sreda, 21.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 28.12.2018. u 22:00 Novica Đurić

Monografija o istoriji crkava u plemenu Drobnjak

Једна од цркава у Дробњаку (Фото Приватна архива)

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Decenijama su u Crnoj Gori objavljivane monografije o velikim bitkama i revolucionarima Narodno oslobodilačke borbe, uglednim slikarima, o gradovima a retko o verskim znamenitostima. Takvu praksu prekinuo je publicista i istoričar Tomaš Ćorović iz Šavnika objavljujući vrednu monografiju „Crkva u Drobnjaku” u kojoj je pohranio brojne spise, predanja i priče o životu crkve u plemenu Drobnjak.

Ćorović je monografijom obuhvatio nastanak hramova na drobnjačkom tlu počevši od Crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Nikšiću koja je iz prednemanjićkog perioda i bila saborni hram plemena Drobnjaka i Nikšića, preko crkava i manastira pre turske okupacije – Podmalinsko, Bijela, Pošćenje, Pridvorica, Petnjica, Kosorići, Dubrovsko, Tušinja, pa sve do danas.

Prema rečima Ćorovića u Drobnjaku nikada nije bilo druge vere osim hrišćanske, pravoslavne, jer se „Drobnjak uspeo odupreti islamizaciji”.

Paroh šavnički Draženko Ristić kaže o monografiji da „sada možemo predstaviti svetu ono što imamo, a imamo zaista mnogo”, dok je za književnika Janka Jelića monografija „napisana za sva vremena”.

U povodu ove knjige protojerej stavrofor Slobodana Zekovića, starešina hrama Sveti Jovan Vladimir u Baru, kaže da je za crkvu bio najteži period „vreme građanskog rata 1941–1945, kao i period komunističke vladavine”.

„Već na početku rata ubijen je na Žabljaku prota Bogdan Cerović sa sinom jedincem, a početkom 1942. u Šavniku mučenički je ubijen sveštenik Novo Delić sa još 22 stradalnika. Krajnji bilans stradanja crkve u Crnoj Gori od komunista je preko 120 ubijenih sveštenika na čelu sa mitropolitom Joanikijem Lipovcem, a nastavljeno je i posle rata”, reči su sveštenika Slobodana.

Autor monografije Tomaš Ćorović kaže da ovom monografijom želi da podstakne istraživaće na nova dela.

„Mi pripadamo istorijskom narodu, srpskom i pravoslavnom. Nažalost, danas želi da se stvori neki novi narod odričući se svoje vere, prošlosti, epike i gusala”, poručuje Ćorović. „Svaka kuća bez temelja nije duga veka.”

Komеntari5
9bff0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бата Ваљево
После књиге о Шавнику још једно драгоцено дело Томаша Ћоровића, драгоцена инспирација и за нове генерације да без познавања властите историје нема ни стварања примерне будућности.
Џеронимо
Будућност је у племенима!
Ranko M.
Da, "svaka kuca bez temelja nije duga vijeka",a Drobnjaci, Rovci i Moracani, kao i mnogi drugi, postavili su temelje Srpstva i Pravoslavlja na crnogorskom prostoru. Ti temelji, odolili su svakoj najezdi na Srpstvo do sada, a odoljece sigurno i ovoj poslednjoj. Rovci, Moracani a posebno Drobnjaci izneli su najveci teret "Mojkovacke bitke" i herojski branili odstupnicu srpskoj vojsci na Bozic 1916.godine, uz ogromne zrtve. Ali, to nisu bili danasnji "Montenegrini", koji sa tim Crnogorcima-Srbima, nemaju nikakvih duhovnih dodirnih tacaka. Potomci Mojkovackih junaka i danas su na "braniku Srpstva" u Crnoj Gori. I dok je njih, bice i Srba i zvonice "Pravoslavna" zvona na pravoslavnim Svetinjama u Crnoj Gori. I zato, kao sto Srbija pomaze Hilandar, Srbe na KiM-u i u RS, morala bi naci vise razumevanja za Srbe u Crnoj Gori. Jer, njihov opstanak kao i opstanak Srba na KiM, u dobroj meri zavisice od pomoci i razumevanja Srbije. Oni su poslednja "linija odbrane" Srpstva u Crnoj Gori.
Mladen Mladenović
Nadajmo se da će biti tako, iako je tanka linija između pomoći Srbije svom narodu i toga da takvu pomoć Crna Gora smatra miješanjem u unutrašnje stvari. Najgore je što nam status kao naroda nije definisan tako da smo ni na nebu ni na zemlji. U suštini smo nigdje, idealno pozicionirani da nas vlast gazi kako joj se prohtije. Srbija bi mogla da pomogne na način da ujedini i okupi sve srpske partije u Crnoj Gori tako da imamo jasno definisane svoje predstavnike, a ne da se oni svađaju i optužuju međusobno stvarajući ne znam ni sam koliko stranaka. Tako da ne znaš ni koga da izglasaš da te predstavlja. Za oba ova pitanja, nije potreban novac, već samo dobra volja i spremnost da se radi u najboljem interesu za srpski narod u Crnoj Gori. Inače nam prijeti nestajanje i sve manji procenti naroda koji će se izjašnjavati kao srpski i govoriti srpskim jezikom. Da je trećina poslanika u Skupštini Crne Gore iz srpskih stranaka, bilo bi lakše izboriti se sa ovakvom anti-srpskom vlašću. Pozdrav!
Sofija
Sigurna sam da ce pomoci i drzava i narod u Srbiji. Neka je Bog u pomoci dobrom srpskom narodu. Hvala van na lepom komentaru i autorima monografije i Politikinog teksta , takodje hvala.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja