utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:10
POGLEDI

Dok žive Krajišnici – živeće i Krajina

Autor: Savo Štrbacponedeljak, 31.12.2018. u 18:00

Izbegli i prognani Srbi iz Hrvatske već 23 godine oko Nikoljdana obeležavaju Dan i krsnu slavu Republike Srpske Krajine. Tako je bilo i ove godine: u Novom Sadu održan je Svesrpski krajiški sabor pod sloganom „Dok žive Krajišnici - živeće i Krajina”, u Beogradu  svečana akademija pod nazivom „Krajina živi”,  a u Banjaluci sečen je slavski kolač i otvorena izložba pod nazivom „Osnivanje SAO Krajine i Republike Srpske Krajine”.

Šta to Krajišnici obeležavaju?

Pobedom ekstremno nacionalističke stranke HDZ-a na prvim višestranačkim izborima u Hrvatskoj, održanim u aprilu i maju 1990, otvoren je prostor za antisrpsku kampanju, čiji je cilj bio  minimiziranje političkih i nacionalnih prava Srba, koji su bili konstitutivan narod u toj federalnoj jedinici  SFRJ.

Neuvažavanje srpskih amandmana na predlog novog hrvatskog ustava dovelo je najpre do stvaranja Zajednice opština Severne Dalmacije i Like juna 1990, a zatim i do usvajanja Deklaracije o suverenosti i autonomiji srpskog naroda u Srbu 25. jula. Istovremeno donesena je i odluka o raspisivanju referenduma o kulturnoj autonomiji Srba u Hrvatskoj, koji je održan od 19. avgusta do 2. septembra iste godine. Na osnovu rezultata referenduma Srpsko nacionalno veće je 30. septembra utvrdilo da se srpski narod izjasnio za srpsku autonomiju „na etničkim i istorijskim teritorijama na kojima živi  a koje se nalaze unutar sadašnjih granica RH kao federalne jedinice SFRJ”.

U nameri sprečavanja održavanja srpskog referenduma, hrvatska vlast je reagovala tako što je 17. avgusta 1990. pokušala da iz pojedinih stanica milicije u srpskim gradovima oduzme naoružanje rezervnog sastava milicije, što je dovelo do podizanja barikada i blokade saobraćaja na prilazima srpskim mestima, koje su hrvatski mediji pejorativno nazvali „balvan revolucija”.

Hrvatski sabor 22. decembra 1990, bez uvažavanja srpskih zahteva i bez zvanično proklamovanog stava povodom pitanja srpske autonomije, usvaja novi ustav, kojim su Srbi svedeni na nacionalnu manjinu.

Dan ranije, međutim, Srpsko nacionalno veće i Privremeno predsedništvo Zajednice opština Severne Dalmacije i Like usvajaju Statut i proglašavaju Srpsku autonomnu oblast Krajina, u čiji sastav je ušlo 13 opština (Knin, Benkovac, Obrovac, Gračac, Donji Lapac, Korenica, Vojnić, Vrginmost, Glina, Dvor na Uni, Kostajnica, Petrinja i Pakrac) sa većinskim srpskim stanovništvom.

Početkom 1991. rukovodstvo tadašnje SFRJ bezuspešno pokušava da arbitrira u rešavanju nastalog konflikta između Knina i Zagreba. Hrvatska se sve više naoružava, povećava broj policajaca, formira Zbor Narodne garde (ZNG) kao vlastitu vojsku, iako je još formalno u sastavu SFRJ. U februaru 1991. Hrvatska donosi odluku da na njenoj teritoriji ne važe savezni zakoni, kao i odluku o „razdruživanju od SFRJ”, a predstavnici SAO Krajine usvajaju Rezoluciju o razdruživanju SAO Krajine i RH. Posle formiranja SAO Krajine, dolazi do formiranja SAO Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema (22. februara 1991) i SAO Zapadne Slavonije  (12. avgusta 1991).

Hrvatski „redarstvenici” 31. marta 1991. silom ulaze  na Plitvice, koje su bile u sastavu Krajine, što je dovelo do prvog ozbiljnijeg oružanog sukoba u Hrvatskoj. Krajinske vlasti su „plitvički događaj” iskoristile na način da su narednog dana donele odluku o prisajedinjenju SAO Krajine Srbiji. A kada je Hrvatska, nakon smirivanja situacije na Plitvicama, odlučila da sprovede referendum o statusu RH (19. maja) i krajinsko rukovodstvo donosi odluku o sprovođenju referenduma o prisajedinjenju Srbiji i „za ostanak u Jugoslaviji sa svima koji to žele”, koji je sproveden 12. maja i čije rezultate je  Skupština SAO Krajine potvrdila 16. maja.

Na prostoru bivše Jugoslavije presudnu ulogu odigrale su odluke Slovenije i Hrvatske od 25. juna 1991. o proglašenju „potpune državne nezavisnosti”. Iako je krajem 1991. i početkom 1992. međunarodna zajednica ove odluke ishitreno „ozakonila”, one su otvorile put ratnom požaru. U tom ratnom požaru našli su se i Srbi u tri autonomne oblasti, koje su objedinili u RSK 19. decembra 1991. kada je Skupština srpskog naroda u Hrvatskoj usvojila Ustav i proglasila Republiku Srpsku Krajinu.

Dokumentaciono-informativni centar „Veritas”

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari3
4b6ed
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dimitrije
До године у Книну! До године у Призрену!
Vladislav Raška
Почетак нестанка Крајишника је почео и раније, јер нису имали природни центар тј град ка којем би гравитирали. Све што је било школовано пре или касније селило се или ка Загребу или Београду. Покушали су неки генерали типа Ћанице Опачића да направе неки значајнији центар у Крајини, али у томе нису успели јер су смењени од стране Бакарића.
Sinisa Stojcic
Krajina je izgubljena,na zalost

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja