petak, 16.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 21.12.2018. u 13:53 Novica Đurić

Crkvica na Rumiji i dalje u suvozidini

Фото Н.Ђ

Pod­go­ri­ca – To­kom no­vem­bra sa cr­kve na Ru­mi­ji, po na­lo­gu Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma (MORT), uklo­nje­na je ar­ma­tur­na mre­ža i ka­me­na oblo­ga ko­jom je bio ob­lo­žen ovaj li­me­ni obje­kat. Ka­ko nam je re­če­no u Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko-pri­mor­skoj, nje­ni rad­ni­ci su uklo­ni­li ar­ma­tur­ne mre­že i zid i sa­da je cr­kvi­ca kao što je bi­la pre ob­lo­že­na ka­me­nim ob­lu­ci­ma ko­je su ver­ni­ci ve­ko­vi­ma iz­no­si­li na vrh ove pla­ni­ne.

Nad­le­žno mi­ni­star­stvo je sa­op­šti­lo da je „Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko-pri­mor­skoj 30. ok­to­bra, re­še­njem Ur­ba­ni­stič­ko-gra­đe­vin­ske in­spek­ci­je, na­lo­že­no ukla­nja­nje ka­me­ne oblo­ge”.

Na me­stu gde je ne­ko­li­ko ve­ko­va bi­la cr­kvi­ca, no­va cr­kva ko­ja je „spor­na” Al­ban­ci­ma iz oko­li­ne Ba­ra, „sle­te­la je s ne­ba” 2005. go­di­ne, baš ka­ko je gla­si­la le­gen­da o iš­če­ki­va­nju da će ta­ko i do­ći. He­li­kop­ter voj­ske ta­da­šnje za­jed­nič­ke dr­ža­ve Sr­bi­je i Cr­ne Go­re spu­stio je li­me­nu cr­kvi­cu na vrh pla­ni­ne Ru­mi­je ko­ju je osve­štao mi­tro­po­lit Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske Am­fi­lo­hi­je Ra­do­vić.

Komеntari10
41431
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milka
Nemaju ljudi pameti ni da lažu kako treba. Kažu Turci srušili crkvu 1571. godine. Da su proverili izvore našli bi kartu Bara sa okolinom koju je izradila Venecija baš te 1571. godine na kojoj nema nikakve crkve na vrhu planine a ima puno ucrtanih verskih objekata. Ta karta je izuzetan istorijski izvor i dokaz da nema govora o postojanju nekakve crkve. Te godine je Bar sa okolinom prešao u ruke Osmanskog carstva, o čemu postoje brojni dokumenti, ali ni u jednom se ne pominje rušenje crkava. Običaj iznošenja krsta svetog Vladimira na vrh Rumije je star skoro čitav milenijum a upražnjavali su ga svi hrišćani (ustanovljen je pre raskola 1054.), Bošnjaci muslimani, Albanci muslimani i Albanci hrišćani i nekoliko turskih porodica dok se nisu odselile u Tursku.
Država kao "Maćeha im Crna Gora"...?
Sporna Albancima iz okoline Bara ( znači lokalnoj samoupravi ) a Ministarstvo održivog razvoja i turizma CG dakle organ uprave te države donosi rešenje o uklanjanju armaturne mreže i kamene obloge . Pa onda je ta crkva sporna i državi CG a ne samo " Albancima iz okoline Bara " kao lokalnoj - opštinskoj samoupravi" . Ako je to tako a jeste - čemu priča o "Albancima iz okoline Bara ( "smokvin list ?") i podizanje na nivo državnog organa uprave ?Šta ako nealbanci iz opštine Bar imaju drugo mišljenje prema kome ta crkva i nije sporna.?Umesto da naprave put do vrha Rumije zbog tog ili i drugih mogućih sadržaja MNE država se na najgrublji način obračunava sa revitalizacijom ideje da se podigne crkva ,srušena još u šesnaestom veku. I država i Mitropolija su svesni neobloženosti kamenom i nedovršenosti objekta ali država i ne dozvoljava taj završetak .Zbog Albanaca ili te države?
Ljubisa
CRKVA TREBA TU DA OSTNE jer je NEKADASNJA CRNA GORA BILA pravoslavna, a sada je MILOVA prcija.
Svetozar Pribičević
@Ljubisa- Tako je! U Crnoj Gori je bila autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva a Milo bi da uvodi kvekere. Ili krekere.
Milka
Nekadašnja Crna Gora je bila katolička o čemu najbolje svedoče žitija Save Nemanjića u kojima navodi da je "Nemanja kršten u Ribnici po katoličkom obredu jer pravoslavnih crkava i sveštenika u Zeti nije bilo". Milova "prćija" je građanska država ateista.
Vuk
Tako je to kad note pišu Milovi, a muziku komponuju Ramini!Božja je istina da su se dve vere tu mešale vekovima!Bili i u dobru i u zlu jedni pored drugih!A zašto smeta Raminim pravoslavna crkva na Rumiji?Zašto Džamije u Barskoj i Ulcinjskoj opštini ne smetaju Srbima!To zna samo NATO pakt i njegove sluge! Neka je Božja zadnja!Amin!
sloba
Nije nova crkva sporna "samo" Albancima iz Bara. To je ilegalni objekat, sagradjen bez gradjevinske dozvole. Ne postoje nikakvi dokazi da je tamo ikad bila neka crkva. Dakle, objekat je sporan vecini gradjana Crne Gore koji veriju u vladavinu prava. A ovu konzervu postavila je SPC i vojska pod komandom Kostunice i njegove nacionaliisticke kamarile kao simbol velikosrpske dominacije. U Crnoj Gori postoji ogromna ljutnja na vladu sto vec odavno nisu uklonili taj nelegalni objekat.
Момо
Ја пак верујем да објекат није споран већини грађана Црне Горе, да се налази на месту раније цркве, да није конзерва и да не постоји никаква већинска љутња, посебно данас када се осећа бујање албанског национализма и у ЦГ.
Jagos
@ slobo,Sto pricas covjece Kojim gradjanima CG je sporna ova crkva.mislis na muslimane i albance,i neke dukljane. Crnogorcima(srbima) nije i ne daj boze.Vlada ne smije da srusi(ukloni) crkvu jer se boji Bozje kazne.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja