subota, 23.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:34

Umetnost laka kao disanje

Izložba „Fascinacija Japanom“ u bečkom Kunstforumu koja se bavi fenomenom japanizma
Autor: Marina D. Rihterponedeljak, 24.12.2018. u 17:00
Винсент ван Гог „Лептири и макови” (1889), уље на платну (Фото Ван Гог музеј Амстердам – Винсент ван Гог фондација)

Specijalno za Politiku

Beč – Kada je Japan pod pritiskom američke flote 1854. otvorio svoje vode prema svetu, zemlja koja se iz straha Šogunata Tokugava od širenja hrišćanstva i negativnog uticaja zapada nalazila u izolaciji više od dva veka počela je da zaokuplja interesovanje Evropljana i da formira njihov ukus. Žene su počele da nose kimona, da koriste neobične češljeve i da se hlade lepezama sa motivima japanskih trešnji, a domove su preplavile lakovane kutijice i paravani uvezeni iz egzotične, daleke zemlje. Japan je postao meka za istraživače, radoznalce i trgovce koji su se u Evropu vraćali nakrcani egzotičnim predmetima i umetničkim delima, a već se oko 1860. u Francuskoj intenzivno koristio pojam „japanizam“ kome su kumovali Emil Zola, Edmon & Žil Gonkur, Šarl Bodler i dva ključna slikara impresionizma – Klod Mone i Edgar Dega.

Posle svetskih izložbi u Parizu 1867. i 1878. umetnički krugovi, pre svega francuski, prigrlili su novu kulturu – što kroz kolekcionarstvo, što kroz sopstvenu interpretaciju umetnosti (pogotovu iz Edo razdoblja) koju su pokušavali ili mislili da razumeju. Da im je to slabo uspevalo onda kada se to ticalo japanske tradicije i običaja – naročito u klasičnom slikarstvu, razumljivo je, ali japanizam koji se Evropom proširio poput požara izvršio je veliki uticaj na umetnike širom kontinenta, i kimona, lepeze, visoko podignute punđe i cvetni motivi inspirisani istočnjačkim likovnim prikazima, kao i novi odnos prema likovnoj kompoziciji, obuzeli su slikarska platna. Takođe, drvorezi u boji dobili su na popularnosti, često imitirajući ukijoe („narodska“) dela koja su već postala sastavni deo privatnih kolekcija.

Mone je posedovao veliku kolekciju drvoreza Hokusaija i Hirošige, a u jednom od svojih pisama bratu Teu, Vinsent van Gog je 1888. napisao: „Zavidim Japancima na krajnjoj jasnoći koju kod njih imaju sve stvari. To nikada nije dosadno i nikada ne izgleda da je urađeno u prevelikoj žurbi. Njihov rad je tako jednostavan, kao disanje, i oni prave figure u nekoliko sigurnih poteza sa istom lakoćom kao da je to jako jednostavno kao zakopčati svoj prsluk.“

Van Gogova ulja na platnu, uočljivo inspirisana onim što je opisao u pismu – „Leptiri i makovi“ (1889) i „Velika noćna leptirica“ (1889) nalaze se na izložbi „Fascinacija Japanom“ koja je 10. oktobra otvorena u bečkom Kunstforumu i koja se bavi fenomenom japanizma. Pored remek dela ukijoe majstora (Utagava Hirošige, Kitagava Utamaro, Cukijoka Jošitoši, Ičirakutei Ejsui, Katsušika Hokusai, Utagava Kunisada I, II & III, Utagava Kunijoši, između ostalih), na izložbi se nalaze platna, drvorezi i crteži velikih evropskih umetnika klasične moderne.

Posle Monea, Manea i Degaa, istočnim virusom su se zarazili i slikari mlađe generacije: Anri de Tuluz-Lotrek, Vasili Kandinski, Franc Mark, Bonar, Valoton... Njihovi radovi su doputovali na izložbu u Beč koja dobro kuratiranim izborom eksponata daje uvid u čitav fenomen. Klasičan japanski uticaj vidimo na autografiji na kineskom papiru „Gavran kod prozora“ (1875), bakropisima „Mačka i cveće“ (1869) i „Red ispred mesare“ (1870) Eduara Manea, na četiri drvoreza iz serije „36 pogleda na Ajfelov toranj“ Anrija Rivijera kao jasan odgovor na Hokusajovu seriju „36 pogleda na planinu Fudži“, na drvorezima u boji „Japanski hodočasnici na putu do Fudžijame“ (1901), „Dva Japanca – vozači rikše“ (1900) i „Japanska devojka ispod vrbe“ (1901) Emila Orlika. Tu su i cinkografije na žutom papiru „Svite Volpini“ (1889) Pola Gogena, kao i umetnički radovi austrijske umetničke elite – Gustava Klimta, Oskara Kokoške, Alfreda Kubina, Kolo Mozera i Hansa Makarta, ništa manje pod uticajem novog trenda.

Za svaku preporuku, izložba u Kunstforumu traje do 20. januara.


Komentari0
91860
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja