subota, 24.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 21.12.2018. u 18:00 Marina Vulićević
INTERVJU: RADMILA LAZIĆ, pesnikinja

Moja je junakinja hrabra i ranjiva

Pesme o ljubavi govore o prolasku bića kroz različita stanja u ljubavnom odnosu, o „ljubavnoj drami”
Фото Т. Јањић

Preda nama je jedinstveni izbor pesama o ljubavi Radmile Lazić u knjizi „Ono što zvah ljubav”, u izdanju „Vukotić medije”. Ovo izdanje sadrži pesme iz različitih zbirki Radmile Lazić, a ona ih je objavila ukupno 16, koje su ovde grupisane u poglavlja „Moja Itaka”, „Ko ljubio mi usne kad i kako”, „U dva glasa”, „Nova muza”, „Katulijane”. U predgovoru autorka je napisala: „Smatram da je način ljubavnog izricanja parametar koji određuje puls i senzibilitet jednog doba i njegova stremljenja”. Na predstavljanju ove antologije u prostorijama „Vukotić medije” ona je dala zanimljivo zapažanje da danas erotsko više nije tabu tema, već da je to ljubav sama koju proglašavaju prevaziđenom…

Ovo su pesme o ljubavi, a ne ljubavne pesme. U čemu je razlika? Kroz kakve sve transformacije u vašoj poeziji prolazi ovo osećanje?

Ima u ovoj knjizi i čisto ljubavnih pesama, ali pretežan deo su pesme o ljubavi, i zbog toga sam se i odlučila za ovo drugo određenje. Ljubavna pesma govori samo o ljubavnom osećanju. To stanje jeste monolitno i za mene je pesnički manje zanimljivo. Pesme o ljubavi jesu polifone, one govore višeglasjem kojim se ljubavno stanje objavljuje, o prolasku bića kroz različita stanja u ljubavnom odnosu. Opisuju različite stupnjeve i oblike ljubavnog odnosa kao što su strepnja, strah od napuštanja, ljubomora ili pak preljuba, odlasci, rastanci... One govore o „ljubavnoj drami”.

Koji je glas u vašim pesmama dominantan? Da li je to glas lafice, drske i hrabre i ranjive...?

Moje lirske junakinje imaju uglavnom onoliko godina koliko i ja dok ih stvaram, to naravno uslovljava i njihov način razmišljanja i ponašanja koje pozajmljuju od mene. Sve drugo je uglavnom fikcija. Doroti Parker u mojoj istoimenoj knjizi moj je alter ego. Ona je i više i manje od onoga što ja jesam. Možda bih volela da sam mnogo više od toga pripisanog mojoj lirskoj junakinji činila i ja u stvarnom životu, mada je sigurno da je moju junakinju sve mnogo manje bolelo nego mene. Jer, kako je napisao Harold Blum: „Pisanje pesme je žrtveni proces, očišćenje, kojim se više gubi nego što se dobija”. Da, moja je junakinja lajava, i drska, kao što je i hrabra, ali i veoma ranjiva. Zar i jedna junakinja može to da ne bude?!

Jedna od pesama kaže: „Ljubav nije logor, nije geto, nije Gestapo u ulaštenim čizmama, da ti srce tako tuče”. Ima ironije, ima i humora u ovom iskazu koji na neki način „detronizuje” zanos. Da li je to način na koji postmoderna žena i feministkinja vidi ljubav?

Ne postoji unisoni pogled na svet, ili ljubav, postmodernih žena ili feministkinja. Svaka od nas neguje sopstvenu individualnost. Samo su prava za koja se zalažemo ista. U pravu ste što se tiče tumačenja stihova koje navodite iz pesme „Mesečeva sonata”. „Detronizacija” je odličan izraz za ovu situaciju. Inače imam potrebu da izneveravam prethodno izrečeno, da podrivam smisao. Kod mene pesma gotovo nikada nije pravolinijska, ona prelazi iz pasivnosti u aktivnost i obrnuto. Reč je o radu unutrašnjih sila, često suprotstavljenih. Neki stihovi kao da i mene samu demantuju, iznenađuju. Nisam neprikosnovena vladarka. Pomalo je opako to poređenje s početka pesme... Ali ono je u funkciji gotovo surovog ljubavnog poigravanja, izazivanja, zavođenja, da bi se završilo duplim obrtom, obećavajućim i poništavajućim, ali svakako lirskim, koji ne isključuje podzemnu ironiju: „Ja sam ti samo otkopčala dugme / Na košulji/ Jer mi se učinilo da je tako lepše”.

Kako u vašem stvaralaštvu i načinu života opstaju feminizam i lirika?

Jedno drugo podržavaju koliko god je to moguće. Što se tiče feminizma on bolje funkcioniše u poeziji, jer je pod mojom kontrolom, u javnom životu, a pogotovu porodičnom, on zavisi i od drugih učesnika, a oni većma još žive u patrijarhalnom svetu i drže do patrijarhalnih odnosa. Tu je borba neprestana.

Zbog čega se, po vašem mišljenju, lirska poezija sve manje piše?

Ispovedna konvencija (uslovno rečeno) najuniverzalnija je i najčešće korišćena konvencija lirske poezije od njenog nastanka. Sapfo je prva u poeziju uvela zamenicu „ja”, time je ta zamenica postala zaštitni znak lirike, a i ženske književnosti. Od tada se dosta toga u shvatanju lirike i lirskog subjekta promenilo, ali je ipak na lirici ostao „žig” – ličnog, ispovednog, privatnog. Takvog tumačenja se pesnici danas plaše pa češće svojim pesmama navlače kontemplativnu odoru, istina dosta nevešto. Naravno, ne mogu svi biti Česlav Miloš.

Smejati se s ljubavlju, a ne smejati se ljubavi, originalna je formulacija jedne mlade književne teoretičarke iz Sarajeva Adise Bašić povodom vaše poezije. Da li ovaj poetski izbor pokazuje upravo to, jedinstvo lirske emocije i humora?

Tačno. Adisa Bašić je i odlična pesnikinja, ona se ne bavi samo teorijom. Ali zar bi inače mogla da napiše jednu takvu formulaciju da nije pesnikinja?! Tačno je ono što Adisa kaže, kao što je tačna i vaša konstatacija. Humor je inače vrlo retko poetičko sredstvo u srpskoj poeziji, sve je smrtno ozbiljno i orfički uzneseno. U ljubavnoj poeziji humor je gotovo nezamisliv. Nema humora, a nema ni ljubavne poezije.

Dugo ste pripremali ovaj poetski izbor. Zbog čega?

Nije bilo lako. Ne samo tehnički.  Trebalo je suočiti se sa svom tom emocionalnom paletom, situacijama, ljubavnim avetima i demonima. Suočenja obično nisu prijatna. Otkrivate ono čega nekada niste bili svesni. Jer, pesme govore više, one znaju više od nas. Setila sam se recimo koliko me je pesma „O, biti sama”, namučila. Htela sam da pevam o lepoti samoće. Ne zaboravite, pesnici da bi stvarali moraju da se osamljuju. To nije usamljenički posao, već upravo osamljenički, jer osuđujemo sami sebe na zatvor samoće, odnosno osamu. Ali ne, pesma se nije dala ona je pevala svoje, govorila sopstvenu istinu koja možebiti da je i moja, a koju ne želim sebi da priznam. Opake su to rabote!

Komentari0
7bcc2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja