nedelja, 16.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 02.01.2019. u 16:36 Jasna Petrović-Stojanović

Kako ćemo živeti u 2019.

Фото Пиксабеј

Eko­no­mi­sti tvr­de da ne­ma ča­rob­nog šta­pi­ća, iako je 2018. za pri­vre­du Sr­bi­je bi­la naj­bo­lja u pret­hod­nih 10 go­di­na. Ostva­re­ni su re­zul­ta­ti na ni­vou pro­se­ka ze­ma­lja cen­tral­ne i is­toč­ne Evro­pe. Tu se pre sve­ga mi­sli na rast BDP i za­ra­da vi­še od če­ti­ri od­sto, po­ve­ća­nu za­po­sle­nost od oko tri pro­cen­ta, ni­sku in­fla­ci­ju od oko dva od­sto i ni­ske ka­mat­ne sto­pe, fi­skal­ni su­fi­cit, ali i re­ša­va­nje pro­ble­ma ni­skih kre­di­ta.

– Me­đu­na­rod­ne okol­no­sti za rast pri­vre­de Sr­bi­je u na­red­noj go­di­ni, upr­kos tur­bu­lent­nim po­li­tič­kim do­ga­đa­nji­ma, za sa­da iz­gle­da­ju po­volj­no. U 2019. go­di­ni oče­ku­je­mo rast BDP od 3,5 do če­ti­ri od­sto, što je ne­što spo­ri­je ne­go u pret­hod­noj, pr­ven­stve­no zbog to­ga što se ne mo­že ra­ču­na­ti na ve­li­ki po­zi­ti­van uti­caj jed­no­krat­nih fak­to­ra – pre svih rast po­ljo­pri­vre­de.

Oče­ki­va­ni rast pri­vre­de u na­red­noj go­di­ni omo­gu­ći­će na­sta­vak ra­sta re­al­nih za­ra­da po sto­pi od oko če­ti­ri od­sto, dok bi pro­seč­ne za­ra­de u evri­ma mo­gle da do­stig­nu iz­me­đu 440 i 450 evra. U na­red­noj go­di­ni oče­ku­je­mo rast za­po­sle­no­sti dva, tri od­sto, dok će ne­za­po­sle­nost opa­da­ti br­že zbog ma­sov­nog od­la­ska gra­đa­na Sr­bi­je na rad u ino­stran­stvo – ka­že za „Po­li­ti­ku” dr Mi­loj­ko Ar­sić, profesor Eko­nom­skog fa­kul­te­ta.

​Zbog oče­ki­va­nog vi­so­kog ra­sta do­ma­će tra­žnje pro­ce­nju­je se da će de­fi­cit te­ku­ćeg plat­nog bi­lan­sa u na­red­noj go­di­ni bi­ti pri­bli­žno na ni­vou pro­šlo­go­di­šnjeg od oko šest od­sto BDP. U na­red­noj go­di­ni oče­ku­je­mo da će se in­fla­ci­ja kre­ta­ti is­pod sre­di­ne cilj­nog ko­ri­do­ra, od­no­sno da će bi­ti ma­nja od tri pro­cen­ta.

– Pri­va­ti­za­ci­ja RTB „Bo­ra” pred­sta­vlja je­dan od naj­po­zi­tiv­ni­jih do­ga­đa­ja u pri­vre­di Sr­bi­je u go­di­ni za na­ma. Ona je zna­čaj­na ne sa­mo za za­po­sle­ne, ne­go za sve gra­đa­ne Sr­bi­je či­ji se po­re­ski pri­ho­di ubu­du­će ne­će tro­ši­ti na po­kri­va­nje gu­bi­ta­ka i pla­ća­nje du­go­va ovog pred­u­ze­ća. Ona je ta­ko­đe va­žna i za do­ba­vlja­če RTB „Bor”, po­put EPS-a, jer će lak­še na­pla­ći­va­ti svo­ja po­tra­ži­va­nja – ob­ja­šnja­va Ar­sić.

Pri­o­ri­tet vla­de u na­red­noj go­di­ni tre­ba­lo bi da bu­de oču­va­nje ma­kro­e­ko­nom­ske sta­bil­no­sti, ali i pro­me­na eko­nom­ke po­li­ti­ke u sme­ru pod­sti­ca­nja du­go­roč­no odr­ži­vog ra­sta pri­vre­de. Dr­ža­va bi ko­nač­no tre­ba­lo da ostva­ri na­pre­dak u re­struk­tu­ri­ra­nju jav­nih pred­u­ze­ća, kao i da pre­sta­ne da im uzi­ma di­vi­den­de, ka­ko bi ova pred­u­ze­ća vi­še in­ve­sti­ra­la. 

Da bi ove že­lje mo­gle da nam se ostva­re u no­voj 2019. ce­ni i Vla­di­mir Vuč­ko­vić, član Fi­skal­nog sa­ve­ta, ko­ji oče­ku­je još jed­nu do­bru go­di­nu. Na­rav­no, uz ogra­du, „uko­li­ko iz­o­sta­nu eko­nom­ski i po­li­tič­ki šo­ko­vi iz okru­že­nja”. To bi zna­či­lo sta­bil­ne jav­ne fi­nan­si­je, ce­ne i de­vi­zni kurs i ne­što ma­nji pri­vred­ni rast ne­go u 2018. Ključ­no će bi­ti da li će­mo br­že re­for­mi­sa­ti dr­ža­vu, od bo­ljeg pla­ni­ra­nja i iz­vr­še­nja jav­nih in­ve­sti­ci­ja, do od­lu­ke da se sre­di­mo u obla­sti­ma gde su dru­gi odav­no na­pre­do­va­li – plat­ni raz­re­di za za­po­sle­ne u jav­nom sek­to­ru, za­po­šlja­va­nja ta­mo gde ima manj­ko­va i ot­pu­šta­nja gde ima vi­ško­va, re­for­ma zdrav­stva i pro­sve­te, efi­ka­sni­je in­sti­tu­ci­je i sud­stvo, sre­đi­va­nje lo­kal­nih fi­nan­si­ja, br­že pri­va­ti­za­ci­je i pre­pu­šta­nja ne­u­spe­šnih dr­žav­nih pred­u­ze­ća ste­ča­ju.

U go­di­ni za na­ma mo­že­mo bi­ti za­do­volj­ni pri­vred­nim ra­stom ne­što ve­ćim od če­ti­ri od­sto, in­fla­ci­jom od oko dva pro­cen­ta, rav­no­te­žom u bu­dže­tu i oba­ra­njem jav­nog du­ga.

– Ve­o­ma su va­žne i dve pri­va­ti­za­ci­je RTB „Bo­ra” i PKB-a, jer se ti­me otva­ra mo­guć­nost da pred­u­ze­ća bu­du uspe­šni­ja i da se sma­nje ri­zi­ci nji­ho­vog po­slo­va­nja na jav­ne fi­nan­si­je. Od ma­kro­e­ko­nom­skih po­ka­za­te­lja, naj­vi­še za­bri­nja­va rast de­fi­ci­ta u raz­me­ni sa sve­tom (bi­će vi­še od mi­li­jar­du evra ve­ći ne­go u 2017) i to što u po­gle­du pri­vred­nog ra­sta i da­lje za­o­sta­je­mo za okru­že­njem. To je sve po­ve­za­no i s tim što su do­ma­će jav­ne i pri­vat­ne in­ve­sti­ci­je i da­lje ni­ske, što po­ka­zu­je da dr­žav­na ad­mi­ni­stra­ci­ja i da­lje ne uspe­va da or­ga­ni­zu­je ra­do­ve i na­pra­vi i po­pra­vi do­volj­no pu­te­va, pru­ga, vo­do­vo­da, ka­na­li­za­ci­ja, pre­či­šći­va­ča vo­da, de­po­ni­ja, već da se lak­še upu­šta u ku­po­vi­nu i uvoz opre­me, od no­vo­go­di­šnjih ukra­sa do avi­o­na.

Na­kon od­lič­nih re­zul­ta­ta u 2015. i 2016. go­di­ni, u pret­hod­ne dve go­di­ne pri­me­ću­je se da se si­va eko­no­mi­ja i da­lje ne sma­nju­je. Na­grad­ne igre i pri­ja­ve gra­đa­na ne mo­gu da da­ju re­zul­ta­te Po­re­skoj upra­vi, jer su po­treb­ni­je te­melj­ni­je pro­me­ne – iz­grad­nja ka­pa­ci­te­ta po­re­ske ad­mi­ni­stra­ci­je kroz za­po­šlja­va­nje no­vih rad­ni­ka, na­ro­či­to de­fi­ci­tar­nih te­ren­skih in­spek­to­ra, po­ve­ća­nje za­ra­da za­po­sle­nih, in­ve­sti­ci­je u iz­grad­nju mo­der­nog in­for­ma­ci­o­nog si­ste­ma.

Ka­da je reč o sud­bi­ni pen­zi­o­ne­ra, Vuč­ko­vić is­ti­če, da je pra­va šte­ta što je i na­kon uki­da­nja pri­vre­me­nog sma­nje­nja pen­zi­ja une­ta no­va ne­iz­ve­snost i dis­kri­mi­na­ci­ja. Uki­da­nje for­mu­le za uskla­đi­va­nje pen­zi­ja i do­de­lji­va­nje po­seb­nog po­ve­ća­nje sa­mo naj­ni­žim pen­zi­ja­ma uda­lja­va­ju pen­zij­ski si­stem od le­gal­no i eko­nom­ski odr­ži­vog si­ste­ma. Do­bro je što je na­go­ve­šte­no da će se for­mu­la po­no­vo uve­sti već u 2019. a on­da se po­sta­vlja pi­ta­nje za­što je uop­šte bi­la su­spen­do­va­na i za­što su nas nad­le­žni mi­ni­star i na­rod­ni po­sla­ni­ci ube­đi­va­li da je to za­sta­re­lo i pre­va­zi­đe­no re­še­nje?

Da je pro­šla go­di­na bi­la re­la­tiv­no uspe­šna i da džak De­da Mra­za ni­je pre­te­žak za sve na­še že­lje u no­voj, sma­tra i Mi­o­drag Zec, prof. na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu. Ostva­re­ni su, ka­že, ne­ki va­žni ci­lje­vi – rast BDP, sma­njen je jav­ni dug, po­ve­ćan pri­liv stra­nih in­ve­sti­ci­ja, sma­njen bu­džet­ski de­fi­cit i pad sto­pe ne­za­po­sle­no­sti. Na­či­ni na ko­ji je uspeh ostva­ren pred­met su ras­pra­ve u jav­no­sti.

– Ključ­ne pri­med­be od­no­se se na kon­so­li­da­ci­ju ostva­re­nu se­lek­tiv­nim sma­nji­va­njem sa­mo ne­kih pen­zi­ja i vi­so­kih sub­ven­ci­ja pre­te­žno stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma. Naj­ve­ći pro­ble­mi ve­za­ni za si­stem osta­li su ne­re­for­mi­sa­na dr­ža­va, jav­na pred­u­ze­ća i jav­ne slu­žbe (zdrav­stvo, pro­sve­ta...). Fi­skal­na kon­so­li­da­ci­ja i ad hok in­ter­ven­ci­je su pod­ri­le te­me­lje sta­bil­no­sti, pred­vi­dlji­vo­sti i efi­ka­sne odr­ži­vo­sti pen­zi­o­nog si­ste­ma. Ako pen­zi­ja ni­je po­sle­di­ca upla­ta i ako vla­da mo­že ured­ba­ma da od­re­đu­je ko­me će i ko­li­ko da­ti on­da se mo­že oče­ki­va­ti uru­ša­va­nje PIO si­ste­ma u bu­duć­no­sti – oce­nju­je Zec.

I sa­da se upla­ću­ju do­pri­no­si na mi­ni­ma­lac, a pla­te se da­ju u ke­šu rad­ni­ci­ma, a do­bit pred­u­zet­ni­ci­ma. So­ci­jal­nu po­li­ti­ku tre­ba odvo­ji­ti od pen­zi­ja, na­pra­vi­ti so­ci­jal­ne kar­te i to re­ša­va­ti odvo­je­no. Uko­li­ko se na­pu­sti pred­vi­div i sta­bi­lan si­stem bi­će ka­žnje­ni oni ko­ji su pla­ća­li, a na­gra­đe­ni oni ko­ji su iz­i­gra­va­li za­kon. Na­ža­lost, kod nas je iz­gle­da „ren­ta­bil­ni­je“ kr­ši­ti ne­go po­što­va­ti za­kon (di­vlja grad­nja, rad na cr­no…)

Pri­o­ri­te­ti vla­de bi u tom smi­slu tre­ba­lo da bu­du, ka­že Zec, re­for­ma dr­ža­ve, jav­nih pred­u­ze­ća i jav­nih slu­žbi, sud­stva….

 Za eko­no­mi­stu prof. dr Ju­ri­ja Ba­je­ca naj­va­žni­je je što je u go­di­ni za na­ma oču­va­na sta­bil­nost ja­vih fi­nan­si­ja uz so­li­dan pri­vred­ni rast. Naj­ma­nje je ura­đe­no na re­for­mi jav­nog sek­to­ra i si­ste­mat­skoj po­dr­šci do­ma­ćem pri­vat­nom sek­to­ru. I da­lje za­o­sta­je­mo u od­no­su na dru­ge, ka­da je reč o efi­ka­snom funk­ci­o­ni­sa­nju tr­ži­šnih in­sti­tu­ci­ja i vla­da­vi­ni pra­va.

– Za­kon o po­re­klu imo­vi­ne, ko­ji bi tre­ba­lo da se do­ne­se, ne vre­di do­no­si­ti ako ne po­sto­ji na­me­ra da se spro­vo­di i da se bez iz­u­zet­ka od­no­si na sve. Mno­go to­ga je mo­glo da se ura­di i sa po­sto­je­ćim za­kon­skim re­še­nji­ma. Ključ­na je po­li­tič­ka vo­lja, a nje do sa­da ni­je bi­lo. Pri­o­ri­tet Sr­bi­je tre­ba da bu­de mo­der­ni­za­ci­ja pri­vre­de i svih funk­ci­ja dr­ža­ve.

De­da Mra­ze, mo­žeš li ti sve ovo?

 

Komеntari8
2da9d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Борис
Као и до сада.
може да бидне
Како? Како може да се живи у "златном добу"?
Sinisa Stojcic
kao 1947.ili 1958.ili 1992.g
Milovan
Хвала на питању ,никако.
ivan
Ako dode do svetskog rata nikako.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja