sreda, 20.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:40
LOŠA ISKUSTVA SRBIJE PRED MEĐUNARODNIM ARBITRAŽAMA

Uzmi ili ostavi nepovoljan ugovor

Srpske kompanije gube sporove, što prouzrokuje gubitke. – Važno je predvideti broj arbitara, merodavno materijalno pravo
Autor: Aleksandra Petrovićčetvrtak, 03.01.2019. u 23:30
Јелена Перовић: „Не треба ићи по инерцији него морамо да знамо зашто смо се определили за одређену арбитражу” (Фото: Анђелко Васиљевић)

Srbija je pred međunarodnim arbitražama poslednjih godina u najvećem broju slučajeva gubila sporove, što za posledicu ima enormno visoke ekonomske gubitke, rečeno je na Kopaoničkoj školi prirodnog prava.

Iako je nesporno da ima arbitraža u kojima su naše kompanije dobile spor, pravnici i ekonomisti na Kopaoniku su pokušali da dođu do odgovora na pitanje kako sprečiti gubitke.

– Zaključili smo da je pogrešan pristup ugovoru ključni uzrok zbog koga dolazi do arbitražnog spora. Poslednjih godina pojedini međunarodni ugovori, naročito oni koji su veće vrednosti ili značaja, ne zaključuje se na osnovu pregovora u kojima ugovorne strane sporazumno utvrđuju njihovu sadržinu već se defakto zaključuju kao ugovori po pristupu. To znači da je njihov sadržaj u celini unapred određen od strane inostranog partnera, a domaća kompanija ga prihvata takvim kakav je, bez mogućnosti da utiče na njegovu sadržinu i to do te mere da ne može izmeniti gotovo nijednu klauzulu – kaže dr Jelena Perović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i urednik sekcije Međunarodni privredni ugovori i arbitraža na Kopaoničkoj školi prirodnog prava.

Odgovor na pitanje zbog čega je to tako očigledno ne leži u pravu.

– Reč je o faktičkim pitanjima na koja mi pravnici ne možemo dati odgovor. Ipak, ono što kao stručnjaci možemo da učinimo jeste da damo savet da ne treba tako postupati, čak ni po cenu kad druga strana ceo posao uslovi bezrezervnim prihvatanjem njenog predloga ugovora, po sistemu – uzmi ili ostavi. U takvoj situaciji bolje je „ostaviti”, dakle ne zaključiti ugovor, nego zaključiti nepovoljan i nefer ugovor u toku čijeg izvršenja će doći do problema i do spora, koji će po pravilu naša kompanija izgubiti upravo zato što je ugovor sačinjen tako loše po nju – kaže profesorka Perović.

Pitamo u čemu se sastoje te loše i nepravične klauzule.

– Ima ih čitav niz, počevši od toga da druga ugovorna strana isključuje ili vrlo široko ograničava svoju ugovornu odgovornost, ne daje odgovarajuća obezbeđenja, za sebe rezerviše pravo na raskid ugovora praktično iz bilo kog razloga, dakle čak i u slučaju kada nije došlo do povrede ugovora, isključuje pravo pozivanja na promenjene okolnosti, što je nepovoljno za ugovorne strane koje dolaze iz zemalja u kojima su česte političke, pravne i ekonomske promene – kaže dr Jelena Perović.

Reč je o ugovorima koji ne obezbeđuju ravnopravnost ugovornih strana, već su izraz nametanja onih klauzula na osnovu kojih domaća strana gubi prava iz ugovora ili gubi rokove, koje su preterano stroge prema njoj i čime se ona stavlja u podređen položaj. Takvim klauzulama narušavaju se opšta načela obligacionog prava, a posebno načelo savesnosti i poštenja.

Osim toga, inostrane kompanije najčešće nameću strano pravo, isključuju primenu međunarodnih konvencija i uniformnih pravila, kad god je to moguće. Takođe se, u završnim klauzulama, nameće i arbitraža koja odgovara drugoj ugovornoj strani u slučaju spora.

– Drastičan primer je kad dve srpske kompanije, u čijoj pozadini se nalazi neki strani finansijer, treba da ugovore nadležnost Londonske arbitraže, s mestom arbitraže u Londonu i svim pravnim posledicama koje otuda proističu, što je, razume se, nepovoljno i čak besmisleno rešenje, ali na tome se nekad insistira kao na uslovu posla – navodi dr Perović.

Još jedan razlog zašto gubimo sporove leži u činjenici da se značajni i vredni ugovori često zaključuju u skladu s engleskim pravom, koje je nepoznato ne samo ugovornim stranama iz Srbije, već uopšte kompanijama iz evropskokontinentalnog pravnog sistema.

– To su ugovori koji su po pravilu vrlo obimni, nekad imaju i stotine strana i koji su za naše pojmove neprecizni. Mnoge klauzule su dvosmislene i nedovoljno precizne, a anglosaksonsko pravo nameće neke pravne institute koji nisu poznati u evropskokontinentalnom pravu, kome pripada i srpsko pravo, što dovodi do besmislenih situacija – kaže dr Perović.

Sve su to razlozi zbog čega u najvećem broju slučajeva srpske kompanije imaju problema prilikom realizacije ugovora, a što za epilog ima arbitražne sporove koje naše kompanije u velikom broju slučajeva gube. Posebnu pažnju i oprez stručnjaci preporučuju prilikom formulisanja arbitražne klauzule.

– Ne treba ići po inerciji nego moramo da znamo zašto smo se opredelili za određenu arbitražu – na primer za ICC, Londonsku, švajcarsku. Takođe je važno da predvidimo i broj arbitara i način njihovog imenovanja, merodavno materijalno pravo, jezik arbitraže, kao i mesto arbitraže koje treba odrediti na osnovu pravnog značaja tog mesta, a ne na osnovu nekih vanpravnih faktora, kao što je recimo njegova atraktivnost kao turističke destinacije – kaže dr Jelena Perović.


Komentari16
85a65
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Боривоје Банковић
Да, то "узми или остави" је заиста велики проблем. Хоћеш да ти уведу кабловску телевизију. Уговор на две године, не можеш да купиш опрему да буде твоје власништво, већ мораш да узмеш њихову на основу које те дуже за бесмислену суму. Узми или остави. Или одеш у банку: пакет, месечно одржавање, картице... Не можеш да имаш само један рачун преко кога ћеш примати плату и ништа више. Узми или остави. Примера за преобимне уговоре који не обезеђују равнопраност уговорних страна и са недореченим клаузулама је безброј у свакодневном животу у Србији, па не видим у чему је проблем да такав преварантски и уцењивачки начин пословања буде стандард и у привреди. Није то питање нестручности или остатака комунизма, већ дубоке моралне кризе система у коме је све дозвољено да би се остварио профит. То је оно што се у Србији каже: "Поштено, па кога ухвате".
vrnjačka Banja ognjeni mačak
Pa nije ti jasno jer i ne znaš ko je dr Jelena Perović i nisi pravnik! Da si iole ozbiljniji potrudio bi se da to koliko toliko shvatiš
vrnjačka Banja ognjeni mačak
Članak uopšte ne govori o tome, pa se pitam kako ste uopšte i dospeli ovde? Međutim, treba posebno istaći da je naš čovek navikut da sve zna, da mu ne treba advokat, i da misli kako je to super suditi se u Londonu ili nekom sličnom mestu. Naravno, treba imati i dobrog advokata. Dakle, naše sudije, kakve takve, dobre su nam, druge nemamo, a ostaci komunizma uopšte nema ni približne veze sa vršenjem sudijske funkcije.
Rastko
Bravo. Isto sam hteo da napisem, ali sajt je nesto bagovao.
Preporučujem 1
David Pravnik
Za sve to su krive sudije u Srbiji, koji jos uvek sude po komunistickim zakonima a ne po medjunarodnom pravu, koji mozda i ne znaju sta je to.
Zoran
Nista meni ovde nije jasno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja