, što pojeftinjuje tov – kaže direktor „Svetog Nikole” Milan Veljović.

Ribarski kompleks čine dva ribnjaka locirana u selima Neuzina i Banatska Dubica, ukupne površine od oko 1.500 hektara, od čega je pod vodenim ogledalom 1.000 hektara. Na ribnjaku u Neuzini nalazi se 10 jezera, a na ribnjaku u Banatskoj Dubici šest. Jezera su površine od 3,8 do 190 hektara. Ribnjaci su podeljeni na jezera radi boljeg održavanja higijene, lakšeg izlova ribe i ukupne kontrole dešavanja u vodi.

– Ima gazdinstava koja pod jezerima, ili pomenutim vodenim ogledalom, imaju mnogo veće površine, ali gaje mnogo manje ribe. Zato površine nekada nisu važno merilo – kaže direktor.

– Pored jezera su izgrađeni i savremeni zimovnici, u kojima ribe bezbedno čekaju proleće. U njima se uzgajaju jednogodišnja i dvogodišnja mlađ i konzumna riba. Voda potrebna za snabdevanje jezera na ribnjacima uzima se se iz pomenutih reka i kanala Dunav–Tisa–Dunav, pored kojih se ovi ribnjaci i nalaze. Ova godina rekordna je za sečanjske ribnjake. Ribari kažu da je bila ribarska. Veliki broj slava padao je sredom i petkom, dakle bile su posne, a za te dane kod nas vrtoglavo raste potrošnja ribe. Od oko dve hiljade tona proizvedene ribe, više od polovine čini konzumna i ona će biti isporučena tržištu, a ostalo je mlađ do jedne ili do dve godine starosti. Bilo je ove jeseni dana kada je iz jezera izvučeno i otpremljeno na tržište i po 80 tona ribe.

Proces proizvodnje počinje ubacivanjem u jezera ličinke od koje se uzgaji jednogodišnja i dvogodišnja mlađ. Da bi se od prvog koraka došlo do konačnog proizvoda – konzumnog šarana potrebno je tri godine. Nasađivanje ribe vrši se u proleće, kada se ona sortira po kategorijama. Sortiranje se vrši i u jesen, kada kreće izlov. On počinje 1. oktobra i traje do 10. decembra, i to je period kada se sva jezera prazne. Naravno, izvesne zalihe se ostavljaju preko cele godine. Jednogodišnja i dvogodišnja mlađ ubacuje se u zimovnike ili mala jezera, a konzumni šaran ide u prodaju.

Ono što je karakteristično za „fabriku” ribe sa zvučnim imenom koje samo po sebi asocira na slave, sva jezera se prazne i isušuju do proleća, kada se vrši tanjiranje i posebna priprema, što znatno utiče na kvalitet šarana. U februaru proizvodnja iznova započinje krečenjem, nakon čega se u jezera upušta voda kako bi se mogao obnoviti „proces nasađivanja”. U toku letnjeg perioda, sve do pred sam izlov, riba se hrani i kontroliše njeno zdravstveno stanje i prirast kako bi dostigla idealnu težu i kvalitetu za prodaju.

Prema rečima Milana Veljovića, uzgoj ribe je dosta komplikovan posao, pa je kod nas došlo i do stagnacije u ovoj grani. Stanje se donekle promenilo nakon što je vlada odlučila da se ribari subvencionišu sa po 10 dinara po kilogramu ribe. –To nije tako veliki novac, ali govori da se poboljšao odnos države prema ovoj grani i da se uviđa njen značaj, kažu ribari. Mi smo po kvalitetu spremni za izvoz i sigurno bismo odoleli konkurenciji u svetu kada bismo radili u istim uslovima kao oni, kažu ribari, koji ovih dana u snežnom okruženju i „kroz led”. izvlače šarane. Njihovi šarani teški su i krupni, a u EU traže one od jedan do dva kilograma. Tome bismo se brzo prilagodili. Cena ribe na našem tržištu je pala i iznosi 300 dinara. To je iznos kojim može da se pokrije solidno poslovanje.