utorak, 26.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:30

Na striptiz kod novosadskog četnika

Kakva god da je istorija, treba je prikazati, a tabui postoje da bi se rušili, kaže Zoran Knežev, autor knjige „Novi Sad, kafanologija i prostitucija”
Autor: Snežana Kovačevićutorak, 01.01.2019. u 18:00
Фото лична архива
Документ из 1893. године

Novi Sad – Kada je jedan sveštenik preminuo u novosadskoj javnoj kući, bilo je veliko pitanje kako izneti pokojnika, jer se ispred okupio znatiželjan narod. Smrtno ozbiljna, međutim, bila je afera Milke Hofner, vlasnice javne kuće u Novom Sadu, kojoj je jedna škola podvodila devojčice od 14 i 15 godina. Svet okupljen pred sudom čekao je da linčuje odgovorne.

Novi Sad ima zapisane i ovakve priče iz prošlosti. Postojao je i Pigal i statut o prostituciji iz 1893. godine. Sve je to lice grada koje sugrađanima, bespoštedno, otkriva publicista i hroničar Novog Sada Zoran Knežev u knjizi „Novi Sad, kafanologija i prostitucija”. Kakva god da je istorija, kaže Knežev za „Politiku”, treba je prikazati, a tabui postoje, što se njega tiče, da bi se rušili.

Nekada je Dunavska ulica nazivana novosadskim Pigalom, jer je tu bilo, objašnjava, načičkanih kafana, s dve-tri žene na usluzi vojsci iz Petrovaradina, koja je tuda ulazila u grad. Kasnije je prostitucija legalizovana. Bludnice nisu smele da šetkaju ispred javnih kuća, niti da s prozora pozivaju mušterije. Najstariji zanat bio je u tadašnjoj Austrougarskoj zakonom uređena delatnost, a novosadskim statutom o prostituciji bilo je propisano gde, ko i kako može da otvori javnu kuću. Bludne radnje su ovim aktom proterivane iz kafana i hotela, a kažnjavani su svi koji se odredaba nisu pridržavali. Gradski prihodi od prostitucije, a među njima je i dozvola za otvaranje burdelja od 50 kruna, bili su uplaćivani u korist varoškog sirotinjskog fonda.

„Prostitucija u Novom Sadu je bila legalna sve dok je kralj Aleksandar nije ukinuo 1934. godine, navodno zbog širenja polnih bolesti. Ali se ispostavilo da su se one mnogo više širile kada su javne kuće zabranjene, jer je ukinuta i kontrola”, navodi Knežev.

Uz uzbudljive priče o novosadskim kafanama, vlasnicima, poznatim gostima i anegdotama u razdoblju od prve polovine 18. veka pa sve do 2000. godine, pogotovo njihovom „zlatnom dobu” između dva svetska rata, čitalac saznaje i o famoznim poslastičarnicama u gradu po ugledu na bečke i peštanske.

Prvi varijete, lokal nalik striptiz-baru, u Novom Sadu je posle Prvog svetskog rata otvorio Dobrislav Jevđović, za koga Knežev kaže da je pripadnik jednog krila četničke organizacije.

Javne kuće su mogle da drže samo žene starije od 40 godina, ali su često muškarci bili vlasnici. Devojkama mlađim od 16 godina bilo je zabranjeno da se bave prostitucijom. Prostitutke su imale kartone i obavezne lekarske preglede svakog utorka i subote. „E sad, kakvi su to bili lekarski pregledi, da li su lekari bili stručni – sve to mi sa distance možemo da stavimo pod znak pitanja”, dodaje.

Prostitutke su uglavnom dolazile iz drugih gradova, menjale se na određeni period, a kada su prestajale da se bave tim poslom obično su se udavale. Nastojeći da razbije tabue, publicista navodi da postoje zapisi starih Novosađana da su i one bile dobre supruge i majke. Napominje da su žene u tim vremenima bile poput robe, da nisu imale ni pravo nasledstva. Novi Sad je primao sve što dolazi sa zapada i sa istoka, budući da je na raskrsnici puteva.

O lokacijama javnih kuća se saznaje i kroz žalbe ondašnjih Novosađana, a žale se jer deca tuda prolaze. Prema navodima Kneževa, zvanični bordeli nalazili su se u današnjim ulicama Arse Teodorovića i Stefana Stefanovića, nekada Šljukinoj i Paromlinskoj, a pošto je to u neposrednoj blizini Uspenske crkve, bilo je i žalbi prote Velje Milosavljevića.

Odatle su posle izmeštene, jer je nakon Prvog svetskog rata u gradu vladala „nestašica stanova”. Činovnici tek stvorene države Srba, Hrvata i Slovenaca dolazili su u Novi Sad i trebalo ih je smestiti. Bordeli su tako završili kod današnje Limanske pijace, gde se tada nalazila železnička stanica. Tu su i dočekali kraj. 

Kafana nije mogla bez kulture, a kultura bez kafane

Kafane su bile važne tu se svašta saznavalo, sklapala su se prijateljstva, poslovi, veridbe. Između dva svetska rata u Temerinskoj ulici je bilo, kaže Knežev, 106 kuća, a 27 kafana.

Najpoznatije su bile „Bela lađa” u Njegoševoj, „Kamila” preko puta Novosadskog pozorišta i „Lipa” u Miletićevoj. U „Beloj lađi” su se oko Miletića okupljali Zmaj, Laza Kostić, a Isidor Bajić je tu komponovao. Po anegdoti  je pesnik Vojislav Ilić u ovoj kafani ošamario gradonačelnika ne znajući ko je čovek koji mu zamera zbog galame. Dolazio je i Miloš Crnjanski koji pominje „Belu lađu” u svojim komentarima „Lirike Itake” i piše da mu „još zuji u ušima” pesma na račun nadmenog bugarskog generala Ratka Dimitrijeva: „Ej Ratko, Ratko! ... te bratko!”

Danas je tu samo oronula, zaključana zgrada.

„Naziv Srpska Atina nastao je u kafani ’Kamila’, kada je pristalica Svetozara Miletića, Stevan Jelenić Ćebenda, uporedio Novi Sad sa sa slobodarskim duhom Atine.

„Lipa” postoji, ali ne radi. Pokušaj da se obnovi bio je osamdesetih godina. „Eto koliko su tesne veze sa kulturom, kad je potpredsednik Matice srpske, Božidar Kovaček, došao da otvori kafanu. U Novom Sadu nikada kafana nije mogla bez kulture, a kultura bez kafane”, kaže publicista.


Komentari26
51b5a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan Petrovic
Prostitucija je veliko pitanje i za pametne ljude Prvo bila je i bice je Drugo e sad je to biti pametan kako je kontrolisati sprecavati bolesti itd itd a da je kao nema A ima je Pa sad budi mudar i pametan
Остајте
Одговор Милки, пре 21 сат. Мој одговор од јуче није објављен. Волео бих да јесте. Нисам колега, с наводницима или без њих. Нећу тражити "идентитет блогерке", важније ми је шта се каже, а не ко каже. Проф. Томовића ценим, из истог смо, старог, завичаја. Почаствован сам што сам полемисао с његовом сарадницом. Ипак Вам препоручујем да прочитате поменуту књигу, верујем да би Ваш суд био другачији. А имрпвизације су, када је то потребно и оправдано, веома корисне и пожељне. Остајте збогом, нећу се више јављати. Морам да радим.
Circus Maximus
Pa i Hrvat Josip Broz takozvani Tito je ozenio maloletnicu sesnaestogodisnju Pelagiju Belousovu!!!!!!!!
Саша Микић
У то доба то је била сасвим нормална појава и то не само код нас. Девојке су удаване са 15-16 година, а дечаци жењени са 17-18 и када су одлазили у војску са 19 већ су имали макар једно дете.
Preporučujem 12
Саша Микић
@Milka и @Branislav Просто ''обожавам'' када људи мере прошлост по данашњим мерилима. Некада су млади са сексуалним сазревањем (за девојчице 15-16 година и за дечаке 17-18) достизали и психосоцијалну зрелост. Женска деца су са достизањем сексуалне зрелости ''била спремна'' за удају и тада су их и удавали. Мушка деца су од ''малих ногу'' радила послове у складу са својим способностима, а негде у узрасту од 10 година су слата на занат. То је било свуда у Европи и није било само у Србији. У модерна времена таква схватања су измењена и сматра се да је млади нараштај ''зрео'' са 18 година. Додуше ми не бисмо били ''посебни'' да и ту мало не претерујемо. Код нас ''деца'' остају ''мала'' и са 30 година и ни родитељима ни њима не пада на памет да то није у реду, а изговора биће свакојаких, почев од немања посла, па на даље.
Felipe
Na stranu to kako je bilo pre 100 godina ali danas bi legalizacija prostitucije bila vrlo mudar potez. Prostitucija postoji i uvek je postojala, ako je već tako onda je potrebno obezbediti uslove da ona bude na civilizovanom nivou. Ili je puritanskim licemerima draže kada se makroi iživljavaju nad devojkama, navlače ih na drogu i uzimaju im novac? Ili je možda još bolje da imamo što više polnih bolesti? Ili da pojedinci napuštaju porodice zbog seksualnog nezadovoljstva?
Ни додати, ни одузети
"Ova drzava je jos i dobra, kakav je narod, bar po komentarima sudeci." Све је речено. Браво, @ nikola kiric, браво, @ Felipe!!!
Preporučujem 7
nikola kiric
Prvo se, citajuci ovo, iznenadih da nije legalizovana. Onda procitah ostale komentare, pa mi bi jasno i zasto nije. Ova drzava je jos i dobra, kakav je narod, bar po komentarima sudeci.
Preporučujem 13

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja