subota, 23.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:34
POLEMIKA

Da li SPS pripada autentičnoj levici

Po­vo­dom tek­sta „So­ci­ja­li­sti, gde ste”, „Po­li­ti­ka”, 21. de­cem­bra
Autor: Mi­o­drag R. Đor­đe­vić*četvrtak, 03.01.2019. u 18:00
Новица Коцић

U svom tek­stu pod na­slo­vom „So­ci­ja­li­sti, gde ste” („Po­li­ti­ka”, 21. de­cem­bra 2018), Bo­ško Jak­šić je ve­o­ma ja­sno obra­zlo­žio či­nje­ni­cu da su so­ci­ja­li­sti  „za­bo­ra­vi­li” da se bo­re za so­ci­jal­nu prav­du i da za­stu­pa­ju in­te­re­se rad­ni­ka, te da su pre­sta­li da se bo­re pro­tiv so­ci­jal­ne ne­jed­na­ko­sti  i osi­ro­ma­še­nja sta­nov­ni­štva.

Pod­le­gav­ši glo­bal­nom po­pu­li­zmu, oni  i ne tra­ga­ju za od­go­vo­rom na pi­ta­nje ka­ko za­u­sta­vi­ti ja­ča­nje po­li­tič­ke de­sni­ce, ko­ja stal­no obe­ća­va bo­lju bu­duć­nost, gu­be­ći iz vi­da  ključ­ne di­men­zi­je sa­da­šnjo­sti. Ako se so­ci­ja­li­sti ne vra­te se­bi i svo­jim ko­re­ni­ma, oni pre­u­zi­ma­ju, ka­ko s pra­vom ka­že Jak­šić,  „deo od­go­vor­no­sti za lo­mo­ve ko­ji bi mo­gli da usle­de”. 

So­ci­ja­li­stič­ka par­ti­ja Sr­bi­je (SPS) pro­pu­sti­la je sve šan­se, uklju­ču­ju­ći i svoj po­sled­nji ju­bi­lar­ni 10. kon­gres, da se pro­fi­li­še kao au­ten­tič­na par­ti­ja le­vi­ce, jer za 28 go­di­na od svog osni­va­nja ni­ka­da ni­je bi­la u opo­zi­ci­ji, ia­ko je 2000. go­di­ne, po­sle de­se­to­go­di­šnje ka­ta­stro­fal­no lo­še vla­da­vi­ne, pre­tr­pe­la te­žak po­li­tič­ki po­raz. Šta­vi­še, ona ni­je na­šla  pra­vi na­čin ostva­ri­va­nja le­vi­čar­skog pro­gra­ma ni po­sle pa­da  Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća. Ume­sto da se su­o­či sa isti­nom o svo­jim pro­ma­ša­ji­ma i „pre­str­o­ji” za opo­zi­ci­o­no de­lo­va­nje,  ona je po­če­la da de­lu­je kao par­ti­ja ko­ja se, za­rad „gra­ma vla­sti”, ne­do­pu­sti­vo po­li­tič­ki de­gra­di­ra, po­dr­ža­va­ju­ći sve na­red­ne vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je i do­mi­nant­ne po­li­tič­ke stran­ke u nji­ma (DSS, DS, SNS), da bi se da­nas, ko­nač­no, „uto­pi­la” u Srp­sku na­pred­nu stran­ku, bez­re­zer­vno je po­dr­ža­va­ju­ći.

Na taj na­čin, SPS se prak­tič­no opre­de­li­la za „po­li­tič­ko ži­vo­ta­re­nje”, jer ne de­lu­je kao le­vi­ca, već kao po­li­tič­ka de­sni­ca, op­te­re­će­na na­ci­o­na­li­zmom i po­pu­li­zmom. Ti­me je fak­tič­ki iz­gu­bi­la svoj le­vi­čar­sko-po­li­tič­ki iden­ti­tet, pro­kla­mo­van još pri svom osni­va­nju pu­tem ob­je­di­nja­va­nja on­da­šnjeg So­ci­ja­li­stič­kog sa­ve­za i Sa­ve­za ko­mu­ni­sta, i po­sta­la par­ti­ja ko­ja da­nas su­šti­nu po­li­ti­ke vi­di u vla­sti oli­gar­hi­je, bri­nu­ći pre­vas­hod­no o op­stan­ku na vla­sti ma­le gru­pe svo­jih po­li­tič­kih funk­ci­o­ne­ra.

Po­sle svih do sa­da spro­ve­de­nih re­dov­nih i pre­vre­me­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra u Sr­bi­ji, oče­ki­va­lo se da se SPS de­fi­ni­tiv­no opre­de­li za par­la­men­tar­nu opo­zi­ci­ju, po­go­to­vo što je bi­lo oči­gled­no, s ob­zi­rom na iz­bor­ne re­zul­ta­te, da bi ona bez Par­ti­je uje­di­nje­nih pen­zi­o­ne­ra, a po­seb­no bez Je­din­stve­ne Sr­bi­je, mo­gla osta­ti bez cen­zu­sa. Me­đu­tim, sti­ca­jem okol­no­sti, to se ni­je de­si­lo, pre sve­ga, zbog to­ga  što je ru­ko­vod­stvo SPS po­ka­zi­va­lo i po­ka­zu­je vi­sok ste­pen po­li­tič­ke pri­vr­že­no­sti i lo­jal­no­sti pre­ma SNS, uspe­va­ju­ći da na taj na­čin iz­beg­ne opo­zi­ci­o­ni po­lo­žaj i obez­be­di ula­zak u Vla­du Sr­bi­je.

Ta­ko je Sr­bi­ja osta­la bez ja­ke i pre­po­zna­tlji­ve le­vi­ce, a ono što sa­da ima, u li­cu po­sto­je­ćih le­vi­čar­ski ori­jen­ti­sa­nih stra­na­ka, par­ti­ja i po­kre­ta, ne pred­sta­vlja onu po­li­tič­ku sna­gu ko­ja bi mo­gla da vo­di uspe­šnu po­li­tič­ku bor­bu za so­ci­jal­nu prav­du i bo­lji so­ci­jal­ni i ma­te­ri­jal­ni po­lo­žaj rad­ni­ka, kao i ve­ći­ne ukup­nog sta­nov­ni­štva Sr­bi­je. Ta­kvo sta­nje će po­tra­ja­ti sve dok na po­li­tič­koj sce­ni do­mi­ni­ra vlast par­tij­skih oli­gar­hi­ja, me­đu­sob­no po­ve­za­nih na ba­zi lič­nih, a ne op­šte­dru­štve­nih  in­te­re­sa, sve dok ko­rup­ci­ja bu­de iz­nad gra­ni­ce to­le­rant­nog  i  sve dok po­li­tič­ka ka­ri­je­ra funk­ci­o­ne­ra i po­sla­ni­ka bu­de za­vi­sna od par­tij­skih li­de­ra.

Po sve­mu su­de­ći, za po­be­du le­vi­čar­skih (so­ci­ja­li­stič­kih) ide­ja, čak i u onoj du­bi­ni i obi­mu ko­ji ka­pi­ta­li­zam, kao dru­štve­ni si­stem, re­al­no mo­že da ap­sor­bu­je, bi­će po­treb­no mno­go vre­me­na. Ra­di­kal­ni­je ostva­ri­va­nje le­vi­čar­skih ide­ja bi­će mo­gu­će sa po­ja­vom one po­li­tič­ke sna­ge ko­ja je opre­de­lje­na za ka­pi­ta­li­stič­ki so­ci­ja­li­zam  i ko­ja je spo­sob­na da u tom smi­slu ob­je­di­ni i ak­ti­vi­ra ceo le­vi­čar­ski po­ten­ci­jal srp­skog dru­štva. Šta se mo­že oče­ki­va­ti od so­ci­ja­li­sta?

U po­me­nu­tom  tek­stu Jak­šić je iz­ra­zio bo­ja­zan da će 10. Kon­gres so­ci­ja­li­sta (22. de­cem­bra) bi­ti „hva­lo­spev ak­tiv­nom uče­šću u ko­a­li­ci­ji ko­ja ze­mlju uvo­di u „zlat­no do­ba”(!?) i da će iz­be­ga­va­ti od­go­vor na pi­ta­nje  ot­kud i za­što žu­ti pr­slu­ci u Fran­cu­skoj“. Ova bo­ja­zan, na­ža­lost, ni­je bi­la bez osno­va.

* Re­dov­ni pro­fe­sor uni­ver­zi­te­ta


Komentari11
98421
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar
Pitanje je koliko su kod nas partije uopste leve ili desne orijentacije. Cinjenica je da je nekadasnji SPS imao neko socijalisticko nasledje. Borkovo levicarenje ne videsmo ali je zato Djilasovo samoproglasenje za nekakvog levicara brutalno izrugivanje ideji levice.
Mehmed Rakovac
Dobro pitanje iz naslova, koje se može odnositi na sve stranke/partije koje sebe zovu L/IJ/EVOM orjentacijom na području Balkana (pa i šire). Ako se uzmu osnovna obilježja savremene ljevice, pogledajmo kakve ih na Balkanu osobine krase: anti-autoritarnost (svi predsjednici lijevih stranaka/partija su skoro pa despoti); demokratičnost (lobiranja kod unutarstranačkih izbora su došla do nivoa negacije izbora); anti-kapitalizam (najuže rukovodstvo je trulo bogato i ima vlastite firme na tuđa imena); intrenacionalizam i anti-nacionalizam (ha, ha, ha, ha...); itd., itd. Ovaj kratki pregled mogao bi (možda?) poslužiti kao paradigma u pravcu ODUSTAJANJA od busanja u prsa desno-l(ij)evo orjentacije. Znamo mi nas,
Зоран Маторац
И Гадафијева социјално одговорна диктатура била је нека врста левице
Preporučujem 2
Buta
Dobro je sto postojite g. Jaksicu, ko bi nas prosvetlio inace?Nekada smo govorili utopijski komunizam a sada cemo utopijski socijalizam. Ocigledno, nama treba jaram kapitalisticki ili neki drugi.
Никола
Нама треба окупљање око националне идеје, јер смо угрожени са свих страна. Левице и деснице, нека дођу касније, па нека се боре, али сада изнад свега је битно да будемо уједињени око националне идеје и да се боримо за свој опстанак.
Mike Kovian
@Anka: Ne znam za Švedsku, a ni za Evropu u celini, jer sam prilično izolovan i uglavnom se obaveštavam čitajući štampu u koju, nažalost, sve manje verujem. U Americi je socijalizam misaona imenica. L.Davidović daje prilično tačnu dijagnozu "levice", međutim to što on kaže je oduvek tako. Levica je jednostavno širok pojam, danas i preširok. U Americi je "levica" sinonim za "naprednjake" (ali ne srpske!) ili "progresivce", a to je amalgam svega i svačega, od soc-demokrata, liberala, neoliberala pa i libertanaca. Ali postoje i "tradicionalisti", uglavnom Republikanci, kao protivteža, pa i oni sami imaju frakcije. Ja sam sebe oduvek smatrao nekom vrstom socijaldemokrate koji naginje socijalizmu mada nikad nisam bio član nijedne partije. Moja duhovna inspiracija je Noam Čomski, vanserijski ličnost koja pripada 22-om veku. Inače, sviđa mi sa vaš ( i Davidovičev) način rezonovanja. Cenim iskrenost i doslednost pa makar se i neslagao sa stavom. Želim vam, kao i svim komentatorima, srećnu Novu

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja