utorak, 19.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:12
U SUSRET NAJLUĐOJ NOĆI

Oficirski balovi i doček uz restrikcije struje

Nova godina je tek posle Drugog svetskog rata postala državni praznik, do tada se veći značaj pridavao proslavi Božića. – Mladež u kafanama, političari i generali na dvoru
Autor: Jovan Gajićponedeljak, 31.12.2018. u 18:00
(Фото Д. Јевремовић)

Pre tačno 105 godina – 2. januara 1914, na prvoj strani „Politike”, ispod ozbiljnih tema koje kao da su nagoveštavale burne događaje koji će uskoro uslediti, objavljena je mala, šaljiva priča u kojoj se, pored ostalog, kaže: „Jedan moj poznanik strašno se ljuti na čestitanje Nove godine, koja mu liči na prošnju ili čak iznudu. Mislio je najpre da jučerašnji dan provede kod kuće ali je pobedila njegova ljubav prema lokalima, pa je učinio ovo: kupio je za šest groša 20 šarenih kalendarčića i slobodno išao gde je hteo. Kad je u nekom lokalu kelner stao ispred njega i izvadivši kalendarčiće rekao mu ljubazno, srećna vam Nova godina, on se odmah mašio za džep i izvadivši jedan od svojih kalendara rekao još ljubaznije – hvala i vama.”

Ova simpatična priča koja govori o varoškim naravima i običajima u vezi s obeležavanjem tog praznika ujedno je i jedina u kojoj se, januara 1914. Nova godina spominje. Drugih tekstova u vezi s njenim dočekom – nema. To nije ni čudo budući da je Novoj godini tada pridavan mnogo manji značaj nego danas. Varoško stanovništvo još je i obeležavalo dolazak „novog leta” nešto svečanijim ručkom, ponegde su, naročito u oficirskim domovima, održavani novogodišnji balovi i proslave, a viđeniji političari i generali su prvog dana januara odlazili u dvor da kralju čestitaju Novu godinu. Ali, sve to nije uticalo da se 1. januar značajnije razlikuje od ostalih dana. Po selima, gde je tada živela većina stanovništva Srbije, njen dolazak gotovo se nije ni primećivao. Mnogo veći značaj je pridavan Božiću, kao i običajima darivanja vezanim za detince, materice i očeve (nedelje koje predhode ovom prazniku). Valja napomenuti da je do 1918. u Srbiji bio važeći julijanski kalendar, tako da je Nova godina bila posle Božića. Zato je, ako ništa drugo, i trpeza tog prvog januara morala biti mrsna.

Stvari su se donekle promenile posle Prvog svetskog rata. Stvorena je nova država u koju su počeli prodirati običaji sa Zapada. Uvećali su se i gradovi, posebno Beograd, čije se stanovništvo između dva svetska rata utrostručilo, a prešlo se i na novi, gregorijanski kalendar. Sve je to dovodilo do promena u ponašanju, ali i stvaralo određene zabune koje do danas nisu prevaziđene. To se odnosi i na proslavu Nove godine, koja se dočekivala dva puta – ona „zvanična” 1. januara, a „julijanska” (često nazivana i pravoslavna) trinaest dana kasnije.

Tako je bilo i pre devedeset godina, na dočeku „zvanične” 1929. Ali, te godine doček su pokvarila dva događaja. Prvi je bila jaka, gotovo prolećna kiša koja je padala 31. decembra uveče, a drugi mnogo važniji – sve složenija politička i ekonomska situacija u Kraljevini SHS, koja će samo nedelju dana kasnije dovesti do zavođenja šestojanuarske diktature. Sudeći po izveštaju „Politike” od 2. januara 1929, najveselije je bilo u skupim lokalima, poput „Ruske lire”, gde je svirao džez i Beogradskog teniskog kluba, gde su nastupali najpoznatiji pevači. U kafani kod „Malog Arapina” u Poenkarevoj ulici služene su krofne, a jedan od najdražih gostiju bio je pesnik Tin Ujević, dok su pozorišni glumci nastupali u „Kolarcu”. Većina se, izgleda, u lokalima kraće zadržavala: „Terazije i okolne ulice ostale su žive tokom cele noći. Mladež je menjala lokale i izgledalo je da je bilo više sveta na ulici, nego u kafanama”, pisala je „Politika”.

Mada je Nova godina postala državni praznik tek 1955. godine, usvajanjem novog Zakona o državnim praznicima, već u prvim godinama posle oslobođenja osetilo se da duvaju drugi vetrovi, koji će ovom datumu doneti mnogo veći značaj: „Socijalistička Jugoslavija dostojno se pripremila da dočeka 1946. godinu, prvu koju naša zemlja dočekuje u potpunoj slobodi, oslobođena od okupatorskih bandi sa kukastim krstom. Godina u kojoj se otvaraju svetli vidici pobeda na polju izgradnje i obnove značajnih kao i oni na bojištima”, pisala je „Politika” januara 1946. Te godine, poslednji put izašao je i „Božićni dodatak”, ali bez prenošenja stavova SPC, božićne poslanice i tekstova verskog karaktera. Doduše, Deda Mraza još nije bilo, ali je već prvih posleratnih godina 31. decembar proglašen za Dan dečje radosti, kada su najmlađi (tada je bilo i mnogo ratne siročadi) dobijali poklone i išli na različite proslave. Već tada je uvedena i praksa da se Josip Broz 1. januara putem radija obrati građanima i poželi im srećnu Novu godinu.

Nove „stilove” u obeležavanje ovog praznika donele su ratne devedesete, tokom kojih se Nova godina dočekivala uz više oružja, sve veća socijalna raslojavanja i nove, mnogo manje urbane muzičke pravce. Pamti se i „sirotinjski” doček od pre četvrt veka, u vreme najveće hiperinflacije, kada je 1994. godina zbog štrajka rudara „Kolubare” dočekana uz česte i višesatne restrikcije. Ali i tih godina umelo je da bude veselo, a ljudi su nastojali da barem u najluđoj noći zaborave na svakodnevne brige i jedni drugima požele sreću u Novoj godini.

Sve Titove nove godine

Doček 1959. u Indoneziji
(Fotografije sa izložbe Muzeja istorije Jugoslavije)

Tito je mnogo doprineo afirmaciji ovog praznika, naročito od polovine pedesetih, kada su paralelno sa privrednim razvojem zemlje i novogodišnje proslave postale sve glamuroznije. Od 1945. pa do svoje smrti, Tito je samo tri puta Novu godinu proslavio u inostranstvu. Osim u Beogradu, gde je Novu godinu obično dočekivao u svojoj rezidenciji u Užičkoj 15, Domu garde ili zgradi Izvršnog veća Srbije, Tito je za Novu godinu rado odlazio u Hrvatsku i Sloveniju, posebno na Brione, gde je doček u njegovu čast organizovan čak sedam puta.

Doček 1962. na Brionima
(Fotografije sa izložbe Muzeja istorije Jugoslavije)

U Sarajevu je dočekao 1961. godinu, u Miločeru 1973, Novom Sadu 1977, dok je poslednji put Novu godinu dočekao 1980. u vojnoj ustanovi „Karađorđevo”. Tokom ovih svečanosti rado se družio sa najpoznatijim pevačima, glumcima i sportistima bivše Jugoslavije, a društvo mu je, osim državnih zvaničnika, pravila i supruga Jovanka.


Komentari3
566ff
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

islam hajrudin
Ne mogu Srbi bez Tita i to ti JE!
Чика Мика
Браћо Срби, овај текст је веома поучан. Држите се онога што је ваше.
Zoran
Drzimo se, sto ga se vise drzimo, mladi sve vise napolje.
Preporučujem 5

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja