subota, 19.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:28

Posle četiri godine, EU zaustavlja štampariju evra

Veći priliv deviza, kroz strane direktne investicije, kredite, kupovinu državnih dužničkih papira osnažio dinar pa je NBS samo u ovoj godini kupila preko 1,8 milijardi evra
Autor: Jovana Rabrenovićčetvrtak, 20.12.2018. u 17:30
(Фото Танјуг)

Evropska centralna banka (ECB) saopštila je pre nekoliko dana da će krajem godine da zaustavi štampariju novca, koja je zahuktalo radila čak četiri godine. ECB je svakog meseca kupovala od banaka vladine i kompanijske obveznice, najpre u vrednosti 60 milijardi evra mesečno, a kako su mere za oporavak privrede davale rezultate iznos je smanjivala na kraju i na 15 milijardi evra mesečno. Kroz program podsticaja, koji ne obuhvata samo štampanje para, u finansijski sistem evrozone upumpano je čak 2,6 biliona evra. Ekonomija evrozone je u međuvremenu osnažila, privredni rast je ravnomeran, inflacija je blizu cilja od dva odsto, a zahvaljujući pomenutim merama zaposleno je više od devet miliona ljudi. Zbog toga je ECB odlučila da obustavi program, uprkos novim rizicima kao što su globalni trgovinski rat na relaciji SAD–Kina i izlazak Velike Britanije iz EU. Program podsticaja je pokrenut u martu 2015. godine kako bi se pomogao oporavak Evrope od dužničke krize.

Sve zemlje EU imale su koristi od ovog programa, ali ne samo one. Od toga su se ovajdile i takozvane zemlje periferije, poput Srbije, jer je povećan priliv novca kroz investicije, kredite, što je doprinelo jačanju domaće valute. Koliki je bio pritisak na jačanje dinara vidi se i po tome što je Narodna banka (NBS) samo u ovoj godini na međubankarskom deviznom tržištu zaključno sa novembrom kupila 1,8 milijardi evra i prodala 225 miliona evra, kažu „kako bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije kursa”. Srbija po tome nije izuzetak jer je stabilnost kursa prisutna i u sličnim ekonomijama.

Ipak, ima li opasnosti za nas sada kada je evropska štamparija para presušila? Da li će novac da poskupi?

Po mišljenju Boška Živkovića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, blagodatne efekte štampanja para osetićemo i dalje, a koliko dugo zavisiće od toga kakvu će ECB politiku dalje da vodi, odnosno da li će da povećavaju kamate ili da zaoštre ponudu novca. Predsednik ECB, Mario Dragi, o tome se još nije izjasnio i samo je najavio da se radi ozbiljna rekonstrukcija evrozone.

– U igri su odnosi velikih centralnih banaka, a naše je da se prilagodimo. Ako se preusmere tokovi kapitala, i manje nam para bude stizalo, dospele obaveze i države i privrede neće moći više da se refinansiraju po sadašnjim niskim kamatama. Ukratko, dug će poskupeti. Država svoj dug delom i refinansira pa će se taj trošak novog duga povećati. Ako kamate budu više od stope rasta BDP-a javni dug će se povećati, a ako budu niže on će se smanjiti – kaže Živković.

Dodaje da nam je zahvaljujući evropskoj štampariji novca za poslednje četiri godine povećan priliv deviza što je osnažilo dinar.

– Imali smo veći priliv novca po nekoliko osnova – preko stranih direktnih investicija, kroz kredite banaka, a i preko prodaje državnih dužničkih hartija od vrednosti. Zahvaljujući tom prilivu bilo je lakše otplaćivati državni dug, jer su kamate u međuvremenu pale – kaže Živković.

On dodaje da je u takvim prilikama vođenje monetarne politike, koja je u nadležnosti centralne banke, bilo lagodnije. Lakše je bilo održati nisku inflaciju i upravljati referentnom kamatnom stopom. Rečju, okolnosti su bile potpuno drugačije nego u periodu od 2008. godine pa sve do sredine 2015. godine kada je bilo situacija da dinar naglo padne zbog odliva kapitala ili zaustavljanja priliva.

Inače, bankari ne očekuju nikakvo drastično povećanje kamata u evrozoni. Štaviše, pre se klade na njihovo minimalno povećanje.

– Euribor je još negativan minus 0,3 odsto, a očekujemo i da će naredne godine tek neznatno da se oporavi i da bude minus 0,2 odsto, znači i dalje u negativnoj zoni. Zato će krediti i dalje biti povoljni i preporučujemo klijentima da iskoriste vreme povoljnog zaduživanja – kažu u jednoj banci.

Zahvaljujući povoljnom zaduživanju Srbija je uspela da smanji javni dug na 54 odsto BDP-a. Ministar finansija Siniša Mali nedavno se pohvalio da su otplatili dospelu petogodišnju dolarsku obveznicu koja je imala kamatu od 5,875 odsto godišnje, što je značajno skuplje od cene po kojoj se država danas zadužuje. Dug u apsolutnom iznosu je smanjen na 23,4 milijarde evra.


Komentari19
7912b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Братимир
Подлога могу бити само материјалне ствари, односно роба која: има директну употребну вредност - може се у овом тренутку нешто купити за њу, има вредност на дуге стазе (ликвидна је)- у сваком тренутку се може разменити за другу робу, може се физички преместити са једног места на друго, може да се дели у мање апоене и практично је неуништива. Једино што испуњава ове услове је злато и племенити метали. Све остало је магла која већ сутра може нестати. Вредност Евра заснива се на поверењу (магли). Онога тренутка када крене наопако стропоштаће се Евро и све остале магловите валуте са њим. На крају ће вредети само онолико са колико је злата покривен.
Bilbija
Znaci lropade evropa, stala stamparija ... sta sada da se radi ... nestace pare, nece imati ljudi za sta da kupuju hranu ... ijaoj ...glad stize, sto rece neko pravite zalihe ulja i secera...
Miodrag
@Gospodine Zivkovicu, zaboravili ste da spomenete priliv deviza od doznaka iz inostranstva. U Srbiji su taj priliv deviza poceli da pretstavljaju "od izvoza radne snage". Ako EU zaustavi stampanje evra u mnogim zemljama EU ce se pojaviti sindrom Francuske, a i Srbiji nece biti lako. Ne mozemo verovati da ce EU rizikovati i sama sebi zabosti noz u ledja, kada je dosadasnjom praksom ostvarila pozitivne rezultate. Srbija je zahvaljujuci guverneru NBS, gospodji Tabakovic, koja je u duzem vremenu cuvala vrednost dinara kao oci u glavi (i ako je na nju vesen stalni pritisak da ga smanji u korist naseg izvoza) doprinela stabilnom kursu i pomogla i Srbiji (kod otplate duga) i narodu Srbije u korist smanjenja kamata na kredite i stabilizacije standarda. S postovanjem,
Dejan.R.Tošić
Miodrag@ Na žalost nbs se svela na servisu stanicu Banaka. NBS je odredila koeficijent za za obračun eura, po kome se euro u medju bankarskom poslovanju obračunava 120,90. Za 1 euro, sada, a srednji kurs eura je sada ispod 120.Drugo,kada ECBanka podigne interferes na odštampane eure, Srbija ce dobiti finansisku udar povećanjem Javnog duga i takodje krizom pri isplati deviznih obveznica sa interesom kupcima državnih obveznica Srbije, koje je NBS emitovala sa prinosom od 6%, a zna se da rast BDP u Srbiji se kreće od 0% do 3% na godišnjem nivou. Vi samo iz ne znanja možete tvrditi da NBS čuva dinar ko "oči u glavi". Jer takvim Merama je Privreda Srbije stala, osim uvoza robe i prodaja iste sa Lon poslovnim aranzmanom u Zastavi. Hvala bogu da Elektro distribuciju i EMS sa Hidro i Termo elektranama i rudnim kopovima imamo jer osim te privredne grane i Poljoprivrede ništa drugo bitnije ne utiče na ukupan rast BDP Srpske države.
Preporučujem 16
V.Petrovic
Јебеш еуро ту лежи друга ствар пљачка и превара народа европе то сам ја казао још кад су мењали државне валуте за еуро 200 марака за 100 еура то је само могла бити газда Јездина филозофија како ће се растрсити видет ћемо али лоше је по европски народ и мале државе.Ето ти сада Вучићу па трчи у европу светска економија ће да се уруши у п. м.
Isakovic
Ne razumes tokove novca. U recesiji se ti tokovi moraju naduvavati da privreda kao 1929. ne bi stala. Bez inflacije, ne bi bilo ni razvoja. Negativne kamatne stope znace da je pakt sa djavolom zavrsen. Sada mu mozes ponuditi i svoju dusu, kao Faust, ali on je nece otkupiti ni po koju cenu. Srbija je na vreme usla u reforme i njoj je buducnost dobra, ali nase trziste iz okruzenja je propalo i pod hitno se treba okrenuti evro-azijskom, jer tamo ce biti svezeg novca. Skolstvo i rad, jedina je alternativa. Srbin iz H. Novog.
Preporučujem 6
Gastarbajter
Dragi moj Petrovicu, Ne zna se da li vise umisljas da znas ili lepse psovanjem izigravas kocijasa. Dje nauci tako, covece? Da te nisu u Mljetke siljali?
Preporučujem 6
Velja
Tih 720 milijardi godišnje je na nivou 3% ukupnog BDPa EU (mi imamo oko 500 puta manji BDP, podaci su javni i lako dostupni svima). Negativna kamata na obveznice ukazuje na recesiju za koju se očekivalo da će statizahvaljujući povećavanju novčane mase (tih 60 milijardi mesečno), ali to se nije dogodilo i svi EU kopozitni indeksi berze, zabeležili su pad u 2018, neki čak 10%.
Zoran
Na recesiju ukazuje i kazna ako drzis pare u banci. Ne da ti ne placaju kamatu, nego i kaznjavaju. Banke ne znaju gde da ulazu, a ja treba da znam i jos ne kaznjavaju banke sto ne ulazu, nego mene. U Amerci je bila kamata mala, beznacajna, ali polako skace, stigla do 3%. To znaci da imaju gde banke da ulazu. Ali da ja placam kaznu u Americi sto drzim pare u banci...pa svi bi digli, niko nista ne bi stavio u banku.
Preporučujem 15

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja