petak, 23.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:35

U Hrvatskoj 180 postupaka za vraćanje srpske imovine

Vrednost te imovine se procenjuje na oko dve milijarde dolara. – Podrivanje temelja EU
Autor: Aleksandra Petrovićutorak, 01.01.2019. u 16:00
(Фото лична архива)

Dok su se srpski sudovi držali zakona i vraćali hrvatsku imovinu u Srbiji, hrvatski Sabor donosio je zakone koji su omogućili otimanje srpske imovine u Hrvatskoj. Pritom se Evropski sud za ljudska prava (ESLjP) drži po strani i zauzima „neutralne stavove, upućujući države da sklope bilateralni sporazum, iako međudržavni Sporazum o pitanjima sukcesije vrlo jasno definiše status imovine bivših jugoslovenskih republika.

– Nikakav politički dogovor ne može biti iznad prava, a Hrvatska ruši same temelje prava, pravne države, pravne sigurnosti, evropskih vrednosti, i to kao najmlađa članica EU – kaže advokat Ivan Simić.

Srbija se, za razliku od Hrvatske, ponaša kao pravna država. Samo jedan od primera za to je odluka Privrednog suda u Beogradu iz 2016. godine, kojom je lokal zagrebačkog preduzeća „Elektropromet”, od 80 kvadrata u Ulici vojvode Milenka u Beogradu, vraćen vlasniku. Naš sud poništio je ugovor kojim je ovaj poslovni prostor bio prodat.

Šta kaže Sporazum o sukcesiji
„Prava na pokretnu i nepokretnu imovinu koja se nalazi na teritoriji države sukcesora i na koju su građani i druga pravna lica SFRJ imali pravo na dan 31. decembra 1990. godine, biće priznata, zaštićena i vraćena u prvobitno stanje od te države – kaže aneks „G” Sporazuma o pitanjima sukcesije, od 21. juna 2001. godine u Beču, koji Hrvatska odbija da primeni, a čije potpisivanje i pregovaranje je sama inicirala.

– Srbija primenjuje Sporazum o sukcesiji i poštuje neprikosnoveno civilizacijsko pravo na imovinu, a Hrvatska to ne čini. Kao neko ko je i te kako sklon da kritikuje pravosuđe Republike Srbije, mogu da kažem da su naši sudovi u predmetima imovine iz Hrvatske postupali neopterećeno u odnosu na društveno-političke konflikte iz prošlosti. Međutim, nakon nedavne odluke ESLjP u slučaju „Mladost turista”, koja je kao pilot presuda imala domino efekat i na slučaj „Investbanke”, neminovno je da se u jednoj od ovakvih situacija izazove odluka Ustavnog suda Srbije, čime bi se stvorio osnov za ponavljanje sudskih postupaka u Srbiji, što bi i Hrvatsku dovelo u situaciju da se obraća sudu u Strazburu – kaže Ivan Simić.

Poslednji apsurd predstavlja zaplena 3.100 evra od javnog izvršitelja u Beogradu, prema zahtevu „Metro holdinga” iz Zagreba, u postupku prinudne naplate sudskih troškova kao posledica „izgubljene” parnice „Jugobanke”, kojoj je u Hrvatskoj oteta ogromna imovina.

– Naši javni izvršitelji očigledno ne razumeju snagu i značaj ovog pravnog pitanja, pa umesto da zaplenjena sredstva „pričuvaju” na namenskom računu do odluke po žalbi na rešenje o priznanju strane sudske odluke, oni ih efikasno i ekspeditivno prenose na račune hrvatskih preduzeća, otvorenih u Srbiji da bi se naplatili troškovi sudskih postupaka – navodi Simić.

U Hrvatskoj se vodi oko 180 sudskih procesa za vraćanje srpske imovine, čija se vrednost procenjuje na oko dve milijarde dolara. Srbija potražuje tri puta više u Hrvatskoj nego Hrvatska u Srbiji.

U Hrvatskoj se pokreću i paralelni stečajni postupci nad srpskim preduzećima, uz istovremeno trajanje postupaka likvidacije tih istih preduzeća, pri čemu rezidenti Srbije nemaju podatke na koji način rade likvidatori srpskih firmi, ukazuje naš sagovornik.

– Da li je ulaskom Hrvatske u EU došlo do legalizacije pravnog nasilja koje za posledicu ima selektivnu primenu evropskih standarda? Ovakvim postupanjem najmlađa članica EU faktički „puca u noge” temeljenim evropskim vrednostima, u koje smo svi tako verovali – kaže Simić.

U Srbiji se formira registar Eks-Ju imovine, koji će pomoći da država zauzme strategiju u dugotrajnoj borbi pravnih lica za vraćanje imovine, pre svega nepokretnosti. Naša preduzeća vode skupe sudske procese pred hrvatskim pravosuđem, ne bi li izgurali do suda u Strazburu, koji je doneo „filozofsku” a ne pravnu presudu – da Srbija i Hrvatska moraju zaključiti bilateralni sporazum.

Ustavni sud Srbije je već ranije zauzeo stav da se direktno primenjuje aneks „G” Sporazuma o sukcesiji, a to je značilo da se i hrvatskim firmama vraća imovina u Srbiji.

– Poslednja odluka ESLjP, kao najviše sudske instance na evropskom kontinentu, upućuje na preispitivanje tako zauzetog stava. Pravni standardi u javnom poretku Srbije moraju biti ekvivalentni pravnim standardima u javnom poretku Hrvatske – kaže Ivan Simić.

Umesto da primenjuje Sporazum o sukcesiji, Hrvatska je donela Zakon o upravljanju državnom imovinom, kojim se srpska odmarališta na primorju daju u zakup trećim licima na period od 30 godina.

– Reč je o još jednom u nizu koraka sistemskog izigravanja osnovnih vrednosti svake pravne države i same Evropske unije, koja ne obavlja korektivni nadzor nad donošenjem zakona i propisa svoje najmlađe članice – navodi Simić.

Evropska unija bi trebalo da bude teritorija obećanih vrednosti, ideal pravne sigurnosti i vladavine prava, a to bi morala da potvrdi i u slučaju Hrvatske. Umesto toga, Evropski sud stavlja pravnu zaštitu imovine u drugi plan i donosi odluku vanpravne prirode, kojom upućuje dve države na politički dogovor.

– Da li posle svega EU ima moralni kapacitet da srpskom pravosuđu deli bilo kakve packe? Srpski pravni poredak nikome ništa nije oteo, već je dodelio i ono što je upitno u smislu imovinskih pretenzija. U istim činjeničnim i pravnim situacijama ponašali smo se kao zrela pravna država, za razliku od našeg suseda. Zato mogu da iskažem poštovanje prema pravnom poretku Srbije što je imao hrabrosti da se izdigne iznad situacije i da kao pretežniju vrednost stavi pravnu državu u odnosu na opterećenost nekim međudruštvenim konfiliktima za koje svi želimo da ostanu iza nas – zaključuje Ivan Simić.


Komentari9
7c3ab
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Paun
Prodjoh skoro od Splita do Knina i okolo starim putevima kroz sela, zaobilazio sam brze saobracaj ice...Tuga da se najezis..Pusta sela nigdje djece..Rijetko da se sretne auto a stotine kilometara par starih ljudi...Uzasna slika i osjecaj..
Fred
Što znači floskula "najmlađa članica EU"?
nikola andric
Na prvom mestu treba uvesti neki pravni red. Imovinsko pravo bi u tom redu bio deo gradjnskog (alijas privatnog) prava sa gradjanskim sudijom kao nadleznog ''drzavnog organa'' ili institucije. Imovinsko pravo bi sadrzalo sve moguce imovinske vrednosti koje se izrazavaju u novcu . Medju tim vrendostima treba razlikovati izmdeju SVOJINE na stvarima (stvarno pravo + pravo na intelektualne tvoreine) i potraziavanja bazirana na obligacionim odnosima izmedju LICA. Imovinsko pravo poznaje samo dve vrste lica: fizicka i pravna. Ono ne razlikuje LICA po drzavnoj pripadnosti ali ima ''teritorijalnu'' primenu. Zbog toga govorimo o nemackom, austriskom, holandskom, itd. gradjanskom pravu. Da drzave za sebe osiguravaju pravo nationalizacije STVARI je razumljivo u kontekstu ''javnog interesa''. Izgradjna infrastrukture ne bi drukcije bila moguca. Naravno sa naknadom vlasnika po trzisnim cenama. Za potrazivanja pak nije jasno kako se ona mogu ''nacionalizovati'' . Ona vaze izmedju odredjenih lica.
буки
Из Србије нико није протеран па је мало имовине Хрвата која је остала у Србији. Хрвати су од нас углавном узимали сировине, а фабрике за прераду истих су прављене код њих и Словенаца, тако да реципроцитет није од велике користи. Зато су наши одлучили да им то мало врате, надајући се да ће они учинити исто, али када су Хрвати видели колико чега у њиховој лепој није власништво Хрвата, одлучили су да промене закон. Да ли су на то имали право, кога брига, кад те подржава САД, а савезник у другом светском рату Немачка, експресно на мала врата уводи геноцидну творевину Хрватску у ЕУ. Суд у Стразбуру, коме евентуално можемо да их тужимо, на пријавници има Хрвата, који одлучује да ли ће тужбе бити прослеђене Суду или поцепане и бачене. Наиван је онај ко мисли да је то случајно.
Ranko M.
Ovo sto se dogadja oko vlasnistva nad imovinom jedne, na sadasnjoj teritoriji druge drzave , bivse clanice SFRJ, iako jeste pravno,ono je ipak pre svega politicko pitanje. Da je to tako, vidi se, da u ovom slucaju, "pravo" ne funkcionise. To su izgleda svi shvatili osim Srbije. I sada se Srbija poziva na "pravo" i "izdize" sebe kao "pravnog pravednika", dok drugi to nisu. Da je bilo pameti, islo bi se pre svega reciprocitetom; vi nama vratite to i to, mi vama takodje. Sve dok jedni drugima ne vratimo sve (Normalno, ako se drugacije i po "pravu" ne moze). Zasto Srbija "trci" da uvek bude prva u "lojalnosti", EU, Amerikancima, "pravdi" ? Sta hocemo time dokazati? Da smo od drugih bolji, moralniji, posteniji..? To moze da vidi samo onaj ko hoce. Ko nece, a videli smo, na "hiljadu primera" da nece, on sigurno ni ovo nece. Zato u medjunarodnim odnosima i postoji "princip reciprociteta", koji je legalan i legitiman i koga se sve drzave, koje drze do sebe, pridrzavaju. Osim izgleda Srbije.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja