utorak, 19.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:12

Srbija zaštitila samo ćilim, damast, peškire i „sirogojno” odeću

U Briselu pokrenuta inicijativa da se oznaka geografskog porekla dodeljuje i nepoljoprivrednim proizvodima, što bi moglo da smanji nezaposlenost, i to u najsiromašnijim delovima Evrope
Autor: Ivana Albunović, Jelica Anteljsreda, 19.12.2018. u 20:30
(Фото А. Васиљевић)

Oznaku geografskog porekla proizvoda zemlje članice Evropske unije do sada su mogle da dobiju samo za poljoprivredne proizvode, ali u Briselu je nedavno pokrenuta inicijativa da se kroz amandmane ovo pravo proširi i na druge autohtone proizvode. Ovaj predlog će biti upućen Evropskoj komisiji, a Hrvatska već licitira da bi u Evropi mogla da konkuriše sa originalnim slavonskim zlatovezom, bračkim kamenom i paškom čipkom. Razlog ipak nije samo puka promocija ovih specifičnih proizvoda već i mogućnost za povlačenje novca iz evropske kase, budući da je EU izdašna u ulaganjima u ovu oblast. Svake godine sistem za zaštićene poljoprivrede proizvode (kojih je mnogo više) ubire 54,3 milijarde evra. Pa zašto onda ne omogućiti istu priliku i onima koji proizvode nepoljoprivredna tradicionalna dobra.

Sa čime bi Srbija mogla da izađe na tržište Evropske unije, odnosno koje proizvode bi mogla da ponudi?

Prema istraživanju „Politike”, do sada je na nacionalnom nivou zaštićeno 78 proizvoda geografskog porekla, a među njima samo četiri nepoljoprivredna proizvoda – pirotski ćilim, bezdanski damast, ručno pletena odeća „sirogojno” i peškiri šabačkog kraja, što je inače i poslednji proizvod koji je pre nekoliko meseci registrovan u Nacionalnom registru Republičkog zavoda za intelektualnu svojinu.

Oznaka geografskog porekla inače je značajno marketinško sredstvo koje ovlašćenom korisniku garantuje prednost u odnosu na konkurenciju na tržištu, pošto podrazumeva kontrolisan i poseban kvalitet proizvoda i njegovo poreklo. Na ovaj način označavaju se prirodni proizvodi (voda, kamen), poljoprivredni (kupus, beli luk, malina, itd.), prehrambeni proizvodi (sir, kulen, kobasica, itd.), industrijski proizvodi (pivo i sl.), proizvodi domaće radinosti (ćilim, vez, itd.) i usluge.... Najveći broj proizvoda obeležen oznakama geografskog porekla jesu poljoprivredni i prehrambeni proizvodi.

Interesantno je da je jedina zaštićena usluga u Srbiji „Čigota” – Specijalna bolnica za bolesti štitaste žlezde i metabolizma na Zlatiboru. Imamo zaštićenih i nekoliko prirodnih mineralnih voda.

Evroparlamentarka Biljana Borzan kaže da je u Zelenoj knjizi Evropske komisije, dokumenta u kome se objavljuju rasprave o određenom pitanju na nivou EU, navedeno da bi registrovanje neprehrambenih proizvoda omogućilo više od četiri miliona novih radnih mesta, i to u najsiromašnijim delovima Evrope.

– Dve trećine regiona iz kojih potiču ovakvi proizvodi sa oznakom geografskog porekla imaju stopu siromaštva ili nezaposlenosti iznad 20 odsto. Na ovaj način bi čitav niz različitih oznaka autentičnosti, koji postoji u pojedinim državama članicama, bio stavljen pod jedan okvir – objašnjava Borzanova i dodaje da bi se sprečilo i krivotvorenje proizvoda. Plagijati najčešće dolaze iz zemalja Azije gde se krivotvore oznake, ali problem postoji i u Evropskoj uniji gde se manipuliše imenima, tako što se originalnom nazivu proizvoda dodaje reč kraljevski ili originalni. Upravo zbog velikog broja falsifikata litvanska industrija tekstila se potpuno ugasila.

– Danas na tržištu ima mnogo falsifikata poput lažnog bračkog kamena ili škotskog tartana. Autentični proizvođači uglavnom nemaju novca da ulaze u pravne bitke sa falsifikatorima. Kažu da gube 40 odsto prihoda samo u tužbama protiv „konkurencije” koja obmanjuje potrošače. Uvođenjem jedinstvenog evropskog sistema smanjila bi se pravna nesigurnost i povećalo poverenje potrošača pri kupovini autohtonih proizvoda – objašnjava hrvatska evroparlamentarka i dodaje da su oznake geografskog porekla sve veći trend i u svetu. Indija je, na primer, zaštitila određene predmete povezane sa sarijima, slikama i šalovima i na taj način došla u poziciju da uslovljava trgovce da potpisuju sporazume kako bi garantovali poštovanje tih prava. To takođe nije loše budući da se većina kupaca vodi izgledom pakovanja, posebno kada kupuju u inostranstvu. Bilo kakav žig proizvod čini zanimljivijim kupcu, ali nažalost i falsifikatorima koji to i te kako koriste. Zato je i važno stvoriti prepoznatljivu oznaku na nivou EU.

Ćilimarstvu treba pomoć države

Ugled pirotskog ćilima je poznat, dičimo se ovim brendom, ali je malo poznato da ćilimarstvo, bez pomoći države, neće moći da opstane, pa je i pitanje šta ćemo od autohtonih proizvoda moći da ponudimo u Evropi.

Dragan Panić, direktor i većinski vlasnik „Ponišavlja” – Pirot, koje je pravni naslednik društvenog preduzeća koje je pre mnogo godina zaštitilo geografsko poreklo pirotskog ćilima, kaže da je u privatizaciji 2005. godine smatrao da kupuje brend, ali da danas svi koriste njihov žig koji je prvi put zaštićen još 1957. godine.

– Ima ga u reklamama, na tekstilu, keramici i gde sve ne, a to je žig firme. Ne vidim da imamo posebnu korist od zaštite naših prepoznatljivih motiva unutar domaćeg tržišta – kaže Panić i dodaje da bi bio presrećan kada bi ovakva inicijativa bila prihvaćena u Evropi, jer bi to verovatno omogućilo nove investicije za razvoj ovog zanata i srpskog brenda. Ovako, ako država nešto hitno ne preduzme postoji mogućnost da vrlo brzo ćilimarstvo zauvek nestane. Kaže da je još kralj Aleksandar, koji je bio pokrovitelj čuvene Pirotske ćilimarske zadruge osnovane 1902, uvideo da bez pomoći države ovaj zanat neće moći da opstane. Ističe da je svaka gradska kuća u Pirotu nekada imala po jednu ćilimarku. Sada je manje od 20 aktivnih tkalja, što je poražavajuće.

– Ovo je jedan složen i težak posao i baš zbog toga je pirotski ćilim jedinstven i neponovljiv. Mislim da zaslužuje da zauzme posebno mesto. Jer, ako krasi mnoge državničke rezidencije u svetu, zašto ne bi bio i državni poklon, koji bi bio jasno definisan u protokolu i proizvodio se za tu namenu – smatra Dragan Panić.


Komentari20
05ce4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran
Evo sutra idemo kod nekog Rusa-Jevrejina i nosim mu domacu rakiju i lozu. Ta rakija stajala ovde 15 godina(na divlje sam je uneo) a koliko kod onog sto je napravio pojma nemam. Ce da vidimo sta ce da kaze, al ne ocekujem da ce mu bog zna sta prijati. Ja inace to ne pijem...onako...kad moram. Mislim alkohol ne pijem. Ne prija mi nikako.
Zoran
To sto vi umete da napravite skoro nikom ne treba. Sreca imate sirovine, pa vam to uzeli i dali neku sicu.
prazna slama
e tu smo najjaci...
Milenko Ostojic Suri
Pa Mi i nemamo nikakav srpski proizvod Made in Srbija osim to sto kinjeni seljak uspe da napravi pored birokratskog milionskog sistema gloda.. koji sve pare otete od seljaka daju strancima umesto da srpsku pamet i stvarni srpski proizvosd pocne da proizvodi .Sud ce istorija dati
Дејан.Р.Тошић
Nema državne strategije u zaštiti zigova, Made i China, je strategija na nivou države, Kao i Made in U. K. i to se ne dešava stihijski, ni ruže u vrtu ne rastu bez dobrog vrtlara, nego postaju divlje, zato je bespredmetno komentarisati temu zaštite autorskih prava, zigova i patenata u sredini koja misli da lubenica raste sama i zna sama gde je nikla i sazrela.
Zoran
Eto, Kina je tipican primer koja nema nista svoje, a na svemu danas pise Made in China. Ali designed in US.:) Made in danas vise znaci izrmbaceno u toj i toj zemlji. A gde je osmisljeno je druga prica.
Preporučujem 4

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Ekonomija /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja