nedelja, 17.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:00
FORMULE ŽIVLjENjA

Zašto se nadamo

Ljudi imaju potrebu da gledajući u budućnost i veruju da je nepovoljno stanje prolazno, privremeno, da će uslediti željeni, pozitivan rasplet, a ovo osećanje naročito se javlja početku nove godine
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 31.12.2018. u 08:00
(Срђан Печеничић)

Kada se ljudi nalaze u nekim nepovoljnim okolnostima na koje ne mogu da utiču, ostaje im samo da se nadaju da će se nešto desiti što će okolnosti pozitivno promeniti. Onaj koji se nada manje trpi od onoga ko je izgubio nadu. Razlog je u tome što onaj koji se nada veruje da je nepovoljno stanje prolazno, privremeno, da će uslediti željeni, pozitivan rasplet.

Zato ljudska bića imaju potrebu da gledajući u budućnost osećaju osećanje nade, naročito u onim simboličnim vremenskim tačkama kakva je početak nove godine.

Životni elan i želje

Ne samo da nam osećanje nade pomaže da nešto izdržimo, već nam i daje energiju da idemo napred. Doživljaj životne energije, životnog elana ili libida, snažno je povezan sa željama. Kada ljudi nešto snažno žele i kada veruju da to mogu ostvariti, puni su životnog elana kojeg usmeravaju na ostvarenje datog cilja. Kada ljudi nešto što snažno žele povezuju sa suštinom svog bića, shvate da tu svoju želju nikada neće ostvariti, tada gube životnu energiju i postaju depresivni. Nekada je jedino nada ono što sprečava da se osoba „slomi” u egzistencijalnom smislu. A kada osoba prestane da veruje da će se na kraju ono čemu se tako snažno nada zaista dogoditi, tada nastupa beznađe, očaj sa kojim odlazi poslednja životna energija, volja za životom.

Kada nešto želimo tada je ključno pitanje da li mi možemo da učinimo nešto kako bismo svoju želju ostvarili ili ne možemo ništa da učinimo. Kada možemo, tada je u pitanju aktivna želja koja nas pokreće na akciju da je ostvarimo i da tako dođemo do zadovoljstva ili sreće. Međutim, naše ljudske moći su ograničene. Ako uporedimo našu današnju situaciju koju karakteriše veliki stepen civilizacijskog razvoja, pogled na svet koji je zasnovan na nauci i tehnologiji, sa situacijom čoveka u prvobitnim zajednicama, možemo zaključiti da se naša, ljudska moć u izuzetno povećala. Uprkos velikom napretku koji nam je omogućio da ostvarimo mnoge naše želje, da aktivno delujemo na svet i da ga nateramo da se prilagodi našim željama, naše ljudske moći su i dalje ograničene. S druge strane ove granice su „više sile”, prirodne i društvene sile koje su jače od nas i na koje ne možemo uticati.

Upravo onda kada nemamo moć da utičemo na razvoj događaja ili na sudbinu, stupa na scenu osećanje nade. Mi tada jednostavno verujemo – nadamo se – da će se stvari odvijati u skladu s našom željom. To nam daje izvesno osećanje sigurnosti da će stvari biti onakve kakvih ih želimo. Takođe, ako želimo da prestane neko neprijatno stanje, recimo neka teška bolest na čiji razvoj ne možemo puno uticati, tada nam je takođe potrebna nada kako bismo imali sliku budućnosti koja se odvija na način na koji želimo. Upravo zbog toga što i onda kada smo nemoćni i bespomoćni i kada ništa ne možemo uraditi, nada nam daje pozitivnu viziju, ona nam omogućuje takvu sliku budućnosti zbog koje želimo da živimo.

Nekada ljudi pogrešno procenjuju svoje moći da utiču na pozitivni razvoj događaja. Jedna vrsta greške jeste da imaju moć da utiču, ali oni umesto da aktivno žele i preduzmu akciju, pogrešno veruju da su nemoćni tako da se samo pasivno nadaju. Druga vrsta greške je kada ljudi u stvarnosti nemaju moć da utiču na pozitivan razvoj, ali pogrešno veruju da imaju, tako da su aktivni, gubeći energiju u aktivnostima koje ne mogu da donesu rezultat.

Lažna nada

Na lažnu nadu možemo gledati kao na statistički problem. Brojne su situacije u kojima je verovatno da će se stvari odviti na željeni način, ali je ova verovatnoća veoma niska. Primer za to bi bilo igranje igara na sreću ili klađenje na sportske rezultate. Što je osobi važnije da se dogodi pozitivan rezultat to je sklonija da se poveruje da će se baš njoj dogoditi statističko čudo. U medicini je poznata izreka: Sve bolesti su izlečive, ali nisu svi bolesnici.

Ljudi ne vole poziciju pasivnosti i zato imaju sklonost da pomažu „višoj sili”. Za vernike je to molitva Bogu da utiče na pozitivan ishod. Drugi se okreću magijskom „principu magnetizma” verujući da i sam čin snažnog željenja može da utiče na stvarnost. Kako bilo, želeti drugima da im se ostvare želje i nade jeste znak prijateljstva.


Komentari14
4726e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar V. Terzic
Nada, ljubav i vera su najvazni pokretacki cinioci. Nada nas odrzava da ne posrnemo u teskim trenucima. Osnovno nacelo ljudskog dostojanstva glasi - u dobru se ne povisi u zlu se ne ponizi. Sve je prolazno. Evo jedne poucne arapske price. - Otac i sin su imali samo jednu staru ragu. Pratili su karavane koji su se kretali kroz pustinju i prezivljavali su vise od milostinje nego od svog rada. Kada je otac ostario i iznemogao prodao je ragu da bi preziveli. Ubrzo zatim stari je bio na samrti. Pitao ga je sin:"Zasto tata prodade konja, od cega cu ja ziveti?"- "Sine moj, ostavicu ti crnu i belu kutiju. Kada ti bude najteze otvori crnu, a najlepse otvori belu kutiju". Posle oceve smrti sin za dva-tri dana nista ne zaradi i u beznadju otvori crnu kutiju i procita-I OVO CE PROCI! Cetvrtog dana ga prihvati vodja novog karavana. Uspesno je radio za njega. Ovaj mu poveri gradnju kuca u oazi. Za nagradu je dobio najlepsu kucu. Bio je presrecan, a onda otvorio belu kutiju i procitao-I OVO CE PROCI!
Zoran N Sad
Nada je jedan od pojmova za verovanje u bolje sutra, bolje u svemu uopšte. Kao i sve drugo, nada važi samo za jedno biće za jednog čoveka. Pošto ne postoji ništa što važi za dvoje ili više njih, tako i nadu treba posmatrati, naravno uvek se treba nadati boljem od onoga kako nam je trenutno. Uvek može bolje, a još ako i sami uzmemo učešće i doprinesemo činjenjem...
Ljubomir
Ovo nije slucajno sada napisano: "Друга врста грешке је када људи у стварности немају моћ да утичу на позитиван развој, али погрешно верују да имају, тако да су активни, губећи енергију у активностима које не могу да донесу резултат." Kako lepo receno onim beznadeznim tzv. opozicionim šetačima.
Bosko
Zašto se nadamo? Naš mozak je, tokom evolucije, tako dizajniran da funkcioniše. Mi sistematski grešimo kada procenjujemo verovatnoće ishoda budućih dogadjaja, precenjujemo verovatnoće ishoda pozitivnih dogadjaja a potcenjujemo verovatnoće negativnih dogadjaja. Naš mozak generalno tako funkcioniše da svet i svoje sposobnosti ocenjujemo bolje nego što oni stvarno jesu.To se u nauci zove pristrasnost optimizma. Ljudi koje objektivno procenjuju realnost pate od akutne depresije.
Zoran
Aj didem da trcim na 19 stepeni i 92 posto vlage.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja