petak, 15.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:56

I lepa reč je lekovita

Neki od omiljenih lekara u Srbiji, kod kojih mnogi građani žele da se leče, smatraju da je najvažnije da imaju vremena za razgovor s ljudima i ističu da su im zadovoljni pacijenti najbolja satisfakcija
Autor: Danijela Davidov-Kesarčetvrtak, 03.01.2019. u 20:00
Едита Стокић / Татјана Петровић / Ја­сна Ма­цић / Радмила Косић / Соња Вукобрат (Фо­то­гра­фи­је лич­на ар­хи­ва)

Njima su pacijenti uvek na prvom mestu. I kada su u najvećoj gužvi – nađu vreme za razgovor. Ništa im ne pada teško, čak i da rade duže kako bi svima izašli u susret. Jer, baš kod njih je na hiljade osoba otvorilo zdravstvene kartone. Hvaljeni među kolegama, a voljeni među pacijentima, neki od omiljenih lekara u Srbiji otkrivaju za „Politiku” svoj recept za posvećen rad sa ljudima koji su baš njima poverili brigu o sopstvenom zdravlju.

Priroda posla prof. dr Edite Stokić, endokrinologa Kliničkog centra Vojvodine, jeste da se sa pacijentima druži od trenutka kada dobiju dijagnozu pa do kraja života. Smatra da je nezahvalno baratati podacima o broju pacijenata, kojih ima mnogo, i ističe da joj je najvažnije da se na pravi način poveže sa bolesnicima. Kada dopre do njih, onda oni slušaju sve njene savete. Tako je, na primer, jedna pacijentkinja koju leči od gojaznosti jela kolače na aerodromu u Istanbulu, pa je drugarici prokomentarisala da je grize savest i da joj se učinilo da vidi svoju doktorku. Čim je došla u Novi Sad, posetila je dr Stokić u ordinaciji i ispričala šta joj se priviđalo jer je pojela nešto što ne sme, a ispostavilo se da joj se ništa nije činilo jer je doktorka stvarno u tom trenutku bila na istom aerodromu.

– Pre 10 godina bila sam u društvu poznatog šahiste Garija Kasparova. Kada sam mu objasnila da imam praksu da zbog velikog broja pacijenata ranije dolazim na posao i da izlazim iz ordinacije kasnije nego što mi je radno vreme, on mi je rekao nešto čega se pridržavam: „Edita, to je isto kao kada se igra šah. Važno je da povučeš najbolji potez za svog pacijenta. A svaki je individualan i mora da bude najbolji.” Verovatno pacijenti prepoznaju to što uvek imam odgovor za njih, što dajem sebe, boju, ton i obeležje sa kojim radim sa njima. I na ulici mi prilaze pacijenti, smo svi zajedno kao jedna velika porodica. Dobijam i mnogo slika beba onih porodica kojima sam pomagala u lečenju bračnog steriliteta. Kada me neko pita zašto toliko mnogo radim, uvek objašnjavam da kada vidim ljude kojima sam pomogla dobijem dodatni adrenalin koji me podstiče da doprinesem našoj maloj sredini – kaže dr Stokić.

A da su upravo mališani najbolji pacijenti, potvrđuje prim. dr Radmila Kosić, pedijatar beogradskog DZ „Zvezdara”, koja ima trodecenijsko iskustvo u radu sa najmlađima. Deca joj donose svoje crteže da joj se pohvale šta su naučili, kao čin vezanosti za svog pedijatra. Ima i situacija kada se nađu u bolnici pa posle toga nacrtaju kako je tamo sve izgledalo, jer im je važno da ona shvati gde su to oni bili.

– Činjenica je da deca manje plaču kod lekara nego što se to misli. Nije lako raditi sa predškolcima, to je osetljiv posao, jer oni teško mogu da kažu šta ih boli, pa je zato bitna dobra komunikacija pedijatara sa roditeljima. Meni sada dolaze u ordinaciju deca dece koju sam lečila na početku karijere. Kada sam završila medicinu mislila sam da se pedijatrijom nikako neću baviti. Ali kockice su se složile i sada ne mogu da zamislim da se bavim nekom drugom granom medicine – kaže uz osmeh dr Kosić.

I prim. dr Tatjana Petrović, specijalista opšte medicine iz DZ „Kragujevac”, ima trodecenijsko lekarsko iskustvo. U službi opšte medicine radi od 1999. godine, a pre toga je zanat ispekla u školskom dispanzeru. Čitav radni staž provela je u DZ Kragujevac, uglavnom radi sa starijom populacijom, a između 2.000 i 3.000 ljudi je baš kod nje odlučilo da otvori zdravstveni karton. Uobičajenim danima pregleda u proseku oko 50 pacijenata, a bilo je dana kada joj je u ordinaciji bilo i po 90 bolesnika. Najžalije joj je kada zbog obima posla nema dovoljno vremena da se posveti pacijentima, ali ima praksu da im da svoj broj mobilnog telefona, za slučaj da im nešto zatreba.

– Možda sam među omiljenima zbog toga što razgovaram sa njima i saosećam zbog problema koje imaju. Uvek sam tu da ih saslušam i da im pomognem ukoliko mogu. Srećna sam kada pacijenti prepoznaju trud. Jedna osamdesetogodišnja žena je svojevremeno, kada je ministar zdravlja došao da obiđe našu ustanovu, stala ispred njega i rekla: „Dr Petrović je najbolja. I ja ću dok sam živa dolaziti kod nje.” Volim posao u ordinaciji i nikada nisam poželela da odem iz Srbije. U slobodno vreme dosta čitam i pratim novitete iz medicine, pa često idem na neka zanimljiva predavanja iz ove oblasti – objašnjava naša sagovornica.

Prim. dr Jasna Macić, specijalista opšte medicine iz DZ „Dr Milutin Ivković” sa Palilule, takođe leči oko dve hiljade pacijenata, a za 29 godina radnog staža znanje je sticala i radeći u kućnom lečenju. Godinama je izabrani lekar i trudi se da izgradi i održi međusobno poverenje sa pacijentima. Kaže da voli da pomaže ljudima, kojima znači i lepa reč, da ju je posao lekara oduvek privlačio i da u karijeri beleži mnogo divnih trenutaka u radu sa pacijentima.

– Sada primam manje novih pacijenata, jer ne mogu da postignem da lečim još ljudi. Zadovoljni pacijenti su mi najbolja satisfakcija za rad – dodaje dr Macić.

A da se rad lekara u seoskim ambulantama razlikuje od onog u gradskim potvrđuje dr Sonja Vukobrat, iz Zdravstvene stanice „Novo selo” Doma zdravlja u Nišu, koja brine o zdravlju oko dve hiljade ljudi.

– Čini mi se da u selima ljudi imaju mnogo više poverenja u lekara nego što je to slučaj u gradskim sredinama. U gradu pacijenti dođu sa spiskom stvari za koje misle da moraju da urade jer su to pročitali na internetu. Ali uvek nađemo zajednički jezik. Lepo je raditi sa ljudima i pomagati im. Najvažniji je dobar pristup pacijentima, jer oni često žele da porazgovaraju sa lekarima ne samo o zdravstvenim, već i o privatnim problemima. Dešava se da nas pacijenti doživljavaju kao svoje najbliže pa, na primer, umese pitu i dođu da nas počaste – ističe dr Vukobrat, koja bi volela da jednog dana specijalizira internu medicinu.


Komentari0
8163f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja