petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:20

Od etrurske ćirilice do bosanskih piramida

Ne bave se pseudoistorijom samo diletanti i amateri, već i autori petparačkih knjiga, političari, ali i pojedini istoričari od zanata, kaže vizantolog Radivoj Radić
Autor: Dimitrije Bukvićčetvrtak, 03.01.2019. u 21:00
Брдо Височица с околином, за које се тврди да је заправо комплекс пирамида стар 27.000 година (Фото Википедија)

Možda nije daleko dan kad će đaci učiti da su Etrurci verovali u Peruna, dok su bosanski faraoni sahranjivani u piramidama. Sudeći po knjizi „Bolja prošlost”, to bi bile lekcije iz udžbenika ako bi se u njih uvrstili aktuelni pseudoistorijski „nalazi” iz Srbije i regiona. U toj nedavno objavljenoj publikaciji nalaze se tekstovi sedmoro relevantnih autora, mahom istoričara i arheologa, koji ukazuju na različite primere pseudoistorije.

Bilo da pribegavaju izmišljanju tradicije zarad jeftine medijske pažnje, ili zbog konstruisanja mitova namenjenih „zbijanju nacionalnih redova”, činjenica je da su pseudonaučnici sa stranica bulevarske štampe odavno prodrli i u pojedine naučne časopise a na osnovu njihovih „saznanja” nastaju i doktorske teze. Na tu činjenicu u uvodnom tekstu knjige „Bolja prošlost” upozorava i vizantolog Radivoj Radić. Pseudoistorijom se ne bave samo diletanti i amateri, već i pisci petparačkih knjiga, javni delatnici, političari, ali i pojedini istoričari od zanata, upozorava za „Politiku” ovaj profesor beogradskog Filozofskog fakulteta.

Ističući da se pseudoistorijom ne bave samo diletanti i amateri, vizantolog Radivoj Radić navodi da njoj pribegavaju i pisci petparačkih knjiga, javni delatnici, političari, ali i pojedini istoričari od zanata. Ovaj profesor beogradskog Filozofskog fakulteta upozorava i na „neotpornost zvanične istoriografije da pokrije pukotine kroz koje je pseudoistorija počela da prodire i u pojedine naučne časopise”.

U jednom od tekstova iz knjige, koju je objavila IK „Evoluta”, Aleksandar Palavestra, takođe profesor Filozofskog fakulteta, analizira teze o pojmu „vinčanskog pisma”. Ističući da se pokušaji odgonetanja tog navodno autentičnog pisma zasnivaju na tumačenjima ornamenata i znakova urezanih na keramičkim artefaktima neolitske kulture u Vinči, Palavestra ukazuje da su ti ornamenti samo izolovani, nesistematični znakovi. On navodi da ih je i prvi istraživač Vinče Miloje Vasić nazivao markama, znacima i drugim primerenijim imenima. U istom eseju se navode i drugi načini dešifrovanja pisama drugih civilizacija na proizvoljan način, poput odgonetanja etrurskih slova uz pomoć ćirilice, na temelju teze o vizuelnoj sličnosti dva pisma. „Metod” ovakvog „prevođenja” se, prema Palavestri, zasniva na prostoj primeni ćirilice pri čitanju etrurskih tekstova i prevođenju pomoću sličnih srpskih reči.

„Recimo, ako se pročita ’avleši’, to liči na ’avlijaši’, što će reći – oni koji žive u istoj avliji, znači, komšije”, piše Palavestra, duhovito dodajući: „Nećemo valjda sitničariti o tome da je avlija turska reč.” On navodi da je na taj način Svetislav Bilbija „preveo” etrurski natpis s imenima bogova Hada, Persefone i Geriona (u originalu: Aita, Phersipnai, Cerun) kao: „Ala sipa žar u Peruna.”

Šta se, međutim, dešava kad profesionalni istoričari donesu pogrešne zaključke, koristeći pritom autentična dokumenta? Odgovor nudi tekst Miroslava Jovanovića (1962–2014), koji je takođe bio profesor Filozofskog fakulteta. On je naveo primer dvojice naučnika koji su, proučavajući „tršćansku krizu”, Palmira Toljatija i Pijetra Nenija okarakterisali kao predvodnike moguće „profašističko-iredentističke koalicije”.

Ironija je u tome da su Toljatija, lidera Komunističke partije Italije, i Nenija, prvaka italijanskih socijalista, progonile upravo fašističke vlasti, zbog čega su gotovo ceo period između dva svetska rata proveli u egzilu. Kako je došlo do ove greške? Jovanović navodi da je sporna sintagma očito preuzeta iz jugoslovenske partijske građe. Konkretno, u dokumentima KPJ nakon 1948. bilo je uobičajeno da se lideri zapadnih komunističkih partija, posebno italijanske, nazivaju fašistima ili profašistima jer su oštro osudili KPJ zbog sukoba sa Kominformom. Ovakve omaške nastaju usled „fetišizacije dokumenata”, pod čime Jovanović podrazumeva stav da samo ono što je sačuvano u dokumentima predstavlja validnu prošlost, uz prenebregavanje drugih izvora ili istorijskog konteksta u kojem je arhivska građa nastajala.

Kao što je arheologija u početku smatrana pomoćnom istorijskom naukom, u pseudoistoriji sličan „posao” obavlja – pseudoarheologija. U prilog tome svedoči Danijel Džino, predavač na univerzitetu u Sidneju, koji se u svom tekstu bavio bosanskim piramidama. Reč je o „otkriću” Semira Osmanagića, „bošnjačkog arheologa amatera koji je živeo u SAD”, kako ga naziva Džino. Osmanagić je sredinom prošle decenije izneo tvrdnju da je brdo Visočica, zajedno s okolnim brdima oko mesta Visoko u centralnoj Bosni, zapravo kompleks piramida star 27.000 godina. Iako su i lokalni i strani stručnjaci to odbacili, Osmanagić je do danas nastavio rad na „iskopavanju piramida”, osnivanjem Fondacije „Bosanska piramida Sunca”.

U logotipu te organizacije, kako primećuje Džino, sadržana je čak i „stilizovana” zastava BiH, na kojoj je trougao iskorišćen kao simbolična predstava piramide. Inače, na sajtu fondacije se, između ostalog, može pročitati da je „dr Semir Osmanagić svakako najproduktivniji svetski predavač u oblasti arheologije i istorije”. Džino upozorava, međutim, da efekat ovakvih pseudoarheoloških poduhvata ne treba smetnuti s uma jer je istraživanje među bošnjačkim srednjoškolcima u Mostaru pokazalo da 88 odsto njih prihvata „bosanske piramide” kao činjenicu.


Komentari109
32b2a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Klingonolog
Vizantolog? Pametnom pseudonaucniku dosta
Мали Ђокица
Не могу да верујем да г. Радивој Радић не зна да су аматер и дилетант иста реч, то јест синоним. Аматер је француска реч која објашњава пријатеља, љубитеља уметности без стручног знања а и дилетант је италијанска реч која исто значи. Друго манисати рад дилетаната коси се са радом г. Шлимана, немачког самоуког проучаваоца Илијаде и Троје коју је и открио, са свим оним фасцинантним открићима. Наравно, његови опоненти још нису пронашли неки други град који би био стара Троја, а она се"сели" од Босне до Београда, али ништа. Негирати Етрурију па и Винчу, то јест њихово писмо, нема смисла све док се не дају упоредно - слова из Винче, Етрурије и старог Рима. Тек онда може да се негира. Шамполион није ништа знао о старо египатском језику и писму али га је дешифровао, уз помоћ неколицине других тумача. Историчарка Бетани Хјуз није аматер али је доказала да је цунами покосио целу Минојску културу, па су се стари Крићани са ДОЊЕ (обале) попели на ГОРЊУ (брдо) и тако спасли. Објасните то.
muris fetahagic
diletant je onaj koji odstupa od neceg sto je pravilno. Diletacija u gradjevini usred pomjeranja terena ,diletanti u pravnom smilslu prestupnici.
Preporučujem 0
Дејан.Р.Тошић
Мали Ђокица@ Историју Етрураца и Речник Етрурски , написао је Римски цар Клаудије у 1 веку. Списи су "изгубљени". Зашто су " неки" списи "изгубљени"за које су сви знали да постоје у време писања а зашто се " неки" списи за које нико није знао у време кад су "писани"да су постојали, појављују у 17 веку на Латинском језику, је јасно и лаику! Али на то питање не може одговор да пружи научна призната историја, већ само Археологија и Антропологија и Лингвистика. Зато је Шанполион лингвистички превео хироглифе са упоредног натписа са камене плоче након споразума о миру између Египћана и Асираца. А Шлиман је читајући Илијаду и Одисеју закључио где треба вршити археолошка ископавања Троје.
Preporučujem 15
Дејан.Р.Тошић
Чињеница јесте да је професор Васић објавио рад 1935 о Винчанском култури са пронађеним артефактима са идеограмима, симболима на артефактима на које се надовезује Старчевачка култура, печат истраживања дао је професор Срејовић са проналажењем Лепенске цивилизација 1965 са артефактима и симболима и идеограмима, професор Србољуб је утврдио старост људских скелета са Лепенском вира на 11500 година у институту у Лондону, професор Пешић је систематизовао идеограме и симболе са артефаката. То су чињенице да на тлу Србије имате најстарију светску цивилизацију са археолошким и антрополошким чињеничним артифактима и симболима, и идеограмима на њима исписаним на глиненим предметима и уклесаним на каменим облуцима. Винчанска музеј је отворен али у њега држава не улаже, локалитет на Лепенском Виру је отворен, али држава не улаже у њега. Српској држави је потребна стратегија проучавања Цивилизације Лепенском вира, Винче и Старчева јер то је најстарија колевка Европске и Светске Цивилизације.
Ilarion
Kako država ne ulaže u muzeje u Vinči i Lepenskom Viru? Oba su pod zaštitom države, delovi Narodnog muzeja. Inače ne možete Srejovića i Vasića stavljati u isti koš sa mistifikatorom Pešićem.
Preporučujem 6
Miroslav
Vidim da Politika ne zeli da objavi mnoge komentare jer se ne uklapaju u njihov smisao vesti ili istine. Pa evo opet cu probati da dam svoj prilog. U tekstu se osporava mnogo dokazanih stvari kao Vincansko pismo, pa se namece pitanje kome treba ovakav tekst posto neumitno izlgeda narucen jer skace sa primera na primer ali isto tako pisac teksta u prvoj recenici misli da zna kada kaze da su piramidama sahranjivani faraoni. U najvece 3 piramide u Egiptu, nisu nikakvi faraoni bili sahranjeni niti su ikada nadjeni bilo kakvi predmeti koji bi ukazali na to a nova proucavanja od strane vise svetskih egiptologa kazu da sigurno nisu bili grobnice.Da ne pominjemo juznoamericke piramide koje su tek cudo ai nikad nisu bile grobnice. Toliko o piramidama i znanju tekstopisca. O profesorima koji zastupaju austrougrasku politicke izmisllotine ne bi da trosim struju.
Početak
Ljudi su odbili da veruju u učenje koje je u Evropi odbačeno tokom 80-ih godina i sada traže istinu jer je očigledno da je legenda o srpskom doseljavanju na Balkansko poluostrvo maliciozna manipulacija u političke svrhe.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja