četvrtak, 17.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:44

Kovačici je mesto na listi

Uneskove kulturne baštine Slovački slikari naivci u Banatu ljubav izražavaju plavom nacionalnom bojom, bojom nekadašnjeg Panonskog mora, bojom očiju svojih žena
Autor: Željko Šajnnedelja, 30.12.2018. u 23:30
Зузана Халупова „Ковачичани на Скадарлији”, 1992.
Јан Књазовиц „Игра” 1965. година

Specijalno za „Politiku”
Panonska Kovačica. Vojvođanski gradić u srcu južnog Banata koji godišnje poseti 20.000 turista. Nekada potpuno srpsko mesto, danas je svetli primer multietničkog sklada. U svetu umetnosti svi su čuli za ovaj živopisni gradić: smatraju ga metropolom naivnog slikarstva na planeti. Skoro svaka kuća mali je umetnički atelje. I za samu Slovačku – Kovačica je čarobna, jer u svojoj matici Slovaci nemaju niti su ikada imali ovakve umetničke oaze. Oni su tek u Srbiji našli blagotvorno tlo.

Zato će dve države, prema rečima premijerke Ane Brnabić, koja je nedavno posetila Slovačku, raditi zajedno na tome da Kovačicu uvrste na Uneskovu listu kulturne baštine.

„Nema zemlje na planeti koja ne bi poželela Kovačicu, ali ona je samo jedna, zahvaljujući slovačkoj nacionalnoj manjini. U 20. veku ministarstva sile za jednu zemlju bila su ministarstva policije i vojske, a za pametnu zemlju u 21. veku to su ministarstva kulture i obrazovanja. Mislim da jesmo i da ćemo biti pametna zemlja i da ćemo još više ulagati u obrazovanje i kulturu. Odavde odlazim s jasnim zadatkom: radićemo zajedno na tome da Kovačicu uvrstimo u Uneskovu listu kulturne baštine”, istakla je premijerka Srbije.

Ovo je izgovorila prilikom nedavne posete Bratislavi, gde je otvorila izložbu više umetnika kovačičkog naivnog slikarstva.

Od 1939. godine u Kovačici pojedinci razmenjuju slikarska iskustva i nesvesno postavljaju temelje škole naivnog slikarstva. Bili su to: Martin Paluška, Jan Sokol, Mihail Bireš, Vladimir Boboš. Oni su posle Drugog svetskog rata formirali Kulturno-prosvetno društvo „Pokrok” (Napredak) i 1952. godine organizovali prvu izložbu povodom 150 godina Slovaka u Kovačici. Slavu ovog društva ostvaruju Martin Jonaš i Jan Knjazovic. A šezdesetih ih preuzima Jan Čeh, kao direktor Doma kulture, i formira likovnu sekciju, da bi se sve zaokružilo državnom Galerijom naivne umetnosti kojoj su pripojeni i padinski naivni slikari.

Pikaso je majstorski molerskom četkicom stvarao kubizam, Bajron je predstavljao engleski, Igo francuski romantizam, a banatski moleri umetnosti ostavili su dubok trag u srpskom slikarstvu. Podsetimo se samo Paje Jovanovića, Uroša Predića ili Đure Jakšića. Vatrenim zanosom svojih osećanja prema damama u plavom, četkicom su izražavali čudotvornu ljubav, koja je prepoznatljiva i danas. Upravo ovi slikari po mestima rođenja (Vršac, Orlovat, Srpska Crnja) banatske su komšije kovačičkim naivcima. Pravci su im bili različiti, školovani su na slikarskim bečkim akademijama. S druge strane, kovačička slikarska elita svrstava se u paorske slikare naivce, bez ijednog dana provedenog u bilo kojoj molerskoj akademiji.

Ipak, kovačički slikari svojim ispisivanjem duginih boja ništa manje srce nisu imali niti su zaostajali u snažnom prenošenju emocija na platno u odnosu na akademske slikare. Inspiraciju su nalazili u paorskom poslu, u iskrenoj radosti plodovima stvorenim obradom zemlje. Na slikama se vide kukuruz, bundeve i snopovi pšenice, ušorene ulice, plave noći mladog i punog meseca iznad plavih kuća, plavih ulica i polja, u njima se prepoznaju radost i sreća, Bog i zemlja… Naravno, sve kroz prizmu rada na njivi i porodice koja je blizu. A ljubav u Panonskoj niziji izražavana je plavom nacionalnom bojom, bojom nekadašnjeg mora, bojom očiju njihovih voljenih žena.

Tako izložene slike kovačičkih naivaca su praznik za oči, kao što su slike Zuzane Halupove u Njujorku u UN, koja je svoju ljubav prema deci iskazivala na platnu, jer ih, nažalost, nije imala. Takve slike potpisivao je srcem Jan Knjazovic, čije su slike bile izlagane u pariskom Luvru. Njegov put nastavljaju ćerka Ana i unuka Nataša.

Kada zazimi, a furuna, kraljica peći, puna snopova šaša i banatskih tuluzina zapucketa, zažari se i rasplamsa vatru od kakve se i prozori znoje – ognjišta naivnih slikara pretvaraju se u ateljee naivnog moleraja. U takvoj atmosferi, pre svega paor, a posle umetnik – započinje druženje sa četkicom, bojom i platnom.

Paorske emocije u seoskoj idili pretaču se na platno, pričao nam je to Ivan Samošanin, koji je kod Jonaša bio podstanar dok je bio učenik škole u kojoj je sticao veliku maturu. On je podsticao Martina Jonaša da slika. Jonaš je jedan od najboljih kovačičkih slikara. Njegovo ime zapisano je u antologiji srpskog, jugoslovenskog i svetskog naivnog slikarstva. Nije se odvajao od svoje molersko-paorske kecelje, te se činilo da je u njoj i spavao. Na njegovim platnima, kako opisuje dr Jan Kišgeci u knjizi „Spomenici kukuruzu Martina Jonaša”, dominira vatrenonarandžasta boja bundeve, sunca i klipa kukuruza, što odiše mirom, svetlošću, izobiljem i optimizmom.

Od klipa on stvara kultnu figuru, koja parira drugom simbolu njegovog stvaralaštva – ljudskoj figuri hipertrofiranih udova, jer dlan mora biti dorastao džinovskom kukuruzu da bi klip bio apsolutno u vlasti šake. Na kraju, ta nacionalna plavetna žena ipak ostaje verna autoru, koji joj nedostaje kao danu sunce, jer, kako nemački književnik Gothold Efraim Lesing konstatuje o slikarstvu, „slikamo očima ljubavi, pa nas stoga moraju oceniti samo oči ljubavi”. Da, možda su to baš vaše oči, koje će doprineti da panonski biser uđe na listu Uneskove kulturne baštine uz pomoć vlade Republike Srbije.


Komentari6
1ce8a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Матејић
Велики сам поштоватељ уметности Мартна Јонаша. Пре много година, негде 1980-тих, направио сам излет до Ковачице, са намером да покушам да упознам омиљеног сликара и видим нека његова дела. Иако потпуно ненајављено, примио ме је као да се дуго знамо, без имало журбе. А без имало уздизања себе, сасвим скромно и природно ми је причао о свом раду, и показивао слике, цртеже, двориште... Тако сам видео и један његов рад, на папиру оловком, нацртан само у једном потезу, који је он сматрао својим најбољим делом. Рекао је, да је његов идеал уметности да оствари слику и изрази је само једном линијом, једним потезом... Јако ми је драго да је његова кућа у Ковачици сада његов Спомен дом, који препоручујем свима да виде, иако ја сам још нисам стигао да одем. Његовим наследницима желим сваки успех и срећу!
обичан човек
Хвала Богу да има нешто лепо. Кад отопли, посетићу Ковачицу.
milan
Zeljko Sajn kao da nikad nije bio u Kovacici a njegov napis daje pogresnu sliku tamosnjih zbivanja. Galerija BABKA koju je osnovao Pavel Babka od 1991 godine upoznaje javnost sa naivnim slikarima i drugim zanatima Slovaka u Kovacici i okolini. Pavel sarađuje direktno sa UNESKOM ,od njih je dobio i materijalna sredstva i Etno centar Babka proglasen je od strane UNESKA za svetski centar izdavacke delatnosti o naivnom slikarstvu ....Covek koji je u Kovacici najvise ucinio za naivne slikare u vasem tekstu nije bi spomenut...
Jakobsfield
Imao sam sreću da posetim Kovačicu. Nisu samo slikari. Radionica za izradu violina, slikanje na ljuskama jaja... ono što bi u ostalim vojvođanskim mestima bilo kuriozitet, u Kovačici je "redovno stanje". Hvala ti bože što se neko i toga setio.
Nikola
Zuzana je uvek slikala na svojim platnima devojčicu u narodnoj nošnji, jer joj je oduvek bila želju da ima ćerku. Imam sreću da njene 2 slike krase moj dom. Kao i jedna Martina Jonaša. Poznat je njegov lajt motiv - kukuruz. Veličao je kroz slike paorski život. Ali i isticao njegovu težinu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja