četvrtak, 21.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:44

Raditi časno, iskreno i uporno

Autor: Isidora Masnikovićčetvrtak, 03.01.2019. u 14:10
(Фото Александар Крстовић)

Novinarstvo je danas na najnižim granama od kada sam počela da se bavim ovim poslom. Sloboda je uskraćena u ogromnoj većini medija i znam da brojni sjajni ljudi pate što svoj posao ne mogu da rade profesionalno. Sa druge strane, prostor je dat „Barbarama” koje nemušto sriču slova i nabadaju padeže, što je manje važno od flagrantnog ignorisanja činjenica o kojima govore, kaže novinarka i voditeljka TV Prva Maja Nikolić

Ona je godinama jedno od omiljenih TV lica koje pleni, ne samo lepotom i harizmom, već i samouverenošću pred kamerama, poznavanjem materije o kojoj priča, lepotom govora i kulturom komunikacije koja se danas retko susreće na malim ekranima. Sa uvek zanimljivim gostima i temama u novogodišnjih „150 minuta” Maja Nikolić uvešće nas u praznični dan.

Iako u velikoj prednovogodišnjoj gužvi, kao i sve njene kolege koje rade u medijima, Maja Nikolić je odvojila vreme za „TV reviju”.

Prvo što nas je zanimalo jeste šta za nju danas predstavlja izazov u poslu, i ima li ih posle toliko godina rada u medijima? Takođe, dane kada se sumiraju rezultati ne samo prethodne, već i godina za nama, iskoristili smo da saznamo kako doživljava danas svoju profesiju? Šta ona predstavlja – rutinu, svakodnevni posao ili i danas ima čari zbog kojih je i počela time da se bavi?

– Kada radite dnevni program, svaki dan je novi izazov. Svaki dan je stepenik koji prelazite do sutra, do nove emisije, i za mene zaista nije važno koliko godina radim, taj izazov je i dalje tu. Možda je danas i veći jer imam veću odgovornost sama prema sebi i prema karijeri koju sam dugo gradila, da ne budem neobaveštena, da ne budem nespremna, dekoncentrisana... Jako volim svoj posao. I jako sam zahvalna što imam tu retku privilegiju da radim ono što volim, što mi donosi radost i osećaj ispunjenosti. Može on da bude i rutina i svakodnevni posao, ali upravo trajanje u njemu mi daje tu prednost da je jako malo nepoznatih situacija. Mislim da u trenucima kada sam počinjala sa poslom nisam ni znala šta on zapravo znači, šta sve sa sobom nosi. U kojoj meri neke priče nosite sa sobom kući – sa iskrenom emocijom priča ova poznata novinarka koja iznosi svoj stav i prema današnjem stanju u novinarstvu, prema neprofesionalnim kolegama koje staju pred kamere i uključuju se u program bez iskustva, znanja, sa govornim manama, i bez lepote govora, bez moralnih načela…

– Mislim da je novinarstvo danas, ako ga posmatramo kao celinu, a ne samo ako gledamo svetle pojedinačne primere, na najnižim granama od kada sam počela da se bavim ovim poslom. Sloboda je uskraćena u ogromnoj većini medija i znam da brojni sjajni ljudi pate što svoj posao ne mogu da rade profesionalno. Sa druge strane, prostor je dat „Barbarama” koje nemušto sriču slova i nabadaju padeže, što je manje važno od flagrantnog ignorisanja činjenica o kojima govore.

Ima li stoga neki savet za mlade kolege koji tek počinju da se bave novinarstvom?

– Kako dati savet mladim kolegama? Rekla bih im da rade časno, da rade iskreno, da se bore i da budu uporni. Ali, ti i takvi će brzo završiti razočarani. Ipak, moj savet stoji.

Što se fenomena tiče da je voditeljski i novinarski posao pri vrhu željenih zanimanja, to nije ništa novo, nastavlja Nikolićeva. Uvek je bilo tako. Možda je samo nekada to bila više želja za prestižnim zanimanjem kojim ne može da se bavi svako, a danas – želja za 15 minuta slave koju izgleda može da doživi baš svako.

Do sada je nisu stizali oni trenuci kada je poželela da se bavi nekom drugom profesijom. Ali, možda, takav trenutak uskoro nastupi, kaže. Ima mnogo poslova koji bi mogli biti inspirativni, ali još nijedan kao ovaj njen – sa velikim osmehom i ljubavlju priča.

Za sebe kaže da malo gleda TV, ali da postoje programi koje redovno isprati, makar uz premotavanje. To su Kesićeva „24 minuta”, Ivan Ivanović gde uvek pogleda intervju, PLjIŽ na N1 i „Jutarnji program” na Prvoj. Rado gleda i serije i srećna je što su domaće ponovo dostigle dobar nivo – Bjeline „Senke” ili „Ubice” na Topu. A potpuno je i opsednuta, kako nam objašnjava, nekim američkim i britanskim serijama koje prati iz sezone u sezonu.

Kada priča o trenutnom angažmanu, tvrdi da jako voli „150 minuta” i da nije bilo lako napraviti ovakav rezultat u najtežem televizijskom terminu. Naša sagovornica smatra da ljudi prirodno gledaju televiziju ujutru i uveče, a termin u jedan je na većini stanica neka „crna rupa”.

– Mi smo tu pronašli našu nišu, osvojili smo svoju publiku i zaista sam ponosna na rezultate i najpre na svoju redakciju.

A da li su lapsusi tu i za iskusne?

– Lapsusi u svakodnevnoj emisiji koja traje dva i po sata su najnormalnija stvar, naravno da se dešavaju i to je potpuno u redu. Sama se sebi smejem još više nego drugi pa sam tako u programu poklanjala malog, crnog penzionera, umesto pekinezera, a gosta sam pitala koliko kilometara je izgubio zbog ljubavi, misleći na kilograme – grohotom se smeje.

I pored svih tih slatkih šala i uspomena iz živog programa, nikada ne zaboravlja da se temeljno pripremi za svakog sagovornika. Uvek pročita sve što može da nađe na određenu temu. To joj daje sigurnost i opuštenost u razgovoru.

A kako izgleda jedan Majin dan?

Na poslu je uvek oko pola deset i to vreme koristi da se spremi za emisiju. Kada ne radi, onda na red dolaze sve one stvari za koje nema vremena kada radi, bilo da su to obaveze u kući, bilo druženje sa prijateljima. Redovno trenira, barem tri puta nedeljno. Nikada nema problem da ispuni dan. Često poželi da traje malo duže – iskreno nam kazuje.

Njen nepresušni izvor ispunjenosti i zadovoljstva su njena porodica i njeno troje dece, njihovi zagrljaji. Tada joj niko ništa ne može. Razočaraju je, poverava nam, najčešće ljudi, njihova niska cena po kojoj se prodaju, njihov nedostatak karaktera, ljudska glupost i bahatost. Ali, veruje kao i mnogi, najčešće je u svom malom sigurnom krugu ljudi koje voli, svojih prijatelja i najbližih i onda je sve ok.

Koja su interesovanja njene dece, da li prepoznaje da će možda neko krenuti njenim koracima?

– Ne znam da li će bilo koga od njih zanimati televizija. Ne bih ni volela da krenu mojim stopama, već da uvek budu svoji, autentični i to ću ohrabrivati. Svi mi imamo neki svoj put. Svojoj deci uvek govorim da treba da nađu poziv koji će ih ispunjavati – poručuje za kraj.

 


Komentari0
83af9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja