utorak, 19.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 25.12.2018. u 21:30 Aleksandra Isakov

Obnovljena dva veka stara crkva u Čoki

Restauratori su gotovo do pred Božić radili u Rimokatoličkoj crkvi Svetog trojstva obnavljajući zidno slikarstvo jednog od najznačajnijih slikara Austrougarske monarhije
Реконструкција цр­кве у Чоки (Фо­то при­ват­на ар­хи­ва)

Subotica – Na božićno jutro vernici u Čoki kročiće pod restaurirane svodove Rimokatoličke crkve Svetog trojstva. Pogledom će preletati preko osveženih boja, obnovljenih zidnih slika i ukrasnih detalja koje sada prvi put vide u izvornoj lepoti jer su pre toga decenijama propadali do granice potpunog nestajanja.

Ovo je treća godina kako Goran Bolić i mr Aleksandra Jeftić, restauratori Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Subotice, sa saradnicima obnavljaju masivno i vredno zdanje izrazite lepote. Ovog decembra temperature su bile već u dubokom minusu kada su poslednji put prevukli četkicom vraćajući sjaj slikama starih majstora.

„Radili smo u više faza što je bilo uslovljeno teškim oštećenjima u unutrašnjosti crkve, kao i načinom finansiranja, jer posao na obnovi, svih ovih godina odvija se uz podršku Ministarstva kulture. Zidna dekoracija Crkve Svetog trojstva je izuzetno klasicističko delo velikih površina i zahtevnih detalja. Zbog lošeg stanja u kojem se nalazilo, pristup konzervatorsko-restauratorskim radovima je vrlo složen i zahteva veliku profesionalnu posvećenost”, kaže za „Politiku” Goran Bolić.

U manjim mestima, kao što je severnobanatska opština Čoka sa nešto više od četiri hiljade stanovnika, hramovi su mesta okupljanja, neformalni centar i njegova središnja tačka, pa se i njihovom obnovom čuva kako istorija, tako i zajednica koja se oko nje okuplja. Rimokatoličkoj crkvi Svetog trojstva je, sudeći po lepoti i veličini, tu ulogu još pre više dva veka namenio njen graditelj Lajoš Marcibanji. Letopisi beleže: 1783. bogati plemić Lajoš Marcibanji od Bečke komore traži dozvolu da osnuje plebaniju i stan za učitelja. Naredne godine podignuta je kapela koja je nedovoljna da primi sve vernike. Zato je 1803. godine postavljen kamen temeljac za gradnju crkve, a ktitorstvo, nakon smrti Lajoša, nastavljaju sinovi Lerinc i Janoš. Nakon pet godina crkva je podignuta i Lerinc odlazi u Beč gde kupuje slike, mobilijar, i crkvene stvari potrebne za održavanje službi.

Nije se štedelo ni na gradnji, ni na uređenju crkve. Reprezentativan spoljni izgled, nadopunjen je bogatom baroknom plastikom i ritmom lukova i svodova u unutrašnjosti hrama. Slikarski radovi izvedeni su u duhu najboljih baroknih ostvarenja, a u studiji koju je uradio Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture, navodi se da se slikarstvo pripisuje radionici Paula Trogera, profesora bečke akademije i jednog od vodećih slikara monarhije s početka 18. veka.

Restauratori Aleksandra Jeftić i Goran Bolić pažljivo su, radeći tri godine zaredom na enterijeru crkve, sačuvali slikarstvo Crkve Svetog trojstva kao spomenika kulture od izuzetnog značaja. Kažu, posao je bio mukotrpan, i zbog veličine samog objekta i površina koje su zahtevale sanaciju, kao i zbog stepena njihovog oštećenja. Međutim, obnova još nije okončana.

„Preostala je poslednja faza koja obuhvata radove na zidnoj dekoraciji trećeg traveja (središnjeg dela crkve) i hora. Spomenički značaj zdanja prevazilazi mogućnosti ove male zajednice i nadamo se da će i naredne godine ministarstvo nastaviti da finansira obnovu Crkve Svetog trojstva kako bi joj u potpunosti vratili prvobitni sjaj”, navodi Bolić.

Komеntari2
d8486
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Decak
Mihaljo-Backa, vrlo dobar komentar. Kao da se stide da pisu o novcu, nasi novinari (i uopste Srbi), ne navode ko je, kada, koliko i kako investirao u projekte. I naravno, posle se cudimo gde su neki novci isparili.
Mihaljo-Bačka
Lep primer kako se i pored toga što nema dovoljno para, za jedan verski objekat( koji ne služi za potrebe svakog građanina čak ni u tom mestu) ipak se nađe:"надамо се да ће и наредне године министарство наставити да финансира обнову Цркве Светог тројства ".Meni u ovom tekstu nedostaju dva podatka.Koliko je sredstava uložilo naše ministarstvo do sada i prema proceni koliko još treba sredstava i koliko je sama crkva učestvovala i koliko je sam Vatikan tome doprineo.Pozdrav od penzionera.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja