subota, 23.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:30

Sećanje na Petra Stojanovića

Autor: Gordana Krajačićčetvrtak, 03.01.2019. u 14:00
Јасмина Јанковић (Фото М. Величковић)

Povodom 30 godina umetničkog rada Petra Stojanovića održan je svečani koncert 22. februara 1938. godine u Kolarčevoj zadužbini uz učešće Hora „Stanković” i orkestara Radio Beograda i Beogradske filharmonije kojima je, pored autora, dirigovao i Milenko Živković. Niko ko je danas na čelu ovih velikih muzičkih institucija nije se setio da na nekom od svojih koncerata ni ove, a ni prethodne godine (kada je bilo 140 godina od rođenja i 60 godina od smrti kompozitora) izvede neko od njegovih dela, sve dok pijanistkinja Jasmina Janković, koja je i doktor filologije i pomni istraživač i proučavalac srpske muzičke baštine, nije „iščeprkala“ u rukopisu raskošne note njegovih klavirskih kompozicija koje bi obiljem akordske građe, napisane kao da pijanista ima bar po šest prstiju na svakoj ruci, upravo tim gustim, pre orkestarskim nego klavirskim slogom, privukli našu pijanistkinju kojoj su srpska muzika i njeni umetnički dometi postali cilj sopstvenih muzičkih kazivanja.

Mada su joj se u životu otvarali mnogi putevi – magistrirala je pored beogradskog Fakulteta muzičke umetnosti i na Konzervatorijumu „Čajkovski” i doktorirala sa tezom „Ruska pijanistička škola”, a usavršavala se i u Parizu kod najslavnijih pijanista (Valdme, Baškirova, Ruvijea), ona se vratila u svoj rodni Beograd. Ovde je (kao i gitarista sa dvostrukim doktoratom Uroš Dojčinović), sva svoja znanja, umeća, talent i žudnju za otkrivanjem zaboravljenih stranica srpske pijanističke baštine sa strašću pravog istraživača prenosila slušaocima sopstvenu radost što je nad njima provodila sate i sate strpljivog i neumornog „mravljeg“ rada. Upravo kao i kompozitor i violinista Petar Stojanović koji je rođen u Budimpešti, a studirao u Beču, ali je 1925. došao u Beograd da u srpstvu provede ostatak života kao cenjeni profesor i direktor muzičke škole „Stanković” i jedan od osnivača Muzičke akademije.

Čuli smo obimnu šestostavačnu Prvu sonatu sa stavovima u starom stilu opus 58, „Brilijantni valcer” opus 82, iz 1944. pred kojim je Jasmina ostala zadivljena jer je nastao u ratnom Beogradu dok su ga bombe razarale. No, to je bilo Stojanovićevo „bežanje od stvarnosti” koje je svima i najbolje utočište i oaza mira i lepote. Uz jednu kraću (ali ne i tehnički manje zahtevnu) muzičku rođendansku čestitku – „Posvetu“ čuli smo i kompoziciju „Maternji jezik” opus 31 gde se Jasmini Janković pridružila violinistkinja i koncert-majstor beogradske Opere Edit Makedonska u kojoj su obe oživele čar naših folklornih damara koji i jeste maternji jezik onih koji se umetnošću bave.


Komentari7
4dfd4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ma nemojte
Kakve veze imaju komunisti sa osrednjim kompozitorom? Ajte molim vas nemojte me zasmejavati. Peru Stojanovića sviraju učenici niže muzičke škole, muzika je smešna, kao i većina prigodne muzike koju su komponovali naši kompozitori krajem 19. veka. Nisu oni krivi, zbog Turaka smo iz srednjeg veka upali u romantizam i tu nije bilo nikakve tradicije ni razvoja muzike. I nisu svi srpski kompozitori geniji samo zato što su Srbi. Ne upadajte u srpski fundamentalizam.
XX vek
Petar Stojanović je stvarao u XX veku. Koncert za violinu, d moll, op. 1. datira iz 1904. Nema razloga i dalje minimizirati ogroman značaj Petra Stojanovića kao violiniste, kompozitora i pedagoga. To smo već decenijama radili.
Preporučujem 2
Dokažite da je jednostavan
Gospodine, da ste svirali Petra Stojanovića znali bi ste da je veoma tehnički težak i zahtevan. Pitajte muzičare koji su ga svirali koliko je težak. Kompozitor oslonjen na tradicije Bramsa i ekspresionizma nikako ne može biti jednostavan za sviranje. A što se tiče dece po školama- sviraju se 2-3 kompozicije. A one svakako nisu odraz Petrovog celokupnog stvaralaštva. I Čajkovski je pisao za decu, pa nije nimalo jednostavan kompozitor za izvodjenje.
Preporučujem 2
Петар
Пааа, не бих се сложио да је Стојановић маргиналан. То нема шансе. Једино је могуће да су га комунисти елегантно склонили, као што су урадили и са многим другим људима који су били Срби. О томе мислим да данас нема спора. А што се тиче тога ко га је све свирао, ја бих волео да га свира и Наташа и Јасмина и многи многи други. И ни један њихов концерт ми не би био досадан. Тада би сви знали да је Стојановић велики српски композитор.
Istina
Mnogi su svirali Petra Stojanovića u toku 2017. i 2018.god. Bili su tu koncerti u galeriji SANU, pa Gvarnerijus, Igor Aleksić sa Bojanom Mladenovićem(van Bg, i u Bg nastupi). Pa Mirjana Nesković sa Beogradskom Filharmonijom u aprilu 2017.(na 140 godina rodjenja i 60 godina smrti Petra Stojanovića). Kvintet Altro senso je svirao 3 kompozicije Petra Stojanovića (2017 i 2018) u Beogradu, Budimpešti, Kragujevcu, na Mokranjcevim danima u Negotinu. Nataša Špaček je priredila izlozbu o kompozitoru sa ekskluzivnim materijalima, u Beogradu, Negotinu, Budimpešti, i dovevši unuku Petra Stojanovića i u Beograd i u Budimpeštu. Zahvaljujući naslednicima je izložba i napravljena. Pokojna Romana Ribić je uspela da zavede sve rukopise u nototeku FMU. Puno je učinila, slava joj. Izvinite ako je neko preskočen. Baviti se paušalno Stojanovićem, zamenjivati teze, je neprofesionalno. Zbog onih koji pokušavaju srpsku muziku da sačuvaju od zaborava. Bez obzira kakvi su, naši kompozitori- su naši, čuvajmo ih
ispravka
Muziku Petra Stojanovica svirao je kvintet Altro senso celu godinu 2018. Izveden je i violinski koncert sa orkestrom RTS...Ne preterujte sa zaslugama ove dame. Uostalom, Petar Stojanovic je minorni kompozitor, koji se kod nas svira u nizim muzickim skolama, cemu takva halabuka. Da ne budemo ko Hrvati sto se stalno kunu u opskurnu Doru Pejacevic, Listovu ucenicu.
Igor Aleksić
Petar Stojanović je jedan od naših najznačajnijih kompozitora XX veka. Mi smo ga učinili minornim jer velika većina njegovog opusa i dalje stoji u rukopisu. Nažalost, nije jedini prema kome se tako odnosimo.
Preporučujem 9

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja