nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 21.12.2018. u 17:05 J. Koprivica

Čovek koji je opismenio domaći rokenrol

Nedavno objavljena knjiga „Pamtite me po pjesmama mojim” obuhvata gotovo čitav opus našeg književnika Duška Trifunovića

„Šta bi dao da si na mom mjestu”, „Ima neka tajna veza”, „Pristao sam biću sve što hoće”, samo su neke od antologijskih pesama domaće muzike, ali mnogi ne znaju ko je autor tih stihova. Sa željom da se upoznamo ili podsetimo „čoveka koji je opismenio domaći rokenrol”, kako su odavno okarakterisali književnika Duška Trifunovića, izdavačka kuća „Prometej” nedavno je objavila knjigu „Pamtite me po pjesmama mojim”, koja obuhvata gotovo čitav njegov „muzički” opus.

Tačno 301 Trifunovićeva pesma našla se u knjizi, koju je priredio Bogomir Mijatović, novinar i publicista. „Bijelo dugme”, Kornelije Kovač, Zdravko Čolić, Jadranka Stojaković, „Indeksi”, Arsen Dedić, Dado Topić, Seid Memić Vajta, Gabi Novak, Marina Perazić, Bisera Veletanlić, „Teška industrija”, Masimo Savić samo su neka od imena domaće muzike koja su pevala ili komponovala na Trifunovićeve stihove, i svi oni kao i mnogi drugi su u Mijatovićevoj knjizi, za koju su pogovore napisali Abdulah Sidran i Petar Popović. Mijatović, cenjeni novosadski novinar i publicista, prisetio se na promociji knjige, održanoj u Beogradu, da je Duška Trifunovića upoznao 1993. godine kada se zaposlio u Televiziji Novi Sad.

– Jedno vreme smo delili kancelariju i naravno pričali o svemu i svačemu. Jednom prilikom sam ga upitao da li zna koliko je njegovih stihova završilo na pločama i snimcima. Rekao je da ne zna i dosta se nemarno odnosio prema tom delu svoje karijere, i želeo sam to nekako da ispravim. Pričajući jednom o svojoj pesmi „Albatros”, priznao je da ona govori o laži, dodavši da više voli laž, nego istinu, jer istina bude surova, a laž je uvek zabavna – kazao je Mijatović, podsetivši da Trifunović, zanimljivo, nije voleo muziku.

– Govorio je da ona smeta, i čak ubija suštinu onoga što je pesnik hteo da kaže. Još šezdesetih napisao je čuvenu misao koja je kasnije završila u pesmi „Marija Bravarija”: „Muzika je moćno sredstvo za jedinstvo nepismenih”.

Kompozitor Rade Radivojević, koga je sa Trifunovićem upoznao književnik Milovan Vitezović, zbog muzike za TV seriju „Gore dole”, prisetio se da pesnik nije mnogo govorio:

– Ali kada nešto kaže to je bilo oštro, tačno i zapaženo. I pisati

na Duškove stihove je bilo lako, jer je imao tako sadržajan stih i sa malo reči uspevao da kaže puno.

Iako pesmu „Ima neka tajna veza” svi vezuju za Jadranku Stojaković ili Gorana Bregovića, zanimljiv je podatak, koji je otkrio Mijatović, da je oni nisu prvi snimili.
– Sabina Varešanović je prvi izvođač koja je tu pesmu objavila na ploči, godinu dana pre Jadranke. Duško je govorio kako je pristao da napiše tekst o zatvorskom čuvaru, pošto je Goran Bregović, koji je sa grupom žurio na neku turneju, napravio muziku koju nije stigao da pokvari!

Duško Trifunović nije postao akademik, a upravo neke od stihova, koji su se našli u ovoj knjizi, autor i priređivač dela „Pamtite me po pjesmama mojim” je „okrivio” za to.
– Akademici su mu to uzeli za zlo, ali Duško se šalio na tu temu, jednom prilikom rekavši: „Žao mi je što nisam akademik, zato što, da jesam, sahranili bi me o državnom trošku, a ovako ćete morati vi da me sahranjujete” – setio se Bogomir Mijatović, nazivajući književnika jednim od najduhovitijih ljudi koje je upoznao, istovremeno i dvosmislenih, o čemu svedoči i „tezga” za jednu našu fabriku slatkiša.

– Šta napisati o ratluku? Ali, Duško je smestio priču u kući, gde baba i deda sede i gledaju televiziju, a nemaju zube, niti imaju para da ih poprave... Međutim, jedu ratluk uz reči: „Em je meko, kakva sreća; em je slatko, pa podseća...”

Od fabrike do stihova

Duško Trifunović, rođen 1933. godine kraj Bosanskog Broda, bio je književnik, pesnik, televizijski autor i dobitnik brojnih nagrada. Iako je završio bravarski zanat i 12 godina radio u fabrici vagona, krišom je pisao pesme. U 24. preselio se u Sarajevo, i završio književnost. Posle pet objavljenih knjiga poezije, zaposlio se na Televiziji Sarajevo, kao urednik Omladinskog programa, dovodeći na „male ekrane” ondašnje popularne muzičare.

Iako je do tada, bar kod nas, bilo nečuveno da jedan pesnik sarađuje sa jednim rok bendom, Trifunović i „Bijelo dugme” „srušili” su to poimanje, i komponovano je i snimljeno oko trista njegovih pesama. Prvi je autor pesama sa socijalnom tematikom u domaćoj pop i rok muzici, ali i velikog broja dečjih pesama.

Trifunović je objavio oko 85 knjiga i četiri romana. Po izbijanju rata u Bosni, ostavši bez celokupne imovine i književnih dela u rukopisima, 1992. preselio se u Novi Sad, gde je i preminuo 2006. godine.

Komentari14
75af0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

festa
Dobro je za mnoge da saznaju i znaju za pesnika! Imenovani bend koji koristi divnu, tudju poeziju, meni nije od značaja , dobro je što poezija ne može da se upropasti, kao rok bend koji je uveo turbo bend.
Dusko Trifunovic zasluzuje poseban osvrt
Ovaj tekst je jako siromasan podacima i trazi pisanje specijalnog osvrta koji bi stigao iskljucivo od ljudi iz sarajevskog 'kulturnog milijea', a koji do tancina poznaju rad Duska Trifunovica i njegov kapitalni uticaj na kulturni zivot u Sarajevu, s narocitim akcentom na bogatu sarajevsku pop-scenu.
dzordz
nesporan je kvalitet tih pesama. ali tesko da je to rokenrol. bar ne onaj originalni. jer r&r je nastao u usa kao izraz pobune mladih protiv otudjenog drustva gde je bog dolar, a nasilje nad narodom/narodima sasvim uobicajen metod vladanja. doduse ni tamo u r&r nije izbegnuta komercijalizacija, stotine miliona dolara su impregnirale najvaznije izvodjace, otupela je ostrica pokreta dece cveca, ideali su umrli sa klubom 27. belo dugme je na neki nacin kraj yu roka. razumljivost pesama nije donela nista osim privremene zabave opa cupa, a posle ratova devedesetih belo dugme nije imalo ni gde da se vrati. jesu iz sarajva, ali ih to sarajvo vise ne zeli.
bez znanja jezika bez konkretnog zanata
Sarajevo. Radiceva ulica. Na pedesetak metara udaljena od cuvene "Park" kafane ("Parkuse") u kojoj su se svakog podneva na kafi nalazile sarajevske zvijezde pop i rock muzike. Na petom spratu bjehu prostorije u kojima je radio Dusko Trifunovic. Bijah, mozda u prvom razredu gimnazije kad sam Dusku nosio moju zbirku pjesama napisanih rukom pod nazivom "Filomena moja druga zena". "Daj mi tu tvoju Filomenu da je vidim" - rece mi Dusko. Poslije nekoliko dana navratih da ga upitam za misljenje. "Suvise je seksa u tvojoj zbirci, ne vjerujem da bi to islo" - rece mi smijeseci se. @Bojana: A sta mislite sta se desavalo sa ljudima koji su u zrelim godinama i sa svojim porodicama na pocetku ovog zadnjeg suludog rata otisli u inostranstvo da sacuvaju glavu? Bez znanja jezika, bez konkretnog zanata, a vec u godinama...
nikita stanesku
"…i porodi me kao srna na snegu…"

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja