subota, 30.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 20.12.2018. u 15:09 Biljana Mitrinović

Da li je veličanje nacizma sloboda govora

SAD i Ukrajina su glasale protiv rezolucije o veličanju nacizma, dok s sve članice EU i države u regionu, izuzev Srbije, bile uzdržane
Гласање у Генералној скупштини УН (Фото Спутњик)

I ove godine se u Generalnoj skupštini UN ponovila gotovo identična situacija prilikom glasanja o Rezoluciji o borbi protiv veličanja nacizma i neonacizma – koja se već smatra uobičajenom. Rezolucija jeste usvojena u ponedeljak većinom glasova, ali su, kao i prethodnih godina, SAD i Ukrajina, bile protiv, sve članice EU i države iz regiona uzdržane. Srbija je, kao i prethodnih godina, glasala za ovu rezoluciju. A zanimljivo je objašnjenje koje su predstavnici SAD i Ukrajine dali: iako su protiv nacizma oni su za slobodu govora, pa zbog toga neće glasati za rezoluciju.

Za rezoluciju, koju je sa Rusijom predložilo gotovo 40 zemalja, glasalo je 129 država, dve su bile protiv, a 54 uzdržane. Prošle godine je uz dve protiv, „za” glasalo 125, a 51 država je bila uzdržana. U dokumentu se izražava „duboka zabrinutost zbog glorifikacije u bilo kom obliku nacističkog pokreta, neonacizma i bivših pripadnika Vafen SS jedinica, uključujući podizanje spomenika, spomen-obeležja i održavanje javnih demonstracija u ime veličanja nacističke prošlosti, nacističkog pokreta i neonacizma”. Iako rezolucija nije obavezujuća, države članice UN su pozvane da sprovode Međunarodne konvencije o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije. Rusko ministarstvo spoljnih poslova je posle glasanja o rezoluciji navelo da je teško razumeti poziciju pojedinih država koje su saglasne sa širenjem rasizma i ekstremističkih ideja, na račun isticanja slobode govora i okupljanja.

Rusija sa drugim državama svake godine od 2005. predlaže sličnu rezoluciju u Generalnoj skupštini UN, kako navode njihove diplomate, ne da bi prizivala eho prošlosti, nego da bi se svet suprotstavio savremenim manifestacijama rasizma, jer se u mnogim delovima sveta može videti oživljavanje pokreta, grupa i partija koje pod tezom o slobodi govora propagiraju rasističke i ekstremističke ideje. Ruski diplomata Grigorij Lukjancev je predstavljajući nacrt rezolucije u UN početkom novembra rekao da je popustljivost prema sramnom veličanju nacizma i dovela toga da pokoljenja u Evropi ne znaju istinu o najstrašnijem ratu u ljudskoj istoriji. „Jer kako drugačije objasniti ratne spomenike borcima protiv nacizma i fašizma, dok se istovremeno svečano otkrivaju spomenici u čast nacista. Štaviše, do nedavno je bilo teško zamisliti da su oni koji su se borili na strani fašizma proglašavani herojima i izjednačavani sa učesnicima nacionalnih oslobodilačkih pokreta”, rekao je Lukjancev.

Predstavnica SAD je u toj raspravi navela da je „nacizam naš najgori neprijatelj” i da su američki vojnici u borbi protiv njega prolivali svoju krv na tuđem tlu. Ali je ona pozvala druge države da glasaju protiv nacrta ove rezolucije zbog toga što SAD smatraju da je rezolucija „politički kontroverzna” jer poziva na kažnjavanje slobode govora. Ukrajinski predstavnik je manje-više ponovio ove stavove i dodao da „autori rezolucije manipulišu istorijskim činjenicama”.

SAD su potom predložile amandman na rezoluciju u kome se navodilo da rezolucija ima „političku pozadinu” i da pokušava da kriminalizuje slobodu govora i izražavanja. Međutim, amandman nije dobio većinu i nije „prošao”. Za njega su glasale samo dve članice – SAD i Ukrajina, protiv je bilo 75, a uzdržanih 88 zemalja.

Kako i prethodnih godina, kada je jedina razlika bila u tome što je protiv rezolucije o veličanju nacizma glasala i Kanada, a ove i prošle godine je uzdržana, pokazalo se da je svet podeljen u stavovima o nacizmu. Recimo, te 2014. godine, koju su obeležili protesti na kijevskom Majdanu, smena vlasti, a potom referendum i prisajedinjenje Krima Rusiji, pojava ukrajinskih desničarskih i nacističkih organizacija i potom rat sa proruskim jugoistokom države – glasanje je pokazalo neverovatnu podelu.

Te godine protiv rezolucije su bile tri države (SAD, Kanada, Ukrajina), 115 je bilo „za”, a 55 uzdržanih uz 20 odsutnih. Među uzdržanim državama su bile sve evropske članice izuzev Srbije. U tekstu rezolucije se izražavala zabrinutost zbog uspona ekstremističkih pokreta i političkih partija koje propagiraju rasizam i ksenofobiju i koji se bave širenjem ideologije fašizma i rasne nadmoći. Predstavnici članica EU su tada u diskusiji navodili da je rezolucija „pokušaj zloupotrebe borbe protiv neonacizma u kontekstu krize u Ukrajini”; da je selektivna i neujednačena u osudi totalitarnih ideologija; da nedovoljno govori o temeljnim pravima slobode govora i javnog okupljanja; da nema isti odnos prema različitim oblicima diskriminacije, rasizma i ksenofobije. Države koje su bile protiv navele su da Rusija koristi rezoluciju za „domaću propagandu” i da su u toj propagandi ukrajinske grupe: Desni sektor i Ukrajinska nacionalna samoodbrana (čiji pripadnici sami navode da baštine ideološko nasleđe ukrajinskog naciste Stepana Bandere) – prikazane kao neonacističke.

Ipak, ukupne cifre govore mnogo o podeli čovečanstva prilikom glasanja o ovoj temi. Protiv veličanja nacizma su od 193 države članice UN glasali predstavnici 115 država u kojima živi više od pet i po milijardi ljudi. Predstavnici oko 960 miliona ljudi (uglavnom na evropskom kontinentu) bili su uzdržani, a protiv je bilo 390 miliona ljudi na severnoameričkom kontinentu i u Ukrajini.

Komentari47
00ac2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Naciz. nije problem-da li je on sloboda?
Ljudi mogu da se kreću - kada,kuda i ako za tim imaju interes ili potrebu ili šta već. Postoje međutim ljudi koji ne mogu kada i kuda to hoće ,npr. oni koji su lišeni slobode .Postaviti pitanje :"Da li ljudi trebaju da se kreću ili ne kreću" i šta je od toga bolje a šta lošije ,je potpuno u ravni odgovora iz stripa "Alan Ford ": " Da li bolje je biti miloner ili je bolje biti siromah."? Neke stvari -nije dobro relativizovati .Postoje i stvari koje treba pitati pa makar pitanje bilo baš tog tipa :"Šta je bolje:... " ?Na žalost odgovori evropskih država , po ovom postavljenom pitanju imaju kvalitet "uzdržanosti".?!Izgleda da nije problem u propagiranju nacizma nego je problem što se (i od koga -) uopšte ukazuje na njega ? .Pitanje ipak ne izgleda suvišno jer ga predočeni odgovori u jednom svom delu shvataju kao slobodu i tolerišu ili ga jednostavno ignorišu. Ponoviće se svima?
bogdan basaric
@Milka, svaka cast. Zaista sam mnogo naucio od vas, ovom prilikom.Cetnici priznali NDH a hrvatski Konzulat kao danas,postojao u Beogradu. Male su bile rupe u Sloveniji i Austriji,trebalo ih je bolje puniti.
Русофил©
@ Бранко Срб Козаковић - Вама историјски факти уопште нису препрека да напишете и тврдите шта Вам падне на памет! Мислите да је то небитно? Грешите! Хитлер је 12.09. 1939. на саветовању наредио Канарису да започне са припремом украјин. националиста (реч је о ОУН-Организ. украјин. националиста) који би заједно са Немцима уништавали Јевреје и Пољаке. После 2 месеца 400 укр. нац. започело је обуку у логорима Абвера у Закопанима, Комарнмом, Кирхендофу и Хакенштајну. Они су 1941 били језгро УПА (Украинской повстанческой армии ) која ће сагласно Акту о проглашењу државе Украјине од 30.06.1941, "на страни Немачке водити рат до коначне победе на свим фронтовима". И већ на дан проглашења државности, украјински батаљон "Нахтигаль" (Nachtigall, у саставу Wermachta) под командом Романа Шухевича, продире у Љвов (са Немцима) и стрељају више од 3000 љвовскох Пољака, међу њима и 70 научника светског гласа. А у току недеље зверски још око 7000 Јевреја, Руса и Украјинаца. Читајте историју!
Леон Давидович
Бандера је јасно рекао да су непријатељи Украјине Москови ( тако су звали Русе), Јевреји, Пољаци и Мађари дакле народи. И одмах су започели масовне ликвиодације Јевреја, Пољака, као и бораца против нациста то јест заробљених Црвеноармејаца и украјинских партизана итд.
Nostradamus
Pa rezultati glasanja pokazuju gde se kriju klice nacizma i fasizma. Naravno da ce se svim silama, to pokusavati da "objasni" i da se pronadju "olaksavajuce okolonosti", ali to ne umanjuje opasnost od istog. Na kraju ce ispasti da je za pojavu fasizma i nacizma krivi socijalizam i komunisti, ha, ha, ha. Posledica ce biti, da ce se ta azdaja, kat-tad, ponovo probuditi u potpunoj snazi, zahvaljujuci nacionalizmu. Nacionalisti ce sve to objasnjaviti rodoljubljem i patriotizmom.
Decak
Mi smo pod komunizmom imali veliku SLOBODU CUTANJA. Oko 45 godina. Rusi i Ukrajinci jos duze, oko 70 godina. Kad smo se najzad izborili za SLOBODU GOVORA, malo smo prekardasili.
Mike Kovian
@Leon Davidović: "Politika" je dokaz toga što pričate. Posebno sam voleo nedeljno izdanje koje je (bar za mene) bilo bolje i od nedeljnog izdanja Njujork Tajmsa.
Леон Давидович
@ Анка Наравно измишљају да се у доба социјализма није смело слободно говорити. Ја сам на пример могао у најугледнијем часопису да изнесем критике негативних друштвених појава и нико ме због тога није прогонио. Наравно не бих смео написати да такво друштво и државу треба рушити јер то би се у свакој друштву третирали као антиуставно и антидржавно деловање. Недостатке у друштву могли смо критиковати аргументовано колико нам је воља . Разни полтрони у том друштву касније су постали "храбри "критичари тог друштва и онда су они и измислили како се ништа није смело говорити.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja