utorak, 19.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:17
RAZGOVOR NEDELjE: HANES HOFBAUER, austrijski istoričar

Razgraničenje je najozbiljnija ideja za Kosovo

Za Srbiju je ulazak u EU prihvatljiv, ako postoji mogućnost da se naprave i druge ekonomske integracije s Kinom ili Rusijom, tako srpski put može biti bolji nego nekih suseda koji su već u EU
Autor: Nikola Belićnedelja, 23.12.2018. u 20:00
(Фото Д. Жарковић)

Prekretnica u dijalogu Srba i Albanaca mogao bi da bude susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića s Hašimom Tačijem na Evropskom forumu u tirolskom Alpbahu, koji je održan u avgustu, kaže u razgovoru za „Politiku” austrijski publicista, novinar i istoričar Hanes Hofbauer. Ovaj poznavalac balkanskih, ali i globalnih prilika ističe da je tada izneta najozbiljnija ideja o predlogu za rešenje problema Kosova i Metohije, koja se tiče razgraničenja ili razmene teritorije.

– Evidentno je da tada iz SAD nije bilo velikih protesta. Takođe, moglo bi da se kaže da ni evropska šefica diplomatije Federika Mogerini nije imala ništa protiv. Nemačka kancelarka Angela Merkel je odmah rekla da nije moguće razgovarati o promeni granica. To je, donekle, ironično da zemlja koja je podstakla Sloveniju i Hrvatsku da povlače nove granice sada ima takav stav – navodi Hofbauer, koji je nedavno posetio Beograd, da bi predstavio knjigu Andree Komloši „Rad”, koju je u srpskom prevodu njegova izdavačka kuća „Promedija” izdala u saradnji s „Albatrosom plus”.

Na pitanje da li su Ujedinjene nacije mesto gde bi trebalo da bude prisutnija tema Kosmeta, što predlažu iz Beograda, ističe da je i sama Rezolucija 1244 snažan dokument koji garantuje da Kosovo nije nezavisna država. „Rekao bih da je sadašnje prisustvo gotovo dovoljno, jer sada više nije moguće rešiti pitanje bez tamošnjih vlasti i Albanaca, kao što nije moguće ni bez srpskih vlasti”, kaže Hofbauer, autor knjige „Eksperiment Kosovo – povratak kolonijalizma”.

Ipak, razgraničenje ima i mnoge kritičare, koji ukazuju na posledice...

Mislim da je to najozbiljniji predlog. Kosovo je danas lažna država, ali posle eventualnog postizanja dogovora, Srbija ali i Rusija trebalo bi da pronađu način da izgrade odnose s Albancima, a onda će pratiti i ostali. To će moći da se dogodi samo u slučaju da elite počnu da sarađuju na terenu, i srpska i albanska. Ujedinjene nacije u svemu tome mogu da budu medijator. To nisu EU, pa ni SAD, jer su na jednoj strani, a Rusija je na drugoj.

Još stižu reakcije na transformaciju kosovskih bezbednosnih snaga u „vojsku”, međunarodna zajednica ima različite poruke...

Stvaranje kosovskih bezbednosnih snaga, koje postoje gotovo 10 godina, bilo bi nemoguće bez podrške NATO-a i SAD. Sada je zanimljivo posmatrati reakcije u EU i SAD. Evidentno je da ne postoji samo jedan glas u sastavu NATO-a. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je kosovske vlasti da ne nastavljaju s ovim procesom, ali to upozorenje se kosi s porukama predstavnika Velike Britanije i visokorangiranih zvaničnika SAD, što ukazuje na diskusije u redovima saveznika. Takvu podelu smo imali i 1991, uz pitanje da li će SAD priznati nezavisnost Slovenije ili Hrvatske. Državni sekretar Džejms Bejker je u Beogradu, u junu 1991, rekao da Amerika to nikada neće prihvatiti. Tada SAD nisu bile sila koja se zalagala za priznavanje novih država. Češće se čulo da je za izdvajanje republika nemačka strana. Sada ponovo postoje različite pozicije, što je veoma važno pitanje. Kada pravite vojsku u državi koju ne priznaju mnoge zemlje, to je prilično ozbiljan bezbednosni izazov.

Kakav bi mogao da bude ishod?

Ako pogledate radikalno nacionalistički deo kosovske političke scene, odnosno Samoopredeljenje, čiji je osnivač Aljbin Kurti, njihove reči deluju kao da ih je NATO prevario. Ne mogu da kažem da li se to događa, ali vidimo promenu pozicija, što se odnosi i na američke vlasti. Rekao bih da predsednik Tramp nije toliko zainteresovan za balkanska pitanja, ima veće brige. Pre svega Kinu i Rusiju, pa i Bliski istok. Tu se možda otvara prilika i za Srbiju da iskoristi međunarodnu podeljenost.

Da li je Srbija takvu priliku iskoristila i u slučaju neuspelih pokušaja Prištine da uđe u Interpol, a prethodno i Unesko?

Naravno da su SAD i drugi pokušali da utiču na pritisak da se Kosovo prihvati u ovim organizacijama. Ali srpska diplomatija je to prevazišla. Rekao bih, i zbog toga što SAD nisu s takvom snagom, kao ranije, pristupile ovom pitanju.

Ali taksa od sto odsto koju je Priština uvela na robu iz centralne Srbije, posle neuspeha u Interpolu, i dalje je na snazi...

Da, oni su time započeli ekonomski rat. Mislim da su napravili grešku, jer ništa u EU ne počiva na ekonomskim zabranama, a Kosovo se hrani novcem EU. Oni sada bez sumnje deluju jednostrano. Nikome se to ne dopada.

Šta je onda ostalo Srbiji da uradi kako bi zaštitila sebe i svoj narod na KiM, da li je u tom slučaju odgovor da u pomoć poziva Rusiju i Kinu, kao što i čini?

Srbija još ima mnoge probleme, a mora da gradi i ekonomiju. Ne može da se osloni samo na jedan stub, odnosno na EU. Mislim da je politika otvorenih vrata za sve i dobrodošlice zarad povećanja rasta dobra inicijativa. Kao što je poželjno imati i mnoge zemlje EU i njihove velike investitore na svojoj strani. Time se u ekonomskom smislu dobija drugi stub, ili stubovi. Tome doprinosi velika globalna promena jer, po mom mišljenju, u mandatu Borisa Jeljcina nije bilo prave ruske spoljne, a ni vojne politike. Danas je Rusija konsolidovana i ima interesovanje za ovaj region. Upravo između ova dva sveta Srbija može da stvori diplomatsku poziciju koja će pomoći i Srbima na Kosovu.

Mogu li znak jačanja ove diplomatske pozicije da budu i povlačenja priznanja Kosova?

To je dobar znak za Srbiju, kao i i podrška zemalja koje nisu ni priznavale Kosovo. Izdvojio bih trenutak kad je slovački premijer pozvao srpsku premijerku i kada smo videli osuđujući stav Bratislave protiv agresivne ekonomske politike Prištine.

Nedavno smo od šefa diplomatije Ivice Dačića čuli da je iz Beča dobio uveravanja da vlada na čijem je čelu Sebastijan Kurc neće podržati članstvo Kosova u Interpolu i da je to obećao vicekancelar Hajnc Kristijan Štrahe. Austrija je ipak glasala za, možda i kao rezultat spoljnog pritiska?

Svakako. To se dešava u EU, a Austrija je čvrsto povezana s Briselom. Oni razlike u stavovima nazivaju diskusijom, ali u suštini uvek veći faktori pritiskaju manje.

Kada pogledate situaciju u Evropi, brojne probleme i proteste, kako ocenjujete trenutno stanje u EU?

Postoji gubitak poverenja u evropske institucije i samu EU. Još u krizi 2008. svima je rečeno da više nema novca za socijalne, ekološke i slične programe, ali je ipak deljena velika pomoć bankama. Pri tome, levica, mislim na socijaldemokrate, zelene, nije imala odgovor. Umesto kolektivizma, pričali su o individualnim raznolikostima i slobodama, na primer seksualnim. U redu je braniti nečija prava, ali to nije politička agenda. U zemljama poput Italije i Austrije pojavili su se novi pokreti, koji postaju prihvaćeni ako naprave neke korake na socijalnom planu.

Sve češće se čuje da Emanuel Makron i Angela Merkel imaju različita viđenja budućnosti EU. Koji pristup smatrate bližim, onaj u kojem su svi ujedinjeni i jednaki, ili Evropa s više brzina i prstenova?

Oboje, i Makron i Merkelova, imaju ogromne probleme poslednjih nekoliko meseci. Makron zbog protesta, a Merkelova zbog rezultata izbora u Hesenu i Bavarskoj. Glavni problem EU je evro, koji funkcioniše u veoma različitim nacionalnim okruženjima. Postoji snažno izvozno orijentisana nemačka industrija s ogromnom proizvodnjom, a istovremeno veoma slabe ekonomske strukture u Grčkoj, pa i Italiji. Tu je već neka vrsta unutrašnjeg prstena u EU, koji čine južni deo Engleske, Holandija, Luksemburg, Belgija, Nemačka, Austrija i severna Italija. Ako bi se zaista ovaj prostor izdvojio, EU bi se prosto pocepala.

Sve su prisutnije i vesti o kineskim investicijama u mnogim zemljama EU, ali kao da pojedinim krugovima na Zapadu to smeta?

U svetu se danas glavni ekonomski sukob vodi između SAD i Kine, ali je to istovremeno i vojna trka. Amerika možda ima trend ekonomskog zastoja, ali je i dalje vojno najjača sila. Kina više nije nova na sceni i polako preuzima ekonomski primat. Za to vreme Tramp uvodi protekcionističke mere da zaustavi posrnuće domaće industrije. Dakle, Kina podržava slobodnu ekonomiju na globalnom nivou. Amerikanci pokušavaju da pritisnu svoje saveznike da ne potpadnu pod kineski uticaj. Brisel je takođe pod uticajem SAD i pritiskom da se ne sarađuje s Kinom. Evropa je između čekića i nakovnja u tom globalnom sudaru, kao i Rusija.

Pod ovako složenim okolnostima, da li bi Srbija trebalo da bude u EU?

Ulazak u EU je prihvatljiv, ako postoji mogućnost da se naprave i druge ekonomske integracije, recimo s Kinom ili Rusijom. Srbija ne bi trebalo da seče svoje odnose s EU, ali je mnogo pametnije rešenje s dva ili tri stuba koja smo pominjali. Iz takve pozicije srpski put može biti bolji od položaja nekih suseda koji su već u EU.


Komentari75
f03de
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Као Јевреји
Треба бити - непопустљив. Не признајемо независну творевину терориста на Косову нити ћемо икада признати. Не треба ни преговарати са њима, одржавати status quo, докле год другој страни не досади и док се не врате самоиницијативно у Албанију. Истовремено покренути повратак Срба на Косово, како избеглица тако и досељавање Срба из целог света, улагање у Косово и преузимање ствари у своје руке. Заједно смо јачи, заједно ћемо победити. Не треба кукумавчити и понављати малодушне изјаве, већ се уједињено борити да повратимо Косово. Све се може кад се хоће. Догодине у Призрену!
Realno o srpskoj duši
Kosovo će uvek ostati srpsko u duši svakog Srbina pravoslavca , ali nažalost Kosovo je danas samostalna država priznata od SAD i najrazvijenijih država Evrope i sveta. Zato država Srbija mora obezbediti bezbedan život Srbima na KiM i očuvanje srpskih svetinja !
deda iz Srbije van sebe
Аустроугарска нам је после Великог рата посебно наклоњена , одмах у следећем рату су то показали , па опет у разбијању СФРЈ !
aki sredic
Dogodine u Prizrenu! Jel to dovoljno jasno?
Biološki opstanak
Prvo da u ovom veku spasimo sela po Šumadiji i Pomoravlju od izumiranja i nestajanja, a onda sledeći vek možemo pričati o KiM !
Preporučujem 3
aki sredic
Evo ja prvi, ne bih de razgraničavao sa komšijom koji je oteo moju dedovinu uz pomoć belosvetskih kriminalaca. Računam da je Srpska država, a ima je u diskontiniuetetu 1300 godina, ozbiljnija od mene.. pa će sačekati koju godinu i povratiti sve što joj je oteto. Grešim?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja