utorak, 19.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:12

Kina bacila oko na Grenland

Kopenhagen i Vašington se protive nameri lokalne vlade u Nuku da gradnju tri međunarodna aerodroma na najređe naseljenoj teritoriji na svetu poveri državnoj kineskoj građevinskoj kompaniji
Autor: Milenko Pešićponedeljak, 24.12.2018. u 22:00
Авио-снимак писте аеродрома у Ну­ку, главном граду Гренланда (Фото Википедија)

Dok austrijski kancelar Sebastijan Kurc s foruma „EU–Afrika” u Beču zabrinuto apeluje kako unija ne sme Crni kontinent prepustiti ekonomskom uticaju Pekinga, Kinezi se prikradaju Evropi i SAD sa severa, iz arktičkog pojasa. Kina je bacila oko na ledom prekriveni Grenland, najređe naseljenu oblast na svetu na kojoj živi samo 60.000 ljudi, što je zazvonilo na uzbunu u Kopenhagenu i Vašingtonu.

Kineska građevinsko-saobraćajna kompanija (CCCC) u državnom vlasništvu dala je najbolju ponudu za gradnju tri velika međunarodna aerodroma na tenderu koji je raspisala lokalna vlada ove najveće samoupravne autonomne teritorije na svetu koja je pod suverenitetom Danske.

Na postojeći civilni aerodrom u glavnom gradu Nuku mogu da sleću samo mali elisni avioni. Zbog nedostatka para u budžetu koji se delom puni i dotacijama iz Danske, vlasti ove zemlje Polarnog kruga smatrala je da će otvaranje novih aerodroma povećati trgovinu i život svojih građana time učiniti boljim.

Kopenhagen, koji ima konačnu reč u pitanjima bezbednosti na teritoriji Grenlanda, protivi se sklapanju ovog posla ne samo zato što je ova kineska kompanija na crnoj listi Svetske banke već zato što na severozapadu ove teritorije SAD imaju strateški važnu vojnu vazduhoplovnu bazu.

Kako prenosi  Bi-Bi-Si, grenlandske vlasti nisu raspoložene da pričaju o svom odnosu s Kinom. Ali bivši premijer Kupik Kleist kaže da bi ovaj posao bio dobar za Grenland jer investitori iz Amerike i Danske nisu baš preterano zainteresovani da ulažu u ovu zemlju koja je po površini deset pita veća od Velike Britanije.

Na drugoj strani, portparol glavne Venstre partije u danskoj vladajućoj koaliciji Mihael Asturp je iskren

povodom kineskog pokušaja da prodre na Grenland: „Ne želimo kinesku diktaturu u našem dvorištu.”

Uprkos negodovanju Kopenhagena oko tendera sa aerodromima, Grenland ne odustaje da unapredi svoje odnose sa Pekingom. Ministarka spoljnih poslova Grenlanda Vivijan Mocfeld je nedavno za grendlandski radio KNR izjavila kako vlada planira  da otvori i predstavništvo u Pekingu kako bi unapredila trgovačke odnose. Inače, Grenland svoja predstavništva već ima u Kopenhagenu, Briselu i Vašingtonu, a uskoro otvara i u Rejkjaviku.

Najveća prepreka gradnji aerodroma ipak nije Danska,

koja je ugovorom iz 1951. godine vojsci SAD dala gotovo neograničena prava na Grenlandu. Vojna baza u Tuli je najsevernija američka vojna vazduhoplovna baza i udaljena je od Severnog pola 1.524 kilometra. Ulazak kineskih državnih investitora u posao gradnje novih aerodroma mogao bi imati nepovoljan bezbednosni uticaj po američke nacionalne interese.

„Mi pozdravljamo saradnju sa Kinom na trgovinskom polju i sve je u redu dok je ona zasnovana na komercijalnim interesima. Ali smo veoma oprezni ukoliko te investicije mogu imati drugu svrhu koja može izazvati probleme”, poručio je danski ministar odbrane Klasu Hjort Frederiksen za portal „Difens njuz” povodom želje Kineza da grade aerodrome na Grenlandu.

Odavno druga najveća ekonomija sveta investira u velike infrastrukturne projekte u Aziji, Africi i Latinskoj Americi. Ali Kina je, kako javlja Bi-Bi-Si, u poslednje vreme počela sebe da naziva i „susedom Arktika”, iako je Peking udaljen od Severnog polarnog kruga 3.000 kilometara. Kina je već kupila i naručila nekoliko velikih ledolomaca, pa čak i na nuklerani pogon, kako bi mogla da probije arktički put za svoje komercijalne brodove.

Svoje ambicije prema krajnjem severu zemljine kugle Peking je izložio u januaru ove godine u svom projektu „Polarni svileni put”. Imajući u vidu globalno zagrevanje kineski planeri hoće da otvore nove pomorske linije koji bi prolazili kroz predele večnog leda kako bi ohrabrili kompanije da grade infrastrukturne projekte na Arktiku.

Prema pisanju australijskog strateškog instituta ASPI, Kina ubrzano radi na tome da zauzme svoje pozicije na kontinentu večnog leda i zbog toga što se ispod njegove površine nalazi jedna trećina svetskih rezervi nafte i prirodnog gasa koji se još uvek ne eksploatišu. Rusija je tu geografski u prednosti, jer je već proglasila 1,2 miliona kilometara Arktika  svojom ekskluzivnom ekonomskom zonom. Inače, Severoistočni prolaz, koji prolazi kroz ruske teritorijalne vode duž obale Sibira, kineskim brodovima koji iz Pacifika plove prema Atlantiku put skraćuje za 12 dana u poređenju s putem koji ide kroz Suecki kanal.


Komentari13
a4274
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marcco
Pa ako ne želite "kinesku diktaturu" u vašem dvorištu, raspište novi tender sa kriterijumom "Kinezima zabranjen pristup tenderu" pa platite duplo. A onda objasnite kojim pravom to radite kada je to suprotno pravilima STO.
aco vasiljevic
Zato cete imati americku diktaturu u vasem dvoristu.
islam hajrudin
A dva su oka u glavi,zar ne?Hahahha
Radmila Mišić
Kako je to Kina "bacila oko na Grenland"? Kao Istočnoindijska kompanija kad je kolonizovala Indiju? Ne, Kina ima para i gleda gde da ih uloži i to je sve. Da su dosad SAD, Danska itd ulagali u Grenland, ne bi za Kinu bilo više mesta. Uostalom, i nama stalno stižu poruke tipa "nismo trenutno raspoloženi da ulažemo kod vas ali nemojte slučajno da dozvolite Kini da ulaže". A teoretiše se da kapital ne zna za granice, da je svet globalno selo i da može da ulaže gde ko hoće.
Milosav
Sjaj i beda zapadne demokratije. Sve dok oni pobedjuju na tenderima, i to po smesnim cenama, sve je po propisu, a cim izgube, nalaze hiljadu razloga zasto to nije demokratski. To sto na severozapadu Grenlanda vec postoji americka vojna baza, to je normalno stanje stvari, a sto bi neko drugi hteo da izgradi civilni aerodrom, to je katastrofa.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja