nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:19

Mangupski govor starih podrinjskih graditelja

Osaćanski govor, poznati i kao banjački, nastao je izvrtanjem srpskih reči kako gazde Turci ne bi razumeli neimare čiji su objekti i danas simboli graditeljstva
Autor: Mladen Kremenovićčetvrtak, 03.01.2019. u 23:00
Богомоља брвнара у Дубу код Бајине Баште (Фото: Википедија)

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Osat, podneblje oko Srebrenice i Bratunca i tog dela Podrinja, krajem osamnaestog veka dala je izuzetne neimare koji su iza sebe ostavili kolevku srpskog graditeljstva. Tamo su se rađali vrsni majstori, koji su, iako su uglavnom ostali nepoznati, iza sebe ostavili zaveštanje u drvetu i kamenu, čuvene kuće – osaćanke, koje se nazivaju i srpskim kućama, najčešće zdanja od brvana nad podrumima od kamena.

„Mangupska” dovitljivost ovih majstora donela je još jednu posebnost – osaćanski govor. Neki su ga nazivali i dunđerskim, jer su i tako oslovljavali te majstore, mada su ga sami tvorci – kojima je dato i ime „banjaci” – zvali i banjačkim govorom.

Neimari su, naime, ponekad želeli da ostanu nerazumljivi okolini, a najpre svojim „gazdama”, najčešće Turcima. Nekada je, na primer, trebalo pokuditi servirani ručak, ali i izreći poneku „lepu reč” na račun gazdarice ili njene nove haljine. Kako to izgovoriti a da ostali u domaćinstvu ne razumeju? Tajni jezik je nastao izvrtanjem srpskih reči i korišćenjem tuđica iz nemačkog i turskog jezika.

Neimari iz Osata izgradili su hiljade čuvenih kuća od drveta i kamena, takozvane osaćanke. Podizali su i magaze, zgrade, kolibe, stotine crkava brvnara, a kasnije i džamija. Ipak, iz anonimnosti ih izvlači tek poneki zapis ostao na tavanicama ili vratima hramova.

O njima se stoga danas malo zna. Njihovih je kuća najviše u Srbiji, ima ih i po Podrinju, na istoku Republike Srpske i BiH, ali i Crnoj Gori. Kuća kneza Miloša Obrenovića u Gornjoj Crnući, znamenita i po tome što je u njoj doneta odluka o podizanju Drugog srpskog ustanka, crkva brvnara kod Valjeva ili slična toj bogomolja u Dubu kod Bajine Bašte samo su neki od hiljada primera osaćanskog graditeljstva.

Na „bauštelu” ondašnji su majstori iz Podrinja uglavnom odlazili u Srbiju, skupljajući se u Valjevu. Priča se da je odlazak majstora oko Đurđevdana bio posebna svečanost, svojevrsni ispraćaj, kao slava. Odlazilo se svake godine s početka građevinske sezone. Stotine graditelja selilo se u Srbiju na privremeni rad, kući se vraćajući s jeseni, oko Mitrovdana.

Krov na četiri vode njihov je izum, a njihove kuće najčešće su imale ulazna i izlazna vrata. Kako se pripoveda, razlog za to je to što se u Podrinju uvek od neke sile moralo bežati, pa su druga vrata služila za „zlu ne trebalo”.

Banjački govor poznaju i njihovi potomci, ima tu i danas poneki vrstan zanatlija. Nisu u tom kraju retki oni koji se i danas našale izgovarajući drugima nepoznate reči.

Tu posebnost Vlada RS namerava kandidovati za listu Uneska kako bi zaštitila to kulturno nasleđe. Srpski istoričari umetnosti su skretali pažnju na to da se zbog zapostavljanja istraživanja ovog tradicionalnog graditeljstva ostaje bez velikog broja ovih rariteta koji bi mogli biti turističko čudo. Oni koji su istraživali osaćansko graditeljstvo objašnjavali su da je reč o danas već mitskim majstorima koji su obnavljali spaljenu i porušenu Srbiju i Bosnu početkom i krajem osamnaestog veka, pa sve do kraja dvadesetog. Bili su, kako se to pisalo, graditelji kakve Evropa nije upoznala.

U poslednjih nekoliko godina ponovo je u modi osaćansko neimarstvo, za šta je primer Mećavnik Emira Kusturice. O ljudima veštih ruku, koji nisu voleli ratove, i koji su obogatili graditeljstvo Bosne, centralne i zapadne Srbije pisao je i Ivo Andrić, u pripoveci „Osatičani”, i Vuk Karadžić, u prvom izdanju „Srpskog rječnika”.

„Osaćani su graditelji i znamenitih kneževskih konaka, kuća nahijskih knezova, lokalnih starešina, kao i stambenih građevina čiji je vlasnik bio knez Miloš Obrenović. Takođe, oni su podizali objekte islamske veroispovesti, džamije, tekije, medrese, a posebno su poznati kao graditelji džamija sa drvenom munarom. Najzad, oni su ostali poznati i po čuvenom banjalučkom neimarskom govoru kojim su se na gradilištima služili, i koji drugi, osim njih nisu razumeli”, navodi se na sajtu Muzeja Municipijuma malvesijatijuma u Skelanima.

Ovaj tajni jezik bio je „muška stvar”, žene ovih majstora ga nisu razumele. Upozorava se da ovaj govor izumire jer se broj graditelja u Osatu smanjivao decenijama.

Svoj tajni govor koristili su u sporazumevanju u pečalbi da bi ukazali na neke probleme, greške u radu, na potrebe, želje i namere, ali i da preduhitre određene pretnje i opasnosti i prevare na koje su nailazili.

Taj govor nije imao svoje pismo, gramatiku i norme. O nastanku i razvoju ovog govora nema gotovo nikakvih pisanih tragova, razvijao se i prenosio s kolena na koleno, kao što se i neimarstvo prenosilo i učilo.

Primeri osaćanskog govora

Nickam folinjati čkoji češljo – Nemoj da pričaš, dolazi žandarm

Nahanio sam pjevača, pa mi se pokačio burać – Najeo sam se pasulja, pa me zaboleo stomak

Đe ti taži trem – Gde ti je čovek

Otremčiti se – Oženiti se

ckamno – ružno

vajza – devojka

skaman kuldžo – loš gazda

šumna treja – privlačna žena

čagrlje – kola

tirita s fantare – kapa

hanovan – gladan

skaman anež – loša hrana

tašanče – jaje

bulumbaći – krompiri

garača – kafa

bukuljče – tele


Komentari3
ddf0f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sotir Gardačić
Jel su majstori osaćani bili Srbi i Bošnjaci iz tog kraja?
Дмитар Руђић
Само Срби. За свој језик су говорили да потиче од апостола Томе, заштитника зидара. Постоји теорија да је зидаре у Осат населио деспот Стефан Лазаревић, склањајући их од турског надирања са југа, а да би му зидали пратећу инфраструктуру око сребреничких рудника. Имали су потпуно другачију ношњу од приморско-херцеговачких сусједа у Лудмеру и Осату. Овај крај уз Дрину је до прије 100 година називан Мала Србија, јер је примао становнике са свих страна, а у Подрињу се говорио поред ијекавског и икавски.
Preporučujem 5
Владисав
Скула - Зла и лоша жена. Јако лоша прилика ѕа удају.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja