sreda, 22.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:15
BALKANSKI EVERGRIN

Moderno guslanje iz postjugoslovenskog cirkusa

Bilo bi, možda, zanimljivo organizovati regionalno takmičenje narodnih umetnika, ali bojim se da bi se taj muzički festival pomirenja pretvorio u rimejk emisija Džerija Springera. Bilo bi više telohranitelja, nego guslara
Autor: Aleksandar Apostolovskinedelja, 23.12.2018. u 21:00

Navodno je neki američki univerzitet istraživao uticaj gusala na zdravlje i ustanovio da leči 18 bolesti. Dakle, odlazak na guslarsko veče može da se poredi s boravkom u hiperbaričnoj komori, pod uslovom da, naravno, ovo istraživanje nije lažna vest. Takođe, nije ustanovljeno kako guslanje utiče na sluh. Kako sam bio prisutan na nekoliko takvih manifestacija, moderni guslari, među kojima je sve više onih bez brkova, a biće i da su niži od dva metra, podsećali su me na psihodelične gorštake koji soliraju na jednoj žici i jauču u desetercu. I guslar i slušaoci su sve vreme u transu te, ma kako apsurdno zvučalo, pesme kosovskog ciklusa ili moderna poezija i svirka, s novim div-junacima, stvaraju utisak da ste upali na koncert žestokog etno-panka.

Modernih guslara je sve više, a jedan od njih, Vukota Govedarica, bio je kandidat za predsednika Republike Srpske, ali kako je bio protivnik kandidatima i politici Milorada Dodika, koji je skloniji Mitru Miriću i klasičnom, narodnjačkom žanru, em je Vukota izgubio, em mu guslari iz Republike Srpske sada prete izbacivanjem iz članstva. Optužuju ga da je amerikanizovao kosovski i Miletov ciklus, sumnjičeći ga da je pokušao da ubaci kauboje u neku od slavnih bitaka.

Tako se na skorašnjim izborima u Bosni pokazalo da guslanje nikako nije skrajnuto s političke margine, iako se elitističkim krugovima, kao i obično, pogrešno učinilo da su guslari već duže vreme grupica autističnih čudaka bez ikakvog uticaja. Ne tvrdi uzalud Matija Bećković da su crkveno zvono i gusle dva najsvetija zvuka srpskog naroda, za razliku od Mila Đukanovića, kojem se baš te dve melodije čine kao nesnosna buka.

Srđan Pečeničić

Zvanična Podgorica se, zaista, odmah diplomatski unervozila, pošto je pevanje uz gusle krajem novembra ove godine upisano na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva kao nacionalno bogatstvo Srbije. Ako su gusle isključivo crnogorske, onda je njihov i Filip Višnjić, ali je problem kako prepevati srpskog Homera? Kako iz njegovih antologijskih pesmama, uz koje je guslao, izbrisati svaki trag srpstva i umetnuti, recimo, viševekovnu težnju brđana ka evroatlantskim integracijama? Mitropolit Amfilohije je, naravno, odmah poentirao, guslajući za sofrom u Prizrenu, tokom proslave 1.000 godina Eparhije raško-prizrenske. Osim što je duhovnik, Amfilohije je i iskusni guslar, svestan snage molitvi i epova.

Ali, pored Crnogoraca, pobunili su se i Albanci, Hrvati i Bosanci, tražeći da se odluka Uneska revidira, jer tvrde da i oni poseduju vlasnički list nad drevnim narodnim instrumentom. Šta ne uviđaju u Podgorici, Zagrebu, Tirani i Sarajevu? Da bi gusle postale njihova baština, trebalo je samo da se prvi sete i prijave na šalter Uneska. Onda bi, verovatno, naši guslari vidali rane, ronili suze i pili rujno vino.

Ono što mnogo više zabrinjava jeste što se antiguslarska histerija naših komšija uklapa u crnogorsko novo pisanje istorije koje izgleda kao da ga je sročilo montipajtonovsko ministarstvo uvrnutog hoda. To će reći da se, i pored lektorisanja Njegoša, bacanja fatve na Matiju i izbacivanja čika Jove Zmaja i Desanke Maksimović iz udžbenika, nije dogodilo ono što i do sada nikome nije uspelo: da se ubede Srbi s one strane Brda kako nikada nisu bili Srbi. I da su, umesto gusala, svirali gitaru! Ako je to pred gledaocima uspelo dirigentu Milu, da li, kada zađe sunce nad Lovćenom, on to zaista misli? I ono najvažnije – da li iskreno veruje u svoju reinkarnaciju? Da nikada ispod jastuka, pored kubure, nije držao „Gorski vijenac”, a na zidu gusle i sliku Filipa Višnjića.

Stojeći u čekaonici, izvan magistralnih evropskih tokova, pokazao je to i guslarski rat, još nismo otkrili dubinu svojih zabluda, iako je onaj strašniji, građanski, odavno završen. Ali ostala je nacionalistička omraza i nedostatak svesti da su odavno izmišljeni mehanizmi za demokratsko razrešavanje konflikata, pa makar njihovi uzroci bili naizgled banalni – ovoga puta guslarski. Ako smo poslednjih decenija naterani da stanemo pred ogledalo i igramo igru istine, hoćemo li konačno priznati da se usijane glave nisu ohladile, iako se na njih sručila lavina istorije?

Zar će se novi diplomatski sporovi voditi zbog gusala i treba li da se uključe mirovni posrednici iz Brisela ili će se problem prebaciti u Ujedinjene nacije? Ko, zaista, može zabraniti crnogorskim, albanskim, hrvatskim i bosanskim umetnicima da guslaju o svojim bitkama, junacima i pobedama?

Bilo bi, možda, zanimljivo organizovati regionalno takmičenje narodnih umetnika, ali bojim se da bi se taj muzički festival pomirenja pretvorio u rimejk emisija Džerija Springera. Bilo bi više telohranitelja, nego guslara. O tome bi se mogao spevati još jedan moderan ep iz postjugoslovenskog cirkusa.


Komentari24
4004e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sreten Bozic -Wongar
Tesan Podrugovic je bio usmena enciklopedia narodnih pesama mnoge od koji je zapisao Vuk Karadzic. Ucestovao je u Prvom Srpskom ustanku.
Zujo Klicuka
Vuk je najvise narodnih epskih pesama zapisivao od Filipa Visnjica, Tesana Podrugovica i Starca Milije.
Preporučujem 0
danilo obradovic
Ovo je vise i opasnije od cirkusa .Svaki detalj zivota na Balkanu zeli se prikazati u nacionalnom prefiksu .Gusle su istrumenat koji sluzi narodima ovde za potkusurivanje .Zalosno da nije tuzno .
iz glave
аутошовинизмом до еу...да су гусле несрпске или келтске, гуслали би несрби или келти, који су нетрагом телепортовани одавле( у ствари су још ту као и сви остали претсрби). Гусле су најбезбеднија временско-просторна чаура у којој су врли преци послали поруку својим потомцима, којом су сачуване народне умотворине, пословице, анегдоте и сл поучне приче на најлакше памтљив начин - у стиху, да би потомци тим знањем постали нечији преци. У Подгорици их зову шлогираним виолончелистима, овде психоделичним горштацима...Ovaj krug sam smislio / Ovaj krug sam stvorio / Ovaj krug sam razbio ko vetar rasuo
Mike Kovian
E, pa gosn.Apostolovski, ne sećam se da me je iko u poslednje vreme tako uveselio i nasmejao kao ovaj vaš "guslarski" prilog. Isčitavao sam ga iznova čak četiri puta, dva u ćirilici, dva u latinici, i u oba "isčitavanja" nisam našao ni jednu jedinu zamerku. Svaka čast!
Haha
Da me neko prisili da slušam gusle ceo dan, mislim da bih izašao lud. To unjkanje i zavijanje izaziva tešku mučninu u stomaku. Neka hvala!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja