Kad čovek pogleda tradicionalno novogodišnje istraživanje „Politike” i „Faktora plus”, pomislio bi da naš narod puca od zdravlja. Naime, niko od učesnika ankete nije poželeo da bude zdrav. Ali to je pogrešan utisak, jer je pitanje izbačeno iz ankete. Podrazumeva se, naravno, da je to najveća želja, pa bi svako istraživanje, iz godine u godinu, ličilo jedno na drugo.
Ali i bez tog pitanja, novogodišnje želje se u odnosu na prošlu godinu nisu promenile. Najviše građana Srbije, dakle, sanja veću platu, odlazak na letovanje, potom kupovinu kola i dobitak na lutriji, što će reći da im ništa od toga nije ispunjeno u godini na izmaku. Možda treba da mnogo više veruju u Deda Mraza?
Biće ipak da su ljudi u pravu. Sa većom nadnicom, osunčani, u novim kolima i još šest miliona evra na lotou, ko bi mogao da se razboli? Na samom dnu prioriteta je, opet, sklapanje braka. Svega osam odsto ispitanika želi da se bućne u bračne vode. Narod je uvek u pravu i razmišlja racionalno. Ako mu se, nekad, ispune četiri želje, valjda će lakše da pronađu sebi ženu ili muža. Ili su se već svi poudavali i poženili? Da jesu, ne bismo imali toliki problem s belom kugom. Hoće li, onda, pomoći državni intervencionizam u pravljenju beba? Teško, jer samo 14 odsto želi prinovu.
Možda zbog toga što građani i građanke treba da se zaljube. I romantika je ubijena u epohi tranzicije. Ne samo da bežimo od braka i ljubavi, nego nećemo ni da radimo. Svega 13 odsto ispitanika u 2019. godini želi da nađe posao. Doduše, ne treba biti previše strog i ljude na prvu loptu optužiti da su lenčuge. Iz nekoliko razloga. Ili je toliko smanjena nezaposlenost, ili hoćemo da radimo, ali ne u Srbiji. To ćemo saznati uskoro, kada Nemačka otvori kapije našem radnom čoveku. Tada će da porastu plate anketarima. Moraće da love ispitanike po šumama i gorama, kako bi istraživanje bilo uopšte moguće.
Anketari me nisu pronašli, ali sam se prepoznao kao prosečni ispitanik. Plata mi nije veća, more sam video na dva dana, i dalje vozim kola koja se bliže punoletstvu, pa mi je jedina šansa da ostvarim neku od prve tri želje – dobitak sedmice na lotou. Iako je veća šansa da u ovim godinama zamenim Nikolu Jokića na mestu centra u Denveru nego da ojadim Lutriju Srbije, i dalje se uporno kockam sa državom. Srećom, držim se državnog bubnja i izbegavam privatne kladionice. Ko će da prati finsku treću hokejašku ligu? Brine me još nešto. Nekada je Sloba govorio: „Ako ne umemo da radimo, umemo da se bijemo.” Danas se može reći: „Ako nećemo da radimo, hoćemo da se kladimo.” Nekada smo proizvodili traktore i kombajne, a danas tikete. Za vlasnike kladionica, to su hartije od vrednosti, za igrače – hartije od iluzija.
Možemo bar da sanjarimo i tešimo se, što nije tako loš znak. Naime, ne napušta nas optimizam. Na pitanje kako procenjujemo da ćemo živeti u 2019. godini u odnosu na proteklu, 48 odsto anketiranih predviđa da će živeti isto. Oni su optimistični skeptici. Dok 20 odsto njih veruje da će im biti malo bolje, 14 procenata zadovoljno trlja ruke i predviđa znatno bolje dane od onih u 2018. Dakle, to su oni koji su rešili tranzicionu Rubikovu kocku, uvezenu s Kipra. Tek osam odsto misli da će živeti znatno gore. Oni su verovatno već na granici s Nemačkom.
Šta mi je, dakle, činiti? Stan mi ne treba, dovoljan mi je i ovaj koji imam. Kupljen je, naravno, na kredit, koji ću otplaćivati do penzije. Izvesno je, kao i prošle godine, da će me i dalje progoniti noćne more zbog mora. Nisam, međutim, toliko lud da bih uzeo novi kredit kako bih se osolio. Kolika god da mi je plata, ona je mala, naročito za one poput mene, koji su uzeli stambene kredite u vreme kada su kamate bile zelenaške. Uteha je da banke ne šalju batinaše s motkama kako bi naplatili rizične kredite, ali sa stvaranjem kartela sudskih izvršitelja, stvar mu dođe na isto. Unutrašnji organi ostaće vam na svom mestu, ali enterijer vašeg doma izgledaće drugačije. Ostaćete bez nameštaja, televizora, kompjutera i bele tehnike. Da ne pominjem zdravlje, nema ga ni u anketama.
Vlasnici stanova koji su se zadužili u švajcarcima verovatno nisu propitani, jer da jesu, sigurno bi se u odgovorima našla i želja da se Svevišnji konačno spusti na zemlju. Što je teško očekivati, jer je i on svestan da nema mnogo šansi da pobedi banke.
Ako, kojim slučajem, ovo ime više ne vidite u novinama, to neće značiti da sam nešto zabrljao. Tako ćete znati ko je opelješio državu na kocki.
