utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:36

Može li Pamela Anderson da spase Evropu

Autor: Dragan Vukotićnedelja, 30.12.2018. u 20:00

Protesti „žutih prsluka” na francuskim ulicama više nemaju intenzitet koji su imali na početku, predsednik Makron im je poručio da su „imali pravo”, policija je dobila tražene povišice, a Pariz je polako zahvatio praznični duh. Hiljade lampiona na čuvenim bulevarima, čiji pločnici pamte duh pobune valjada kao nigde drugde u Evropi, učinili su da zahtevi demonstranata budu gurnuti u drugi plan zbog ušećerene iluzije o boljim danima koje nova godina samo što nije donela. Ipak, u ovogodišnjim nemirima koji su zahvatili Francusku ima još nečega „kvalitativno” drugačijeg.

Po svemu sudeći, „žute prsluke” nije izazvao samo Emanuel Makron, a nije ni njegov patron i prethodnik u Jelisejskoj palati Fransoa Oland. Nijedna politička opcija, bilo koje provenijencije, nema kapacitet da kao kišobran natkrije proteste u Petoj republici. Reč je ovde o mnogo širem nacionalnom frontu nastalom iz nezadovoljstva socijalnim nepravdama nataloženim tokom više generacija. Doduše, Makronov tehnokratski profil i upadljivo nerazumevanje potreba običnog Francuza nisu odmogli da kritična masa bude formirana baš sada.

„Žuti prsluci” traže društvo koje nije skrojeno po meri bogatih (Foto Beta/AP)

POBUNA PERIFERIJE: Otkako je 2011. pokret „Okupirajmo Volstrit” pažnju svetske javnosti skrenuo na ogroman problem sve veće materijalne nejednakosti, nijednoj sličnoj akciji (a bilo ih je pregršt) do javljanja „žuti prsluka” tako nešto nije pošlo za rukom. Zato se čini da ima više argumenata u korist tezi da protesti širom Francuske imaju više sličnosti sa američkim protestom koji je počeo u njujorškom parku Zukoti, negoli sa demonstracijama iz 1968, kako se moglo čuti ovih dana. Ono Makronovo „u pravu ste” upućeno demonstrantima, istina, nosi na prostorima bivše Jugoslavije zlokoban eho izneverenih obećanja iz šezdeset osme.

Ipak, zastrašujuća jednačina koja je pre sedam godina postala moto pokreta „Okupirajmo Volstrit” – ona o jedan odsto Amerikanaca koji imaju više bogatstva nego 99 posto ostalih – i danas stoji, s tim da je statistika postala možda još sumornija. Naime, „Oksfam” je ponovo upozorio da je postotak nepristojno bogatih još manji od ovog famoznog jedan posto, odnosno da 0,01 posto bogatih imaju više novca nego milijarde siromašnih širom sveta.

Iako je Francuska uz neke druge evropske zemlje percipirana kao bastion socijalnih prava i sloboda (setite se samo filmova Majkla Mura), nešto je očigledno krenulo po zlu. Predsednik (i nekadašnji ministar ekonomije) otvoreno se svrstao na stranu bogatih i usmerio sistem tako da oni postanu još imućniji, i to po cenu dodatnog kopnjenja srednje klase. Ne čudi zato što pobuna nije izbila u elitnim kvartovima Pariza ili Sen Tropea. Besni građani koji su marširali otmenim pariskim bulevarima, lomeći sve pred sobom, nisu odatle. Centralni arondismani su odavno toliko skupi da u njima nema mesta za takozvani običan svet. Da izraze svoje nezadovoljstvo u centru Pariza došli su građani iz okolnih gradova pritisnuti materijalnim nevoljama za koje okrivljuju institucije i funkcionere smeštene u blistavim palatama.

RASTEZANjE DRUŠTVENOG TKIVA: Začuđujuće brzo horizontalno širenje pokreta dokazuje njegov „natpartijski karakter”. Ima, sasvim je izvesno, među „žutim prslucima” i simpatizera Marin le Pen i, recimo, Melanšonovih levičara. Ipak, iako oni predstavljaju prevashodno pobunu onih koji nemaju protiv onih koji imaju ne treba gubiti iz vida još jednu političku dihotomiju koja opseda Evropu. U susret izborima za Evropski parlament, sondaže javnog mnjenja prognoziraju povlačenje glasačkog tela ka polovima političkog spektra, uz slabljenje njegovog centra. Ova dva fenomena u suštini predstavljaju dve strane istog novčića, jer ko je kroz istoriju češće bio vođa osiromašenim masa željnih promena od ekstremne levice ili desnice?

Kako sada stvari stoje, ideje za rasplitanje ovog čvora niču na najrazličitijim mestima, kojima ne manjka živopisnosti. Tako ovih dana u intervjuu za rimsku „Republiku” nekadašnja „Plejbojeva” zečica, a sada aktivistkinja, Pamela Anderson upozorava na opasnost od nejednakosti i Evropljanima savetuje da nadu potraže u progresivnom pokretu DiEM25 čije je zaštitno lice nekadašnji grčki ministar finansija Janis Varufakis. Na sličnom frontu nalazi se i Toma Piketi, čuveni francuski ekonomista, koji je u svom delu „Kapital u 21. veku” među prvima upozorio na pogubne posledice društvene nejednakosti.

Kada je „Okupirajmo Volstrit” bio na svom vrhuncu, neki od najviđenijih svetskih stručnjaka proglasili su kraj postojećeg poretka i dolazak novih lidera. U godinama koje su usledile oni su zaista i došli, a gotovo ništa nisu uradili za stvaranje pravednijeg sveta. A kakve generacije političara su podstakle „žuti prsluci” biće jasnije već dogodine u maju, u novom sazivu Evropskog parlamenta.


Komentari8
438a2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

deda Milan
Da. Kao i Lepa Brena Jugoslaviju.
DAN
Nejednakosti i to drastične, ima i u Rusiji i u Kini ali tamo ne smeju da protestuju. I kada bi protestvovali ovde bi rekli da ih platio Zapad ! I to je dvostruki moral ! Ako neko pođe na njih kažu da je pošao na državu ! Molim objavite !!
Raca Milosavljevic
... nije dobro,bahatost nemorala liberalnog tkzv demokratskog sveta,kako sami sebi od miloste tepaju medjunarodne zajednice, je na vrhuncu,bombarduju gde pozele,otimaju,pljackaju ubijaju,i to su sve njihovi nacionalni interesi i naravno sve uvijeno u oblandu demokratije ...Srbija je osetila svu tu tragediju bahanalija i razvrata koji hara svetom ... nece biti dobro ...
Lazo
Moja prijateljica rodjena Parizanka zaradjuje vise od 3000 evra mesecno posle poreza. Ima oko 8 nedelja godisnjeg odmora + oko dve nedelje praznika ili kako ona kaze "ja ne radim otprilike jednu nedeljnu mesecno". Uz to naravno ima "besplatno" obrazovanje, zdravstvo i penzijsko (nije besplatno naravno nego placeno od njenih poreza: izracunala je da kad se doda i PDV i sve ostalo placa oko 70% poreza na primanja). U svojoj polu-drzavnoj firmi je menadzer i kaze da efektivno radi oko 4 sata dnevno. Sto je mnogo vise nego mnogi drugi u njenom timu, ali ne sme da ih otpusti, takav je zakon. I pored svega toga ona se zali da je zivot u skupom Parizu tezak i hoce da ode--u Kanadu. Nije doduse isla da protestuje u zutoj kosulji. Ja sam bogatiji od nje i mnogo vecu platu (ne zivim u Francuskoj). I tri nedelje godisnjeg odmora. Radim cesto po 8-10 sati dnevno efektivno sest dana u nedelji. Mnogi od vas ovde bi me svrstali u omrazene bogate. Ne znam sta da vam kazem.
Sava
Свиђа ми се ваш начин размишљања и интересантна ми је ваша констатација/претпоставка да је за већину добро оно што је добро за поједница. Ту препознајем оно што сматрам да је битно, а то је промена која је потребна у друштву, како локално тако и глобално, а та промена почиње од сваког појединца. И када понављамо да је потребно променити свест, треба да кренемо свако од себе и да видимо шта ко од нас може да уради као појединац, јер друштво није апстрактан појам него сума појединаца, у сваком случају повезаних, различитих, али још у античко време је речено - спознај себе сама, и то је оно одакле креће промена и свако од нас својим изборима утиче на промене у друштву и усмеравамо историју из тренутка у тренутак.
Preporučujem 1
Lazo
Tesko pitanje Uciteljice. Ali zasto mislite da ono sto je dobro za pojedinca nije dobro za zajednicu? Eto uzmimo Francusku za primer. Nije siromasna zemlja i ima sve ono sto mnogi u svetu (npr. mi) zelimo (malo se radi, dosta se zaradjuje, i drzava puno daje). Ali ipak, protestuju, strajkuju, nisu zadovoljni i krivi su im bogati. Nisu zadovoljni i hoce da emigriraju. Sto se mene tice, nisam i ne radim ja toliko zato sto sam tako rodjen, nego zato sto sam silom prilika bio emigrant, bez prava, drzavljanstva, bez zdravstvenog, bez icega. Da se razumemo, nisam ja neki bogatas, 1% ili tako nesto, mozda visa srednja klasa u nekoj zapadnoj drzavi, ali mnogo vaznije od toga koliko imam para na racunu, ja sam zadovoljan i ostvaren. Ne bih se nikad menjao sa mojom prijateljicom Parizankom, ni za godisnji ni za manje rada ili beneficije. Cak ni za Pariz, u koji naravno obozavam da odem. Da direktno odgovorim na pitanje: mislim da je za vecinu dobro ono sto je dobro za pojedinca.
Preporučujem 5
Prikaži još odgovora
ves ves
Izgleda da ima nešto pogrešno u psihologiji kako autor teksta reče "nepristojno bogatih".Ta zelja za novcem i još više novca je tolika da ne vide u kom se smeru stvari kreću.Verujem da dolazi trenutak kada će nagomilani bes zbog nepravde ,više nego zbog siromaštva, da eksplodira.Tada će njihov novac malo da znači naprotiv biće vrlo opasno imati ga mnogo.Neće to biti dobro ni za koga ali će prstom pokazivati pre svega na njih.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi / Međunarodni pregled

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja