utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 23.12.2018. u 18:13 Stevan Drašković

Nobelova nagrada za književnost u januaru

Švedska akademija imenovala je tri nova člana čime je stvorena dvotrećinska većina da bi se glasalo o dobitniku najvažnijeg priznanja u oblasti književnosti
(Фото Пиксабеј)

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost za 2018. i 2019. godinu biće proglašen 20. januara 2019. godine, najavila je Švedska akademija. Reč je o jednom dobitniku za dve godine, što inače nije prvi put u istoriji ove nagrade – desilo se to već pet puta.

Kao što je poznato, Nobelova nagrada za književnost ove godine nije dodeljena zbog skandala vezanog za seksualno uznemiravanje koji je doveo do situacije da Švedska akademija, koja inače bira dobitnika pomenute nagrade, ostane bez dovoljno članova koji bi mogli da donesu odluku. Ostalo je devet aktivnih članova od ukupno 18, ali je taj problem najzad rešen. Erik Runesen, pravnik i član Vrhovnog suda, Jila Mosad, poeta, i Mats Malm, profesor književnosti na univerzitetu u Geteborgu i prevodilac, novi su članovi Akademije koji su predstavljeni na svečanoj sednici održanoj u četvrtak, tako da sada Akademija ima 12 članova što je potrebna dvotrećinska većina za glasanje o dobitniku Nobelove nagrade za književnost.

Da podsetimo, u oktobru 2017. je tadašnji stalni sekretar Švedske akademije Sara Danijus povela istragu protiv Žan-Kloda Arnoa povodom seksualnog uznemiravanja ženskih članova akademije, njihovih žena, kćerki i drugih žena. U toj istrazi su žene žrtve seksualnog nasilja bile tajni svedoci. Zvanični izveštaj istrage bio je gotov u martu 2018, Žan-Klod Arno je osuđen na dve i po godine zatvora, a njegovoj supruzi Katarini Frostenson preporučeno je da napusti Akademiju čiji je tada bila stalni član, između ostalog i zbog curenja informacija u vezi sa dobitnicima Nobelove nagrade za književnost 2017, a i ranije. Ona, međutim, nije prihvatila ovu preporuku i angažovala je privatnog advokata u ovom sporu koji još uvek traje. U međuvremenu Sara Danijus je podnela ostavku, a Anders Ulson, novi sekretar Akademije, kazao je u intervjuu švedskom dnevnom listu „Dagens niheter” da ishod ovog spora sa Katarinom Frostenson može biti kompromis, sudska presuda ili nova istraga.

Švedska akademija je u novembru ove godine, sada pod rukovodstvom novog sekretara Andersa Ulsona, pokrenula novu istragu, ovaj put o curenju informacija, s tim da svedoci budu javni. Ova istraga je kao dopuna prethodnoj, pri čemu su se javili isti svedoci kao u prethodnoj istrazi, a dva svedoka su se prijavila da svedoče javno: Klas Ostergren, raniji stalni član Akademije, i Ana Kelen, dramaturg. Ana Kelen je posredstvom beleški u svom dnevniku javno svedočila da je Žan-Klod Arno još 2005. njoj rekao, pre javnog imenovanja, da će dobitnik Nobelove nagrade za književnost za tu godinu biti Harold Pinter. Takođe, Klas Ostergren je posvedočio javno da mu je još 1996. godine Žan-Klod Arno dao informaciju da će dobitnik Nobelove nagrade biti poljska pesnikinja Vislava Šimborska, zatim 2004. Elfride Jelinek i 2005. Harold Pinter. Ostali svedoci u ovoj istrazi su izabrali da ostanu anonimni zbog straha od eventualnih posledica, između ostalog od strane samih članova Akademije i njihovih prijatelja.

Naime, o svemu ovome postoje i konflikti unutar same Akademije. Jedan od ranijih stalnih sekretara ove ustanove je, komentarišući presudu po kojoj je Žan-Klod Arno osuđen na dve i po godine zatvora, rekao da „sve zavisi šta se smatra silovanjem žena”. Krajem prošle nedelje, pak, u dnevnom listu „Dagens niheter” objavljeno je da je Akademija predložila književnicu Elisu Karlson za novčanu nagradu od 60.000 švedskih kruna (oko 6.000 evra) zbog toga što je ranije tajno svedočila protiv Žan-Kloda Arnoa, a nagrada bi se dodelila iz fonda Akademije. Međutim, Karlson je odbila da primi ovu nagradu, shvatajući je kao pokušaj da se ućutka. Ponuda za nagradu došla je od sadašnjeg sekretara Akademije Andersa Ulsona koji radi na tome da se bivši članovi koji su sami napustili Akademiju eventualno vrate i da se tako spase ugled ove institucije. Karlson je još dodala da ova nagrada pokazuje koliko je inficiran ostatak Akademije i da ne razume ideju da se njoj dodeli nagrada.

Stalni član akademije i poznati švedski pisac Per Vestberg izjavio je ovih dana da bi trebalo objaviti celokupni izveštaj poslednje istrage koju je sprovela Akademija od novembra 2018. da bi se obezbedila transparentnost i da bi Akademija uopšte preživela. Činjenica da su na svečanoj sednici Akademije otkazali učešće (pod raznim izgovorima) direktor Nobelove fondacije, arhiepiskop švedske protestantske crkve, guverner oblasti Stokholm i vojni vrhovni zapovednik Švedske, govori da kriza u Švedskoj akademiji još traje. Istovremeno, švedski kralj Karl XVI Gustav, inače pokrovitelj Švedske akademije, zatim kraljica Silvija i prestolonaslednica Viktorija sa svojim suprugom, učestvovali su na svečanoj sednici, što se može tumačiti i kao podrška Andersu Ulsonu da vrati ugled ovoj instituciji.

Komentari11
a130f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Дгага Мирсин Сибничанин
Мике Ковин је у праву када каже да је Иво Андрић заслужио Нобелову награду, каио што ју је по мом мишљењу заслужио да је добије и Добрица Ћосић и Милош Црњански. Заслужили су ту награду по делима које су објавили. А Мике ЈКовин је иодлично објаснио зашто је заслужену Нобелову награду од наших књижевника добио само Иво Андрић. Можете ви колико хоћете да је заслужите, ако нема јаких који то, како се данас каже, излобирају, ви ту награду никада нећете добити. То је као и у судбинама народа и држава. Рецимо, истина је чињенична да Косово и Метохија припадају Србима, српском народу и Србији по свему, али данас нема снажних и заинтересованих који ту истину могу и хоће да је "излобирају". А када једна сила излобира "независност Косова", онда то у пракси пролази. На пример, читао сам приповетке неке канадске добитнице Нобелове награде. Узео сам њено дело да читам и, као професор српског језика и књижевности, видео сам да је њена "прича" једва на нивоу наших многих писмених средњошколаца.
Дга Мирсин Сибничанин
Bojо, Иво Андрић је могао добити награду јер је католик лакше до ње дошао. А и Андрићево дело нема "национлну српску боју" која је код Ћосића очигледнија. А баш та чињеница да ју је Андрић добио (а свакако заслужено), онима који додељују Нобелову награду било је, некако, много да ту награду добије још један велики српски књижевник. Наравно, делом је Нобелову награду заслужио и Милош Црњански. То су три српска писца који свакако имају8 дела која ту нагр4аду могу да покрију. Ипак је тачно, како неко рече, да Нобелова награда има јак "мирис политике". Ипак, некада и добије ту награду онај ко је стварно заслужује (као Иво Андрић). А данас доделити Србину Нобелову награду не би било "политички коректно". А, вала, и наш председнуик данас све даје за мир и под немогућим условима на Балкану, па би и он могао добити ту награду "за мир". Али ће ту награду пре добити неки као што је тачи.
Mike Kovian
Ivo Andrić je dobio Nobela jer je to, ipak, zaslužio, a ne zbog svog katoličanstva. Ono "ipak" ubacio sam u rečenicu zbog toga što se to desilo nakon zaista neviđenog, pre toga ni nakon toga, "lobiranja" od strane jugoslovenskih političara kod švedskih i norveških vlasti, komiteta i ko zna gde sve ne. Sećam se članka u NIN-u koji je o tome izvestio i to nakon 20-30 godina, i mada sam detalje uglavnom zaboravio, moj utisak je bio i ostao da članak nije imao "nameru" da umanji zasluge Andrićeve, nego da naglasi činjenicu da je za takav uspeh bilo potrebno "planirati i mnogo, mnogo raditi" na tome. Koliko se sećam Andrić je imao i podršku nekoliko stranih diplomata, tako da ne čudi što je nagradu i dobio. Samo predložiti nekoga za nagradu je nedovoljno.
Boja
И ја се слажем да је Милош Црњански могао добити Нобелову награду за књижевност. Једном су питали председника Нобеловог комитета који је одговоран за именовање добитника Нобелове награде да нису увек прави кандидати добијали Нобелову награду. Он је одговорио кратко: " Нобел је завештао доделу награде нама,тј Нобеловом комитету и ми то радимо".
Juraj
Ta nagrada izgubila je svaki smisao i sve više se pretvara u fakenews.
Драга Мирсин Сибничанин
Нобелову награду је делом сигурно био заслужио Добрица Ћосић, али је није могао добити јер је Србин из мале Србије, па још изложене смишљеној негативној карактеризацији. Али оно како је и колико он написао превазилази бар три четвртине оних који су ту награду добили с анемичним делим,а које је тешко и читати јер не завређују пажњу.
Boja
Иво Андрић је добио а српски је писац. Количина романа није критеријум за доделу Нобелове награде.
Стеван
Dagens Nyheter петак/ субота 20.12 и 21.12

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja